El rodila!? A jel sve kako trebuje, i majka i djete!? A jel odma zaplakalo!? A majka, jel se napatila mnogo? Nije? E, to mi je drago da čujem.. E, nek je sretna mati i otac i nek su mi živi i zdravi...

DJINAAA!!! Odi vamo, sad da nađeš broj pa da mi zovneš Lili da joj baba čestita a ti da prevodiš, ajde blago babi, eto sam opet čukunbaba...

Kako nisam, nemoj da me zamlaćuješ, nijesi još matora da te previjem preko koljena, znaš! Kakve to ima veze, krvno srodstvo, nije to koja je pod srcem nosila,nego koja je to odgajila, ajde prvo da mi zoveš Lili da

A... Toj mora da se sluša i da pantiš, toj običaji više nema, ni stariji od men ne pante više kako toj bilo... A men to bilo mnogo lepo kad sam bila mala, pa sam se za svaki gurala i ja, de gođ je trebovalo djete il kasnije djevojka, ja se gurala.. I sad pantim kako se radi kad je veridba, udadba il krštenje... Pantim i za sarane, slave i svakaka slavlja i tugovine, svaki adet ima svoj običaj, i kako i zašto se toj takoj radilo....

Ete, glej, kad se djevojka u momka zagleda, a on je ne gleda, onda vako, ustane se pred zoru, dok svaki spava u kuću, pa iziđe i stane

Ej, svakakvu ti muku donese život.... Ima kad si pametan, a ima i kad nisi, kad ti pamet i srce drugojače kažu, pa kako gođ da uradiš, nije na dobro....

Ima i kad naiđe, tako, nešto teško da se reši, al kad sve to prođe i legne, svatiš da ima šta je suđeno i narečeno i pre nego si se ti rodio, pa što gođ da si radio, na isto bi mesto dospeo...

Al, ajde da ti i toj pričam, kako se ženio Todor, sretnik, majka ga sretna rodila....po red....

Toj pantiš kad sam ti pričala kako je moj brat Svetozar doveo Vidu, ljubi je Evda, taku snajku da sam

(početak novembra, Skype, ja u Australiji....)

• Oj...Djinaaa!! Jel me čuješ!?

• Čujem, Seko, čujem, kaži...

• Oj, đevojko, oli ti dolazit na slavu ove godine!?

• Oli, oli, Seko, stižem ja oko Đurđica, pa sam tu do decembra..

• A da ipak Milica i ja spremimo malo kolača i takoto, da ti odmanjimo poso, jel, šta misliš?(Milica u trinaestoj, Evdokija u 90toj godini, šta mogu da mislim?!?)

• Neka,

Svakake sam ja gradove vidila u svoj vek, vake i nake, al dal što mi tu pored njeg kuća il što ga ceo život glem kako raste i cveta, mnogo mi lep Beograd...

Tuj sam bre bila da ga gledam ko dete iz pelena kad raste.....

Kad me mati malenu vodila u Jagodinu, pa i posle kad sam tam živila i išla u školu dok me Latinka čuvala,

E, jesam, no šta, tad kad me nije zemljica crna progutala, neće me nikad! Dok me ima da pantim, al i da pričam, jes, da vi se ne omakne ko meni sramota....

To tje bilo, ček da vidim, jes, oko 80te, godinu pre il posle... Ma jok, još Tile bijo živ, biće bome 79ta.. Jeste, takoj... Jes, da, Miloš bio tu, išo u školu..

Tu se, preko sokak, te godine diglo mnogo kuća, al ne nako da se živi, no ko za vikend, tako i kazivale one gospoje u bunde, mi to nama za gušt, vikendice, pa sve nas niz nos gledale nas što ođe živimo, seljanke, al da viš posle, 92ge i treće kako

Ajd, sad, ti mniš da toj može takoj, ajde Evdo pričaj kako se narod leči!? Ej, bre, pa i doktori idu tolke godine u školu pa jopet ne leče kako treba, a ti oćeš da ti ja kažem navrat nanos lekovi kakoj se prave pa da se narod potruje kad ne napraji kako treba?! A, jes, u pravu si, ja ću da pričam onoj što niki ne mož da omaši....

Ajde po redu, sve u životu mora po redu inače, sreće nema...

Vako, da počnem od glave. Uh, vako. Već si me pitala