B92 Blog

Dnevne novine Borba: 24.06.2009

Šokantni snimci u kojima učenik srednje škole verbalno i fizički zlostavlja svoju profesorku dok ostali učenici to nemo posmatraju još jednom su pokazali sa kakvim se teškoćama susreću naši prosvetni radnici ali bez sumnje i nivo kulturne svesti koje pojedini učenici donose iz svojih domova.

Zaprepašćujuće vesti slične sadržine već duže vreme stižu iz prosvetnih ustanova širom zemlje koje upućuju na veoma alarmatno stanje koje vlada među našim mladim naraštajima. Indikativno je da se ovde ne radi o nekom pukom sociopsihološkom epifenomenu već o svojevrsnoj epidemiji nasilja među mladima u kojem su u poslednje vreme sve češće žrtve upravo njihovi profesori i pedagozi.

Poštovani čitatelji bloga B92.

Zadovoljstvo mi je da najavim konferenciju koja će se održati u Domu omladine u Beogradu, 2.7.2009. godine sa početkom u 10. časova u organizaciji Centra za empirijska istraživanja i Centra za otvoreni dijalog iz Novog Sada. U okviru projekta planirano je štampanje zbornika radova. Zbornik ce se štampati u izdanju Centra za empirijska istraživanja religije (CEIR) i Centra za otvoreni dijalog.

Naslov konferencije: Metodološki, teorijski i praktični pristupi religijskoj konverziji

Mesto održavanja: Dom omladine, Beograd, 2. jul 10:00 - 18:00h

Organizator: CEIR i Centar za otvoreni dijalog - Novi Sad

Moderatori: Mr Sergej Beuk i Mr Nikola Knežević

 UČESNICI I TEME REFERATA

Uvodno izlaganje: Akademik Vladeta Jerotić

Objavljeno u dnevnim novinama Borba: 9.06.2009 i 10.06.2009

Gotovo svakodnevno možemo biti svedoci raznih društvenih pojava u kojima dolazi do izražaja određena forma ekstremnog ispoljavanja i propagiranja vrednosti verske i nacionalne sadržine. Osobe koje na ovakav način ispoljavaju svoja verska opredeljenja neretko su pripadnici raznih ekstremnih - ultradesničarskih organizacija koje pod okriljem borbe za očuvanje „tradicionalnih vrednosti" žele da nametnu većini svoja krajnje fundamentalistička - pogrešna shvatanja pojmova kao što su vera, nacija, identitet.

Ovakva vrsta konsekventnog ponašanja paradigmatična je za osobe koje ovakvim pitanjima pristupaju veoma površno, bez dublje religiozne svesti i iskustva i kojima je religiozni identitet neretko nominalnog karaktera. Drugim rečima, osobe koje na ovakav način ispoljavaju svoja verska ubeđenja najčešće su neupućena u osnovne postulate vere koje tako zilotski i ekstremno zagovaraju. Nažalost, posmatrajući društveni kontekst u Srbiji u celini situacija nije ništa bolja. Veliki broj pripadnika srpskog naroda poseduje isključivo nominalni karakter religioznosti, bez dubljeg iskustva i uopšte želje da ovo iskustvo prodube.

Svega dva dana nakon što je Srbijom prošao stravičan snimak iz duhovno - rehabilitacionog centra Crna Reka u kojima se na brutalan i sadistički način kažnjavaju zavisnici, Sveti Arhijerejski Sinod je rezolutno, bez odlaganja odlučio da zatvori ovu pseudorehabilitacionu ustanovu a vinovnike ove zaprepašćujuće priče procesuira shodno crkvenim pravilima i kanonima.

Синод СПЦ је упутио позив епископу Артемију да без одлагања затвори ову установу а да против клирика који су у своме раду користили насилне методе покрене одрговараући црквено - судски поступак.

Овако брза и резолутна одлука Синода, без сумње показује велики ниво одговорности и воље да целокупан инцидент добије свој правни епилог а јавности да јасну поруку да је насиље у било ком облику у потпуности противно вредностима јеванђеља и мисије које оно има.

Integritet, pravda, sabornost, moral, tradicija. Ovo nisu samo puke populističke fraze već reči koje moraju predstavljati budućnost srpskog političkog života i temeljne smernice svakog ko želi biti politički angažovan. Sasvim je jasno da je da je sadašnjom političkom scenom u Srbiji ovladao nemoral, korupcija, vlastiti interesi političkih elita i stranačkih oligarhija koji na plastičan način oslikavaju moralni i duhovni deficit onih koji su na sebe preuzeli odgovornost da upravljaju državom.

Poput neke dobro uigrane farse na našoj političkoj sceni već duže vreme se menjaju uloge i akteri ali scenario i epilog ostaju isti. Publika koja sve to posmatra iz atmosfere uzbuđenja i isčekivanja promena upada u stanje letargije, melanholije, ravnodušnosti, razočarenja i frustracije.

Mit na neki način mistifikuje i transcendira indentitet naroda produbljujući njegovu ontološku dimenziju i doprinosi glorifikaciji i značaju uloge koju on ima unutar društveno - istorijskog konteksta u odnosu na druge narode i kulture. U odnosu na to, posebno je zanimljivo osvrnuti se na značaj i ulogu koju mit ima u našoj kulturi i percepciji naše društvene stvarnosti i stvaranju slike nacionalnog i duhovnog elitizma.

Uoči šestogodišnjice smrti pokojnog premijera dr. Zorana Đinđića, odlučio sam da postavim jedan moj stariji tekst u nešto izmenjenom obliku.

Približavajući se šestoj godišnjici od njegove smrti, stiče se tužan utisak da je naša zemlja prilično udaljena od vizije i puta koju je on imao za nju. Nije to više Srbija reformi, promena, čiji je politički kurs jasno trasiran prema evrointegracijama - „na dobrom putu", već Srbija koja je postala žrtva tromog i rastrzanog političkog organizma sa jedne strane, egocentričnog nacionalnog zanosa i frenetične retorike sa druge, u konstantnom raskoraku između vizije i praktičnih dela.