З.Ђ. је био политички дисидент, философ, визионар, идејни носилац и протагониста демократске епохе, револуционар, прагматичан државник, талац субверзије политичких партнера и дифамације од стране инструисаних медија, и на концу, мученик и жртва идеолошког талога срушеног режима и његовог криминалног миљеа.

Već duže vreme razmišljam o tome kako bi izgledalo da se u program televizije B92 uvrsti emisija koja bi se prevashodno bavila religijom i sociološkim implikacijama religije, crkvama, verom i duhovnim temama. Imajući u vidu da je televiziju B92 oduvek krasila nepristrasnost i objektivnost kao i činjenica da se ovoj televiziji najviše veruje, ne sumnjam da bi ovakva emisija u svome sadržaju podjednako, bez sistema pozitivne diskriminacije zastupala sve crkve i verske zajednice koje su postoje u našem podnevlju i samim tim bila jedinstvena po svome sadržaju.

The Walking dead kao paradigma i simulakrum apokalipse i inspiracija za predapokaliptičnu teološko - političku odiseju

Kultni serijal i dramatični zombi spektakl pod nazivom "Okružen mrtvima" - The Walking Dead, nije klasični post-apokaliptični narativ o preživljavanju još jedne u nizu "apokalipse mrtvih" već paradigma i simulakrum tragične i agonalne stvarnosti, te njene eshatološke izvesnosti i neumitnog kraja i civilizacijskog kraha koji je sve bliži.

Za početak kratak komentar: Pozdravljam lustraciju ako je možemo tako nazvati, jer to Srpsku pravoslavnu crkvu čini odgovornijom. Šokantno je da je vl. Filaret bio pozvan na odgovornost isključivo zbog indicija za finansijske malverzacije a o njegovim decenijskim nacionalističkim istupima koji su kulminirali odlikovanjem osobe koja je sinonim za mržnju i netrpeljivost, nije bilo ni spomena. Dakle, Crkva nacional-šovinizam i dalje ne vidi kao problem i pojavu suštinski protivnu vrednostima jevanđelja. U susednoj RKC u Hrvatskoj, nacionalizam i ideološko-politički diskurs je postao

Javnosti je poznato da je u toku akcija prikupljanja milion potpisa podrške za osnivanje REKOM-a, Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava počinjenim od 1991. do 2001. na prostoru nekadašnje SFRJ. Poznato je također da su ovoj regionalnoj inicijativi podršku dale više od 1500 nevladinih organizacija, mnoge javne

Možda jedna od najupečatljivih scena poznatog bosansko-hercegovačkog filma "Remake", filmskog debija sarajevskog pozorišnog reditelja Dine Mustafića u kojoj jedan od glavnih likova Ahmed Karaga (lik tumači Miralem Zupčević) svome sinu pripoveda kvintesencijalnu mudrost u kojoj se oslikava sva stravična jednostavnost i dubina balkanskog paradoksa: "Što je bilo biće, što se radilo, radiće se..."

Poput filma, Balkan je tužna priča o cikličnoj i istorijskoj povezanosti tragičnih ljudskih sudbina i spirale zločina u kojoj jučerašnje žrtve postaju današnji vinovnici

Objavljeno u dnevnim novinama Borba: 9.06.2009 i 10.06.2009

Gotovo svakodnevno možemo biti svedoci raznih društvenih pojava u kojima dolazi do izražaja određena forma ekstremnog ispoljavanja i propagiranja vrednosti verske i nacionalne sadržine. Osobe koje na ovakav način ispoljavaju svoja verska opredeljenja neretko su pripadnici raznih ekstremnih - ultradesničarskih organizacija koje pod okriljem borbe za očuvanje „tradicionalnih vrednosti" žele da nametnu većini svoja krajnje fundamentalistička - pogrešna shvatanja pojmova kao što su vera, nacija, identitet.

Ovakva vrsta konsekventnog ponašanja paradigmatična je za osobe koje ovakvim pitanjima pristupaju veoma površno, bez dublje religiozne svesti i iskustva i kojima je religiozni identitet neretko nominalnog karaktera. Drugim rečima, osobe koje na ovakav način ispoljavaju svoja verska ubeđenja najčešće su neupućena u osnovne postulate vere koje tako zilotski i ekstremno zagovaraju. Nažalost, posmatrajući društveni kontekst u Srbiji u celini situacija nije ništa bolja. Veliki broj pripadnika srpskog naroda poseduje isključivo nominalni karakter religioznosti, bez dubljeg iskustva i uopšte želje da ovo iskustvo prodube.

Uoči šestogodišnjice smrti pokojnog premijera dr. Zorana Đinđića, odlučio sam da postavim jedan moj stariji tekst u nešto izmenjenom obliku.

Približavajući se šestoj godišnjici od njegove smrti, stiče se tužan utisak da je naša zemlja prilično udaljena od vizije i puta koju je on imao za nju. Nije to više Srbija reformi, promena, čiji je politički kurs jasno trasiran prema evrointegracijama - „na dobrom putu", već Srbija koja je postala žrtva tromog i rastrzanog političkog organizma sa jedne strane, egocentričnog nacionalnog zanosa i frenetične retorike sa druge, u konstantnom raskoraku između vizije i praktičnih dela.