Ima tome podosta godina. Ja u Beču. Švrljam tako besciljno i šta bih drugo nego ufuram u jednu radnju sa pločama i CD-ovima. Ne tadašnji Virgin Megastore, nego neka malo zabačenija prodavnica. I krenem da preturam po diskovima vešto raspoređenim po slovima. A, B, C…

(Pogled iz mrtvog ugla ... iliti kako se andergraund uselio u skupocjene vile ...)

Moj dragi gost danas je  docsumann.

Začet kao hibridno nedonošče likovnih andergraund scena kasnih 70-tih prošlog vijeka u Los Anđelesu, od kojih i dan danas vuče taj prljavi distorzirani pozadinski šum, LOWBROW se vremenom, iako u vječitom gardu sa oficijelnom akademskom

TREBA ZNATI STRANE JEZIKE

 Musculus sternocleidomastoideus ili sternokleidomastoidni mišić predstavlja bočni površinski mišić prednje strane vrata. Preciznije, ovaj mišić je bočni pregibač glave.

 Čovek stoji na ulici sa mapom grada u rukama. Mapa je raširena i njen vlasnik izgleda upravo kao da uzalud pokušava da se orijentiše u nepoznatom gradu.

ZAMISLI ŽIVOT U RITMU MUZIKE ZA PLES


Zamisli život u ritmu muzike za ples
zamisli život drugaciji od ovog
i igraj, igraj, igraj, igraj
zamisli život u ritmu muzike za ples

Ako zamisliš život
u ritmu muzike za ples
doći ce do promjene u tvojoj glavi
i vjerovat' ćeš da postoji nada
ako zamisliš život
u ritmu muzike za ples

Sjeti se kako smo živjeli nekad
pet dinara u juke box
pet dinara u fliper
i pet piva u sebe
to je bilo rješenje
rješenje za osvježenje

 Prošle godine je povodom netransparentnosti uvoza „kubanskih vakcina“ Nova stranka reagovala, prvo saopštenjem, a zatim i organizacijom okruglog stola i konferencije za novinare. Nakon toga su usledila poslanička pitanja u Skupštini, a ministar Lončar je u veoma razumnom roku na ta pitanja odgovorio. Dakle,

Zašto je lako ubiti čoveka?

Zato što je čovek kriv sam po sebi?

Zato što čovek nikom neće nedostajati?

Zato što čovek nije životinja?

Lako je to. Možeš da ga ubiješ ovako, možeš onako. Način nije važan, jedino posledice.

  Pa, eto, sada sedim ispred televizora, zapanjen, uplašen, a u isto vreme nekako spokojan, sa saznanjem da postojim, jer makar na ekranu, ja vidim sebe.

A sve je počelo tog jutra, kada sam onako raščupan, u fazi bacanja krmelja na sve strane, stao pred ogledalo. Avaj, nema me u ogledalu! Pomislio sam da sanjam, da se još uvek nisam probudio, sklanjao sam se od ogledala i ponovo vraćao ali to nije promenilo, sada već činjenicu, da se ne vidim u ogledalu.

 Posle prva dva nastavka, moram da napomenem da ja ovde ne iznosim svoje stavove, već pokušavam da isprovociram diskusiju o iznetom.

Naravno da imam želju da upoznam ljude sa ovom materijom, malko gurnutom u zapećak. Ali imam i želju da ukažem na fenomenalne načine sporenja zvaničnih stavova crkve, koji ni danas ne bi bili manjkavi. 

Pa zato, idemo dalje.