Veliki stari zidni sat je ćutao, jer ćuti već godinama, sve od kada je onom koji ga je redovno navijao jednoga dana prepuklo srce. Kaminski sat na polici se sve vreme vrpoljio. Okretao je nemušto svoje četiri zlatne kugle čas na jednu, čas na drugu stranu, kao da mu je neprijatno i da ne zna šta bi sa sobom. Dežmekasti budilnik je stoga bio neoprostivo glasan obeležavajući svojim tiktakanjem svaku neuobičajeno dugu sekundu.

                  Zadovoljstvo mi je da ugostim našu blogokoleginicu Kristinu, neumornog borca protiv najrazličitijih problema u našem društvu.

                 Skorašnji protesti radnika Zastave, ups, Fijata, prošli bi za mene nezapaženo da se slučajno tata nije obreo na Novom Beogradu i zapao u gužvu. Tako sam saznala da su došli do Beograda.

                Nekako sam se sa početkom leta već navikla na te proteste malinara, čeličane Smederevo u nekim sekvencama i naravno fabrike za automobile u Kragujevcu.

                               Или како смањити притисак на пензиони фонд

          Задовољство ми је што могу да уступим своје блогодвориште својој драгој блогоколегиници IQIQIQ.

          Мислим да сам потонула већ неко време. Негативне вести нас засипају са свих медија, интернет портала, вебкаста и свих осталих модерних средстава комуникација. Некима од њих се придаје велики значај, неке се провуку онако лако, две раднице умрле у фабрици. Милисекундима проради нека емпатија у мени, протест, бунт, требало би нешто учинити. Захваљујем се мојој домаћици што ми је омогућила да мој милисекунд муке објавим. Скоро да сам размишљала чему. Сетила сам се оног лика недавно на протестима прошле године „ово је за тебе ћале". Није ово за мог оца, ово је да неко ако прогугла чује овиме да није сам, јер сам и ја касније сазнала да се ово зло није десило само мени и мом оцу него је стандард у овој несрећној држави где су приоритети одавно помешани.

               Evo ponovo naše IQIQIQ sa najnovijim vestima iz nesvesti. Dobrodošli u našu stvarnost.

               Можда сам већ стара, али даћу вам добар савет: немојте синовима дати имена Бранислав и Хранислав. Вероватно ће ме ударити гром у кухињи док правим палачинке као заслуга што се служим црним хумором према покојним баби и деди, па и покојном стрицу и оцу.

 Gost autor Kleinemutter

Poštovani,