Vec duze vreme osecam potrebu da stavim neke ideje, emotivne i zivotne dileme, po koju pametnu i po koju besmislenu rec na ekran, ali nikako da se osmelim... Muci me i to sto mi deluje da je postalo fancy pisati blog, asocira me na nesto negativno, ne znam. Moguce je da samo umisljam, doduse... U poplavi svega sto je fake oko mene, nije ni cudo sto sam postao paranoican, rezervisan u najmanju ruku. Lazni ljudi, izmisljeni poslovi, lazne emocije, reakcije i izrazi lica na ulici, u kaficu, na plazi... Lazna usta, sise, fake Louis Vuitton everywhere.. Povecani, poboljsani - "pojacani" - to nam