2010-11-04 16:04:46
Biz| IT| Tehnologija| Zabava| Život

Tajni život Vašeg računara

Dragan Pleskonjic RSS / 04.11.2010. u 17:04

Čiji je „Vaš" računar? Čudno pitanje, zar ne? Ali, da li ste baš sigurni da je potpuno Vaš ili ga možda koristi još neko, a da toga niste ni svesni? Možda je on već deo botnet mreže, možda je u stvari zombi, u njemu „živi" trojanski konj, dok na na skrivena vrata ulaze i izlaze horde nevaljalih i zlonamernih likova. Možda služi za spamovanje, a na njemu ugošćavate brojne nezvane goste (gremline da i ne pominjemo), dok ste „sigurni" da je sve pod kontrolom.

Kakve to sve kreature obitavaju u vašem dragom računaru, a da vi toga možda niste ni svesni? Kako zlonamerni ljudi mogu da vas špijuniraju, kako kradu vaše lozinke ili cele dokumente, slike, pisma ili druge datoteke sa podacima, kako prate vaše ponašanje i navike? Kako mogu da navedu vaš računar da radi ono što oni hoće i da ga učine oružjem u svojim rukama koje će biti korišteno da napadne druge, a da vi toga niste ni svesni? 

 

tesla-aerodrom_500x300.jpgDržava Srbija je odlučila da će na smeru Softversko inženjerstvo na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu finansirati samo 10 (deset) studenata iz budžeta. Da li je to moguće!? A na aerodromu piše: „Srbija - zemlja nauke i tehnologije", mnogima su usta puna priče na temu razvoja visoke tehnologije. Nekako mi te dve stvari nisu baš u skladu jedna sa drugom.Konkretne akcije i potezi, kao što je ovaj sa kvotama upisa, govore drugačije.

Apelujem: povećajte upisne kvote za programere pod hitno, prijemni su od ponedeljka. Nema vremena da se čeka godinu dana. Oni koji se upišu sada, dolaze u firme za 4 godine i to u najboljem slučaju. 

 

Kvantna fizika, kvantna mehanika, priča se o kvantnim računarima, kvantnoj kriptografiji, a sada smo dobili i kvantnu teoriju postojanja duše.

U tekstu Scientists offer quantum theory of soul's existence opisana je ukratko ova teorija dvojice naučnika.

Sa druge strane, nije daleko ni hakerisanje ljudskog tela i ljudske duše odnosno medicinskih pomagala, zatim čitanje moždanih talasa i ko zna šta još.

 

Ovaj put jedan zabavan tekst - u stvari više je u pitanju igra. Razgovarajmo na temu društvenih mreža. Zašto ih voleti, a zašto ne? Šta je to dobro što su društvene mreže donele u Vaš život i živote Vama dragih i bliskih ljudi, a šta i nije baš tako dobro?

Započeo sam nizove, a Vi ih slobodno nastavite i proširite. Iznesite svoje mišljenje, ispričajte zanimljive anegdote i događaje.

ZA - voleti ih zato što:

 
2013-04-08 18:21:25
Biz| Društvo| Ekonomija| IT| Tehnologija

Bitcoin groznica

Dragan Pleskonjic RSS / 08.04.2013. u 19:21

Mnogi regionalni, a i svetski mediji se ovih dana bave temom nove Internet valute, poznate pod imenom Bitcoin. Da li je ovaj koncept budućnost novca? Da li vi kupujete Bitcoine i zašto (ne)? Možda ste postali rudari i anagažujete svoju slobodnu procesorsku snagu u pronalaženju novih bitcoina (engl. mining)?

Šta novcu daje vrednost? Mnogi se slažu u tome da iza vrednosti novca stoje državna podrška i poverenje. Bez toga papirne novčanice vrede koliko papir na kome su odštampane (tj. uglavnom ništa), a kovanice onoliko koliko vredi sam metal od koga su izrađene. Opet, državna podrška u osnovi diktira i poverenje u novac, jer se u valuti države koja ga emituje, računaju i plaćaju porezi i druge dažbine, a odatle implicitno sledi i poverenje u državnu zaleđinu novca. Novac i monetarna vlast je jedno od bitnih obeležja državnosti.

