B92 Blog

cak i nece ni se tako zvati!

Juce u Drzavnoj Dumi Ruske Federacije u prvom citanju je bio osvojen projekat zakona koji ce doneti niz promena u zakon o odbrani.
Projekat je bio pracen posebnom paznjom punomocnog predstavnika predsednika RF u Drzavnoj Dumi Garri Minhom koji je izjavio da ovaj zakon omogucio bi operativno koriscenje ruske vojske van teritorije Ruske Federacije - i to bez najavljivanja rata. Po ovom zakonu iskljucivo predsednik, na osnovi predloga Saveta Federacije, mogao bi doneti odluku da se operativno koristi ruska vojska van teritorije drzave u sledecim uslovima:
- neophodnost resenja situacije napada na dislocirane van Rusije vojske RF ili druge drzave;
- neophodnost odbiti ili spreciti napad na drugu drzavu;
- zastita ruskih gradjana van teritorije RF;
- borba protiv morskih gusara (*ako se tako i dalje zovu);
- osiguranje bezbedne plovidbe.

Predsednik komisije za odbranu Viktor Zavarzin je odobrio osvajanje zakona i rekao da su vec odavno vojne konflikte i ratovi postali vrlo operativne i kratkorocni, tako da ce ovaj, jako relevantan, zakon pomagati povecanju bezbednosti drzave i gradjana Ruske Federacije.

Kasno uvece u subotu, 29. avgusta, petorica nepoznanih su prelazili ulicu Korablestroitelej na crveno kad... Tako pocinje veci deo izvestaja krimilanle hronike - ali ovde pocinje jedna dovoljno banalna u svojoj ruznosti i gluposti prica.

Dakle, prelazili su put na crveno i, iako je bilo dovoljno kasno, bilo je poprilicno kola na raskrsnici i to spremnih da zgaze svakoga na svom putu kada ova petorica sa tri prsta i vikajuci 'Stani, govno, pusti Pravoslavca, pusti Srbina da prodje' pocela da zaustavljaju kola...

ili kako je diletantu se lakse prilagoditi ekonomskim pojavama

Uvek sam se plasila cifra i ekonomske nauke i te prakse, a potreba praviti finansijski izvestaji poslovnim prilikama usejivala moje bezbrizno celo perlicama hladnog znoja.

Sad kada vec i u trafikama se prica o finansijskoj krizi, osetila sam cudnu potrebu pozabaviti se trzisnimi fenomenima i citajuci clanak u “Vedomostima” u avionu odzvizdala – Eureka...u stvari, jbmte!

Za uzivanje u finansijama (aka onima koji kao ja do zubnog bola se plase redova sa plusima i minusima) je samo potrebno shvatiti da trziste i ekonomija su varijante istih scenarija iz spanskih serija pa jos dovoljno modernih!

Evo primera:*

Sta je ovo?.. Iju iju iju, znam da treba da ustanem, znam da cu inace zakasniti na posao, sve znam... Ali jako sam nenaspavana, jako mi je toplo ispod cebeta, - ali stvarno, STA je ovo? Bude me sirene??? Uf, j*bote, opet me zeza ova paradoksalna faza sna kad sve ide naopacke, bas losa fora za budjenje...

Kafica...i opet sirene! Ma sta je to, da li su opet nekoga zgazili meni ispod prozora?

E neee, ovo je nesto drugacije: sirene sviraju sa policijskih kola koje prate tonirani mercedesi, iduci na crveno i zuto i zeleno, ne praveci razlika, brzinom vise od 120 km na sat. A policajci u praznicnim uniformama (bele kosulje, posteni osmeh) prate kolonu svecanim pozdravom, stojeci na desetak metara daleko jedan od drugoga dug celog puta.

Majke mi, sta se desava? I grad je pun policajca - i onih saobracajnih, i ovih jos u akademiji sa praznicnim osmehom. Valjda su njima i gace nove jutros. Koji je danas datum? Mozda nesto znacajno praznuje otadzbina, a ja opet ignorisem?

Dosao je Premijer (

Pita me baka oko 6 uvece, gde sam krenula. - Idem na koncert, vrati cu se uskoro. Nije mi poverovala.

Kroz groznu guzvu kraja radnog dana, kad kola sviraju autobusu koji gura trolejbus u kojem deset-put vise ljudi nego taj moze izdrzati - zurila sam na neocekivano lep susret koji mi je kostao dva evra i nalazaio se u samom centru grada, u bivsem dvorcu koji sad sluzi kao muzeum i sala za koncerte.

Zakasnila sam pa me drugarica cekala vec na stepenicama unutra, trcali smo na prstima dug mermernih zidova, po starinskom parketu, i sve blize smo bile muzike.

Drugi i treci delovi koncerta J. S. Baha za alt sa orkestrom zvucali su jako, intenzivno, prolazeci onim dubokim glasom alta kroz kozu i misle, terajuci svakog da izgube dah kad alt prestane...i orkestra zacuti...

Pola sata pre kraja koncerta izasli su radnici, dodali su vise stolica na pozornicu - da udju jos trube i bubanji - a posle je izasao momak, jedva ima dvadeset godina, i najavili su da ce odsvirati Rahmaninovu Fantaziju na

***imena i licne zamenice su promenjene ali cinjenice nisu***

Ova tema mi je pala na pamet u vezi sa jednom nedavnom zakonskim ‘razvojom' ruske demografske politike: prema novom zakonu zena, ako je u braku, ne moze se prijaviti za abortus bez dozvole svog muza.

1999. vec sam bila u prve godine na faksu kao sto i moja najbolja prijateljica, Mira. Mira je imala decka o kome se znalo da je bivsi narkoman. Kada je zatrudnela imala 18 godina i jos cetiri i po godine faksa da zavrsi. Prva mada i svaka sledeca reakcija decka je bila - samo abortus ili cao. Ni Miri nije bas odgovaralo da se porodi. Ja i Mira smo otisle zajedno u Centar zdravlja i planiranja porodice za omladinu ‘Junona' gde smo videle guzvu devojka od 13 do 19 godina u hodnikama ispred sala lekara. Lekari i medicinske sestre pricajuci u hodnikama neretko su se obracali tim devojkama sa osmehom u fazonu - Pa sta sad places, draga moja, nisi valjda plakala dok svrsavala.