С једне стране се уведе смањење па се компензује с друге - наравно повећањем. Ако су обе стране на приходној страни. :)
Неразумљиво? Па наравно, није ни поента да буде разумљиво. Поента је да буде непримењиво. Али да кренемо редом:

Дакле - када се смање пореска оптерећења зарада остаје неки "вишак" новца. У идеалном свету где су куће од чоколаде послодавац би тај вишак дао својим запосленима да они буду срећни и задовољни (а и патриотски је). 

Скорије сам имао ту несрећу да сам морао да купујем лекове у једној од земаља ЕУ. У питању је била терапија антибиотицима. Речено ми је да је лекове потребно пити 6 дана 2 пута дневно. Ујутру и увече после оброка. У апотеци сам добио паковање лека у коме је било 12 таблета.  Да поновим - 12 таблета. Колико год је то паковање било логично, морам признати да ме је навиклог на друге стандарде по мало и изненадило.

define:

"Mislim da se radi o apsolutnom bezobrazluku, ne radi se o pravnim stvarima, nego moralnim. Očekujem da premijer hitno reaguje s obzirom da se radi o državnom službeniku i to ne bilo kom"

" Mislim da se radi o apsolutnom bezobrazluku, ne radi se o medicinskim stvarima, nego moralnim. Očekujem da premijer hitno reaguje s obzirom da se radi o državnom funkcioneru i to ne bilo kom "

u cemu je razlika?

kazu i to zvuci sasvim logicno da je prvi korak oporavka posle poraza - prihvatanje da ste porazeni. ta prva faza kod mene traje dosta dugo. mucna je. gusi me, krade vazduh. oduzima san. koliko god znao da je dobro naciniti taj prvi korak, koliko god pokusavao, uvek se vracam nazad u sigurnost iluzija. devedesete su prosle i nece se vratiti. kolektivitet je pobedjen u svakom svom obliku, covek je mera stvari. renesansa je stigla. posle mracnog srednjeg veka, posle komunzma, nacionalizma, defetizma, zaverenizma, izgovorizma... :) covek je mera stvari. ono sto se zove trg, market, trzniza, trziste... prostor na kome pojedinci podjednakih sansi mere i uporedjuju svoje sposobnosti... ali ne. samar. budjenje. negativna selekcija. partokratija. populizam. vremenski horizont do danas popodne (dok ne krene veliki brat), pamcenje zlatne ribice. zivot leptira. ponovo devedesete... ali sada sa decom na odgovornosti. uf, mrzim vas... mrzim sebe sto sam nemocan.

Pitanje poverenja:

Zabole te ledja, ti odeš kod lekara. Najboljeg ovde.  On ti kaže: "Mora da se seče". Malo te čudi, malo se plašiš. Neozbiljan si prema sebi. Stanje se pogoršava.

pred praznik rada o radnoj snazi ili o stezanju kaisa i tako to....

dakle skapirali smo: raditi vise, trositi manje i to je lek za „krizu".
(kriza o kojoj pisem inace nije ova svetska ekonomska. ona je samo ubrzala i eskalirala nase probleme - krizu koju smo sami stvorili pogresnim izborima pogresnih ekonomskih modela birajuci kosovo, evropu, nato, rusiju...).

napisao sam vec da je jedna od stvari koju je potrebno "stvoriti" radna snaga koja je jeftinija, mobilnija i edukovanija.

plan je sledeci: trositi manje, stvarati vise. jednostavno i neostvarljivo.

 Uvod: Kratak.