 

Da li poznajete nekoga ko ne koristi mobilni telefon? Verovatno ne ili veoma mali broj njih. Ali zato sigurno poznajete mnoge koji sobom nose i po dva (jedan privatni, drugi službeni), pa čak i tri telefona. Sprava koja se masovno pojavila u našim životima pre 10, 15 ili najviše 20 godina, postala je toliko neizostavna, da se ponekad zapitamo: Kako smo mogli da živimo bez mobilnog telefona?

Mogu se videti različite, često zanimljive situacije, a anegdote su brojne. Da izdvojim jednu staru: neki kažu da je jedno vreme Crna Gora važila za zemlju sa najvećom penetracijom mobilnih telefona na tržištu (skoro duplo više mobilnih telefona nego stanovnika). Stvar ponosa i statusa je bila imati barem jedan mobilni telefon. Ali i konfiguracija terena je doprinela tome da mobilni telefon postane vrlo popularan.

 

Nakon tri sata igranja, svetski šahovski prvak Gari Kasparov izgubio je prvu od šest partija u meču protiv IBM-ovog kompjutera Deep Blue 10. februara 1996. godine. Ovaj događaj je (ponovo) otvorio mnoga pitanja i dileme. Da li postoji veštačka inteligencija (engl. Artificial Intelligence - AI) tj. da li je ona stvarno moguća? Pitanje koje muči generacije računarskih i drugih naučnika. A ako je moguća, da li nam treba? Da li, osim što može biti korisna, može postati i opasna? Pitanje se, na prvi pogled, doima kao tehničko, ali istovremeno ima vrlo značajne društvene, etičke, religijske, pravne i druge aspekte. Da li, u budućnosti, inteligentne mašine mogu biti zloupotrebljene ili čak nadvladati i pokoriti čovečanstvo?

Odavno se lome koplja u naučnom svetu oko toga da li je veštačka inteligencija moguća. Da li mašine (računari) mogu da misle, donose odluke, opažaju, interaguju sa okolinom? A postoje neslaganja i oko bazične stvari: šta je to veštačka inteligencija u suštini tj. kako je precizno definisati.

 

Amerikanci sve više i sve češće protestvuju protiv novih propisa vezanih za bezbednosne preglede na aerodromima. Nove i sve rigoroznije mere neki čak tumače i kao uznemiravanje građana. Počele su da stižu brojne žalbe. Pre nekoliko godina mere su počele skidanjem cipela, kaiševa, pa zabranom unosa tečnosti i kremastih materija u putničke kabine aviona, onda su se pojavili skeneri koje putnike ogoljuju pred službenicima bezbednosti. Pojavile su se brojne spekulacije šta ovi skeneri pokazuju i otkrivaju i u kojoj meri to narušava privatnost, da li se te slike negde pohranjuju itd.

 

china_jsf_hacking.jpgDa li su kineski hakeri toliko vešti, moćni i opasni? Veliki broj računarskih napada, koji su se odigrali u proteklih par godina su pripisani njima. Neki od njih su izvedeni vrlo pažljivo i vešto, sa primenom vrhunskog znanja i umeća, neki su dugo ostali neotkriveni, neki možda nisu ni objavljeni, a neki možda nikada i neće biti objavljeni ili čak niti otkriveni. Ovih danas se priča ponovo zahuktava. Ponovo se otvaraju brojna pitanja: Da li su Kinezi neopravdano optuživani ili stvarno stoje iza napada? Da li je u pitanju hakerisanje koje je organizovano i sponzorisano od strane velikih firmi ili čak od strane države? Da li je, pak, u pitanju samo rekreativno hakerisanje? Da li se nešto veliko "valja iza brda"?

 
2011-05-29 15:44:11
Biz| Društvo| Ekonomija| IT| Tehnologija

Novi “dot com bubble”

Dragan Pleskonjic RSS / 29.05.2011. u 16:44

Da li je na pomolu nova prilika za sposobne Internet preduzetnike?

chart.jpg?w=600&h=500
Prema tvrdnjama mnogih svetskih ekonomskih analitičara, započeo je novi "dot com bubble" talas, koji je sličan onom iz perioda od 1995 - 2000. Pored sličnosti, novi talas ima i neke razlike u odnosu na prethodni. Ovaj tekst analizira šta se to dešava, zašto se dešava, koji su trendovi i kako da se uključite, ako imate novu grandioznu ideju u koju duboko verujete.

 

Dragan Pleskonjic

Dragan Pleskonjic
Datum rоđenja:  - Pol:  Muški Član od:  07.11.2007 VIP izbora:  89 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana