B92 Blog

Ima li u Srbiji medija koji je u stanju da sazna prave i proveri objavljene elementarne činjenice o saobraćajnoj nesreći u kojoj je teško povredjen ministar policije Dragan Jočić?

Ima li medija koji smatra da je za gradjane važno da saznaju i razumeju kako je moguće da na autoputu, gde je dozvoljeno kretanje od 120km na cas, ovo vozilo

udari u neko nesrecno pseto, prevrne se i poptpuno smrska? Šta o brzini vožnje i bezbednosti govore "tragovi kočenja od trista metara" i stanje u kojem su nesrećni vozač i ministar izvučeni iz uništenog automobila?

Usput, gradjane zanima i šta je ministar radio u službenom terenskom vozilu u ponoć u blizini lovišta, da li je imao pratnju, ko je obavestio policiju i rekao o kome se radi, kad su policija i helikopter uspeli da stignu u tako kratkom roku? Koji automobili su blokirali autoput, farovima postavljenim u krug osvetlili mesto gde je helikopter sleteo,

(Izbori FAQ nastavak)

U brojnim polemikama i u medijima i izmedju komentatora na netu i “uživo”, medju prijateljima, a kad je nesreće i u samoj porodici, ljudi polemišu o izborima na jedan strahovito grub način. O izborima se raspravlja kao da je u pitanju borba na život i smrt, taktika “čovek na čoveka”, najvažnije utuviti onom drugom sopstvenu ideju u glavu, isterati djavola iz tudjeg tela, banalno i vulgarno izvredjati “protivničkog” kandidata, dezavuisati ga ad hominem tabloidnim lažima (koje, iako svi znaju da su upravo to – obične laži, ljudi ipak uporno ponavljaju, uz punu svest o tome da obmanjuju sagovornika), ukratko sve se svodi na lično i uvek samo lično – predizborna polemika pokazuje da je politička svest čitavog našeg društva na jednom krajnje neozbiljnom nivou. Ima dakako i onih koji su plaćeni ili uporno pokušavaju da budu plaćeni, da iskoriste izbore da se dobro prodaju, radeći za ovu ili onu stvar, za ovog ili onog kandidata, kodajevaznokog, Pere

Hajmo polako, kao u školi. Što da ne? Redom, lepo, jedno po jedno, da prodiskutujemo sva najčešće postavljana izborna pitanja. Da počnemo ovako.

1. Zašto da glasam kada od toga ništa ne zavisi ?

Izgledalo je kao da smo se jedva oporavili od prošlogodišnje maratonske predizborne kampanje, koja je počela gubitkom dragocenog vremena oko izrade i prihvatanja Ustava, zatim oko samih izbora i tromesečne krize i ucena, koji su predvodili formiranju vlade, kad sad - opet glasanje.
Ljudi i to s pravom kažu - dosta više ili dokle više izbori?
Ljudi, opet s pravom kažu - zašto da glasam, kada od tog rezultata ništa ne zavisi ?
I nije da nisu u pravu.
Istina je da su republički izbori pokazali otvoreno nepoštovanje izborne volje gradjana. Većina je glasala za jednog premijera, a dobila je drugog, gradjani su glasali upravo protiv politike, koja im je posle izbora nametnuta.
Glasali smo u većini za evropsku Srbiju, protiv jataka ratnih zločinac

Smenjeni direktor Vremena Dragoljub Žarković,  ove nedelje ne misli da se ivica bankrota lista koji on dugi niz godina vodi (a koji upravo zbog uredjivačkih lupinga sve manje ljudi kupuje) nameće kao tema uvodnika. Ne, tema je odbrana drugog lista, koji nije u finasijskoj krizi, pa samim tim Žarković u njemu može da nastavi mirno da tezgari, tema je dakle odbrana Politike od opasne, kako kaže, žene sa bodežom u rukama. Ukratko - od mene. http://www.vreme.com/cms/view.php?id=545996

Letos su na moj mejl nekoliko puta stigla ova dva pisma.

Pisma su pisana na memorandumu Politike, sa sve zaglavljem i casnim obelezjima casnog lista, ali moje sustinsko nepoznavanje kompjutera me sprecava da vam ih ovde zakacim u originalu. Toliko o mom poznavanju Photo Shopa i generalnoj obucenosti za kompjutersku manipulaciju, koja inace dovodi do ocaja i administraciju ovog bloga.

Svejedno, sta nas briga za slike, kad je rec tu.

Znaci, pismo jedan: 

Ovo su Maša i Meda.

Mašu je neki čovek zlostavljao tako što ju je palio, naneo joj teške opekotine svuda po telu, koje je mučenica jedva preživela. Neki odgovorni ljudi su prijavili zlostavljanje,  organizacija Orca joj je spasila život.  Jadna Maša i dalje veruje i voli ljude, posebno decu. Prijatelji iz Orce kažu da je društvena, umiljata, pametna i odana, dobra i poslušna. I traži novi dom.

Meda je dva puta ostavljan na preriferiji, vezan kratkom žicom za drvo, koja mu se tako duboko urezivala u vrat, da je bespomoćno danima ležao, dok ga normalni ljudi nisu pronašli. U Veterinarskoj stanici Beograd su ga operisali i izlečili, vratili mu život, spasili kuče od divljih ljudi. I sada mu Orca traži kuću. Meda je veseo i razigran, kao da ništa nikad nije bil

Iscrpljujući incident je završen, baner i direktni link emisije Peščanik, vraćeni su tamo gde im je oduvek bilo mesto. U to sam, nekako, od početka verovala i dalje uporno insistiram da Peščanik i B92 prirodno pripadaju zajedno.

Rekla bih ovde nešto o polemici koja se već mesecima vodi u medijima.

Srpskom medijskom scenom, vladaju ljudi koji zastupaju zvanične stavove vlade Srbije. Čak i kada su ti stavovi u potpunoj suprotnosti sa osnovnom etikom i elementarnim zanimanjem novinara. Srpskim medijima vladaju analitičari, kolumnisti i samozvani politički mislioci, koji govore tiho, biranim rečnikom, vode tihi, pristojni rat protiv svojih sopstvenih gradjana. Ti ljudi su medjusobno umreženi, jedni druge pozivaju, hvale, tapšu po ledjima, jedni drugima objavljuju tekstove, za njih dobro plaćaju i to u sasvim nespojivim i često konkurentskim medijima, a pre svega

Krstareći internetom, naletela sam na jednu izuzetno zanimljivu kampanju, koju vam prenosim u celosti i bez ikakve lične intervencije. Naime, nekoliko javnih ličnosti je pokrenulo hrabru i neobičnu akciju iskazivanja solidarnosti sa našim bivšim sugradjanima, podsećanja na zločine i izbegavanje odgovornosti, zbog kojih je Srbija izgubila Kosovo.

Ovaj hrabar i neoubičajen gest govori više nego hiljade potrošenih reči, svi pregovori, pretnje, obmanjivanje javnosti, zaklanjanje iza nakaznog ustava. Ovi ljudi slikom govore: Albanci su naša braća, hladnjače su naša sramota.