Prvo odem u moj bife, odmah više Cvetzka, pivo je jedva poskupelo ' samo 75 dinara ' a kafa je odlična, Ni usred cenetra ne prave takvu tursku kafu. Odem tamo sa kesama iz Maxija, ali ne vidim konobaricu. Ona zna šta ja narulujem. Sednem ipak. Dođe mi devojčica neka. Nova. Sa pirsingom iznad usne i preko obrva. Pirsing iznad usne deluje kao mladež koji traži uklanjanje. Svaki čas se oblizuje. Poručim ono što uvek pijem. DOnese dve flaše piva i dve čaše, jer ne zna da sam stalni gost. A kafa - pišanjak. Ne ume da kuva kafu. Zatim se vrati za sto gdee sedi, verovatno, dečko, ljubomoran

Оva serija nema ama bas nikakve veze sa zivotom u ovoj nasoj drzavi.

I ne znam kome moze da se svidi osim onim ljudima koji su totalno mimo sveta.

Prvo, serija fovrizuje neutoricare fobicare i psihoticare svih vrsta. A neki od njih – evo bas prosle nedelje - jesu cak i advokati.

Kod nas takvima ne bi dali ni u kiosku da rade.

U Srbiji je veca sramota biti lud ili malo blaze neuroticar nego zajedno da imas SIDU da si izdajnik da te zena vara i da si pesko. To prvo.

Drugo, nas pravni sistem se toliko razlikuje. Kod nas je interesantno van sudnice.