Mehmed Šebo, Zafer Hadžić, Medo Hadžić, Medredin Hodžić, Ramiz Begović, Derviš Softić, Medhad Softić, Mujo Alihodžić, Alija Mandal, Sead Pecikoza, Mustafa Bajramović, Hajrudin Sajtarević, Esad Džihić, Ramahudin Ćatović, Idriz Gibović i Mevlida Koldžić.

ipak mi se vise svidja poljska himna* :-)

ne znam kako se to desilo ali vidovdan je značajan datum u srpskoj istoriji. nebrojeno mnogo značajnih stvari, koje su na ovaj ili onaj način obeležile istorijske tokove, se desilo tog datuma: kosovski boj, sarajevski atentat,rezolucija informbiroa, miloševićevo izručenje u hag...

danas sam se setio jednog događaja koji se desio ranom zorom vidovdana 1988. naime, cele noći smo čekali najveću borbu u istoriji boksa za nas nedovoljno stare da se sećamo "the rumble in the jungle", posle niza uvodnih borbi, odlaganja u poslednji čas (kasnije sam i saznao da su ponovo bandažirali

prijatelj moj, bahato jedno i nevaspitano biće, ali umiljat prema užem krugu s kojim je odrastao pa se volimo tako po inerciji on i ja, oduvek je znao da svojim nepristojnim ponašanjem skrene pažnju na sebe - parkira tako na sred autobuskog stajališta da zablokira 3 linije na pola sata i to samo jer ide po paklicu cigareta pa u kafiću pored trafike sretne nekog pa dok se ispričaju... bahat je on i glasan: traži sve i uzima odmah. navikao sam već a i on na mene, kad ga opomenem i posluša me, dovoljno puta smo se tukli kako klinci da se zna ko sme da zavodi red ali vidim ga pre neki dan - čeka u redu, na semaforu - ne prelazi ulicu na crveno iako na kolovozu skoro nikog da nema. kaže mi da je počeo da parkira samo na obeleženim mestima i to ne onim koja su obeležena za invalide pa su stalno slobodna već na regularnim. i poruke za parking šalje. ja u čudu šta mu je? on pak kaže - ušao u politiku pa počeo da vodi računa da se ne pojavi na nekoj naslovnoj strani, kao vodi računa o imidžu, nikako ne bi valjalo da se piše kako se izdrao na nekog ili da je vozio 120 na sat kroz centar grada...

На изборима одржаним марта 2014. године листа СНС-а добила је преко 1,7 милиона гласова тј преко 48% и освојила 158 мандата (135 је СНС а остатак је припао придруженим члановима). Непуне 2 године после тога премијер ове већине, са скоро апсолутном влашћу коју има изгледа не зна шта ће па се опет врти прича о превременим изборима (и последњи

Сам концепт владе су сенци је мало сеновит. Ова институција има неко своје порекло и сврху у британском парламентарном животу и актери тамо су и навикнути на њено постојање и знају како се односити према њој. У српској политичкој шуми представља релативно ретку звер што је с једне стране добро јер се има пуна слобода деловања неограниченог неким посебним очекивањима а с друге стране је лоше јер не постоји општеприхваћени критеријум који би требало испунити и у сваком случају неко ће имати пуно право рећи да нијe испунила своју сврху.

1)

-Kako je bilo u školi danas?

-Odlično

-Šta ste radili?

-Svašta

-Koje ste predmete imali?

-Imali smo onaj gde učimo strane reči

-Nemački?

-Ne, onaj drugi

-Drugi? Koji drugi?

-Pa onaj drugi sa stranim rečima

-Ne znam koji

-Onaj gde učimo one strane reči....skupove, što imam zelenu svesku

-Matematiku?

-E to

Давно, пре него је постао председник, Николић је тренирао кошарку. Бар тако тврди. Искрено, можда је неку лопту и убацио у кош, али чини ми се да се тренирањем слабо бавио, јер кошарка је првенствено спорт и бар се у тим неким млађим категоријама којима се Николић као бавио (осим ако није играо негде професионално) још увек вуку трагови нечег што се зове спортски дух, а то се код николића не примећује ни у траговима. Очит пример је губитак председничких избора од Бориса Тадића док су Николић и Вучић још увек били радикали и формално, а не само суштински. Конкретније мислим на председничку инаугурацију, коју су радикали радикалски обележили циркуским понашањем у скупштини (сви су дошли обучени у беле мајице са ликом војводе ког ће ускоро издати). Да се Николиић икад бавио спортом знао би и како да изгуби и како да честита противнику, знао би у ком тренутку је такмичење готово и како се понаша док се стоји поред подијума где се победнику предаје маслимова гранчица. Велика је то ствар научити како изгубити, а кад научиш имаш право себе назвати спортистом, а не радикалом.

важи мантра у "неким" круговима да је јеремић добар министар иностраних послова. е па није. то се видело током замешетењства око доделе нобелове награде за мир тј одлуке да ли ће србија (не)присуствовати додели и у ком капацитету.

(9)

Оно што Вучића мени чини неприхватљивим иако се теоретски залаже за друштво способних и слободних јесте тај круг неспособних око њега (о којима данас пише Блиц). Јер он је све те неспособне бирао а чини ми се да их је бирао само по једном критеријуму - по послушности.