U jednoj prosecnoj opstini sa prosecnim brojem stanovnika u Salter sali, dnevno vise stotina gradjana pokusava da obavi poslove zbog kojih su dosli.

A nema guzve. I ne samo da nema guzbe, nego se kao gradjanin osecam postovana. Ne stojim u redu na jednoj nozi, ne svadjam se, nemam strah da ce neko upasti preko reda, niko me ne gura, ne osecam dahtanje nikoga iza mojih ledja, ne osecam mirise onih ispred ili iza mene i kada dodjem na red imam svoju privatnost, mogu da kazem sve sto treba a da to niko sa strane ne slusa.

Sedim i cekam da moj broj, koji sam