2008-04-10 08:09:35

Opsada Sarajeva, iz dnevnika jednog svedoka

Nikola Knežević RSS / 10.04.2008. u 09:09

79845319_62d37c8fa9_m.jpgPre šesnaest godina počeo je krvavi ratni sukob u Bosni i Hercegovini. Tog proleća, 1992. godine, Sarajevo se našlo pod opsadom snaga JNA i Srpskih paravojnih formacija. U sledeće četiri godine u konstantom granatiranju i teroru onih čiji je osnovni cilj bio da uništi dušu ovoga grada u kojeg su utkane sve nacionalnosti koje u njemu žive, život će izgubiti više od 11000 ljudi, od toga 1601. dete. Oni koji su preživeli ovaj užas i posle toliko godina teško govore o svojem iskustvu, nažalost sa strahom i strepnjom da se ovako nešto ne ponovi. Jedna osoba koja je bila svedok stravične Sarajevske svakodnevnice, na moju molbu, odlučila je da podeli svoje svedočanstvo sa čitateljima našeg bloga. Njeno ime je Mirela, njena nacionalnost nije važna, jer kako je i sama rekla, ona je Sarajka.

 



Trailer za II deo dokumentarnog serijala "Religije, nacionalizam i kultura sećanja" pod nazivom "Osporena sećanja" u prvi plan stavlja svedočanstva žrtava i nemogućnost da 20. godina posle ratnih sukoba na Zapadnom Balkanu one dobiju pijetet a njihove porodice satisfakciju.

 
2008-02-23 17:31:19

Pitanje slobode ljudskog bića

metanoia RSS / 23.02.2008. u 18:31

iz perspektive teološke antropologije

Piše: Nikola Knežević (a.k.a. metanoia)

Danas reč sloboda ima gotovo magičan odjek. Postala je čovekova najviša aspiracija, cilj svih društvenih i osobnih nastojanja, postala je simbolom čovekovog potpunog samoostvarenja. Pod samoostvarenjem se ovde podrazumeva, sa jedne strane, oslobođenost od brojnih robovanja i otuđenosti, a, sa druge pak strane, stanje čovekovog istinski ostvarenog samobitstva.[1]

Šta uistinu znači biti slobodan, kolika je zapravo ljudska sloboda, dali je ona apsolutna ili relativna i u kojoj meri sa obzirom na svoju sadašnju prirodu čovek zaista može biti slobodan? Možda je bolje pitanje postaviti ovako: Šta se podrazumeva pod mogućnošću izbora koje ljudsko biće poseduje i kolike su zapravo te mogućnosti? Pitanje slobode volje ljudskog bića uzročno je povezano sa egzistencijalnim prilikama u kome se ono rađa, i živi. Drugim rečima, nije ni moguće govoriti o čovekovoj slobodnoj volji bez evaluiranja objektivnih okolnosti koje ga uslovljavaju.

 
2008-09-07 11:29:34

Kegel muskel: Svi smo mi VIP

Nikola Knežević RSS / 07.09.2008. u 12:29

VIP.gifGost bloga: Biljana Beba Knežević

Dragi Ivice, draga Marice, još draža Veštice

Danas je nedelja, sasvim obična kao i sve druge. Ovakav dan obično koristim za konustruktivna razmišljanja, donosim zaključke da bih ih kasnije sprovela u delo. Pa evo ovako:

„U našoj je zemljici politička sitovacija iznimno čudna. Ne znam da li je u pitanju mentolni sklop naroda ili je u pitanju to što su nam neki političari-političarke ekstremno ružni. Dobro, ružne se žene uglavnom pozivaju na intelekt, samo se vremenom ufuraju u svoj intelktualizam pa uvek misle da su pametne, a totalno smetnu s uma da su providne. Svi znamo zašto su baš „toliko pametne". O ružnim političarima neću.

No, doći će valjda ( ili kako bi neki rekli „valda") do stabilizovanja sitovacije.

 
2008-05-18 17:19:47

Sramota za Novi Sad

Nikola Knežević RSS / 18.05.2008. u 18:19

novisad.jpgVeć izvesno vreme patim od nesanice, ali razlog istoj nije psihološke ili fiziološke prirode, već administrativne. Možda će se neki i zapitati kako je to moguće, ali razlog za to je krajnje bizaran. Već izvesno vreme samo nekoliko metara od moga prozora, u večernjim satima odvija se prava drama. Ispred stanice policije svakoga dana u večernjim satima počinju se sakupljati građani sa svom dokumentacijom koja im je potrebna da bi došli do svojih ličnih isprava, ali i sa potrebštinama koje će im biti potrebne da lakše prebrode noć koju će provesti ispred stanice policije, čekajući da se u jutarnjim časovima otvore kancelarije i tako svoju besanu noć nastave čekajući među prvima u dugom redu.

 

FONET
FONET
Imajući u vidu izjavu predsednika Srbije, Tomislava Nikolića koju je dao za talijanske novine Corriere della Sera u kojoj predsednik ne samo da negira presudu Međunarodnog suda pravde već svoj stav poistovećuje sa celokupnim srpskim narodom, može se sa razlogom postaviti pitanje u čije ime on daje ovakve izjave? Da li po tom silogizmu "Srbin" koji priznaje presudu Međunarodnog suda pravde izdaje svoj nacionalni identitet? Govori li on to u ime svih nas ili zapravo u ime onih koji uporno odbijaju da se suoče sa prošlošću, koji haške optuženike vide kao heroje umesto kao utelotvorenje jedne pogubne politike koja nas je odvela u krvave sukobe devesetih?

 
2010-02-13 17:19:47
Društvo| Religija

Jesmo li, dakle, još potrebni?

Nikola Knežević RSS / 13.02.2010. u 18:19

Dragi čitatelji bloga B92,
Pred Vama je tekst kojeg prenosim sa sajta Centra za interdisciplinarne religiološke studije i političku teologiju.

Tekst je predogovor u hrvatskom izdanju čuvene "Etike" - Ditriha Bonhofera.

Bili smo nijemi svjedoci zlodjela, prani smo mnogim vodama, naučili smo umijeće pretvaranja

 

Poštovani blogeri, uoči Uskrsa, najvećeg hrišćanskog praznika, smatrao sam prikladnim da podelim sa vama tekst koji govori o čovekovom naznačenju onako kako ga posmatra hrišćanstvo. Molim vas da ovaj tekst ne shvatate kao bilo kakvo nametanje određenih dogmatskih sadržaja, jer svako ima pravo na sopstveno mišljenje i svetonazor, već isključivo kao stav koji je meni najbliži i na najbolji način oslikava lični pogled na ovu temu.

 

Smisao ljudske egzistencije je najvažnije pitanje kojim se filosofija bavi. Sagledavajući ovaj problem u postmodernističkom dobu koje potpuno relativizuje moralne i etičke norme, a duhovne vrednosti interpretira kao subjektivne doživljaje, dodaje mu se novo, „objektivno”, naučno i materijalističko objašnjenje. U društvu koje egzistencijalizam primenjuje u teoriji, a nihizam u praksi, čoveku je zaista teško da se osmisli i objasni sopstvenu egzistenciju. Sve dok želi život autonoman od Boga, postavlja se u središte smisla sopstvene egzistencije.[1] Čovek na ovaj način ostaje bezlična monada, usamljen i bačen u vrtlog ništavila - samo jedna karika u lancu uzroka i posledica u zatvorenom svemiru[2] u kojem Bog, čak iako postoji, samo nemo posmatra. Da li je ovo zaokret u istoriji čovečanstva o kojem je Fojerbah svojevremeno govorio? Ukoliko se svet posmatra isključivo iz materijalističke perspektive, ako se svako pitanje interpretira isključivo racionalistički, ne uzimajući pritom u obzir duhovni aspekt, kako sopstvene prirode, tako sveta uopšte, nalazimo se pred zaokretom u istoriji čovečanstva. Perspektiva iz koje posmatramo svet je drugačija ako ne podrazumeva samo horizontalnu ravan. Čovek nije samo biće koje je od drugih vrsta odvojeno skokom, već mnogo više od toga - on svoju egzistenciju dobija i u vertikalnoj i u horizontalnoj stvarnosti.

 
2009-02-28 11:10:28

Govor mržnje: Quo vadis, Srbijo?

Nikola Knežević RSS / 28.02.2009. u 12:10

Poštovani čitatelji bloga B92, prenosim vam moj tekst koji je objavljen u jučerašnjoj "Borbi"

Kuda ideš, Srbijo? Pitanje koje se nameće nakon svakodnevnih vesti, koje nam svedoče o sve većem porastu verbalnog i fizičkog nasilja među mladima u našem društvu.

Pre desetak dana centrom prestonice severne srpske pokrajine, bastiona multietničnosti i multikonfesionalnosti, gromoglasno su odzvanjale šovinističke parole koje su na taj način za kratko vreme centar grada pretvorile u uzavrelo grotlo mržnje i netrpeljivosti.

U svojevrsnoj kakofonoji uvreda, psovki i poziva na linč koji su bili usmereni protiv čelnika gradskih vlasti prednjačili su upravo naši mladi naraštaji, predvođeni vođama otačastvenog pokreta „Obraz". Parole poput: „Ubij, zakolji da Šiptar ne postoji", „Srbija Srbima, Šiptarima sekira", „Čanak ustaša", „Čanka pod nož", „Pajtiću, ustašo" i slične tome bile su samo neke, izvučene iz obimnog rečnika uvreda kojima se u ovakvim prilikama služe ti mladi „demonstranti".

 
2009-01-24 12:56:54

Evropa i hrišćansko demokratski pokret

Nikola Knežević RSS / 24.01.2009. u 13:56

Поштовани читатељи Б92 блога. У склопу текстова о промоцији идеје хришћанске демократије преносим овде текст проф. Алана Карлсона под називом: Европа и хришћанско - демократски покрет - једина и будућа нада.

Извор: портал www.hriscanskedemokrate.org

Унапред се извињавам због неких

 

Nikola Knežević

Nikola Knežević
Datum rоđenja:  25.10.1977 Pol:  Muški Član od:  29.11.2007 VIP izbora:  68 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana