U Jajincima je krajem prošle nedelje održana komemoracija u znak sećanja na 80.000 ljudi koji su ubijeni tokom nacističke okupacije. Bila je to turobna prilika, ali se uklopila u generalno prošlonedeljno raspoloženje Beograđana, koji su u velikom broju izrazili svoje protivljenje zbog tragične smrti Brisa Tatona i tako odbacili ekstremizam i ksenofobiju. Nacistički logori smrti su ekstremni primer kuda vas netolerancija može odvesti. Kaže se da je sve što je potrebno da zlo trijumfuje jeste da dobri ljudi ne preduzmu ništa. Zbog toga je bilo veoma bitno da hiljade ljudi javno odbace ekstremizam.

Povodom Međunarodnog dana demokratije naša gošća-blogerka je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost). 

Međunarodni dan demokratije, 15. septembar, treću godinu za redom obeležavamo debatom koju pokrećemo na osnovu istraživanja "Učešće građana u demokratskim procesima". Ideja nam je da zastanemo, podvučemo crtu i pogledamo gde se Srbija nalazi kada govorimo o demokratskim procesima.

Naš današnji gost bloger je Ognjen, provereni pivopija i jedan od partnera u organizaciji festivala britanske hrane i piva, GREAT British Weekend, koji će biti organizovan od 12-14.septembra u Mikser House.

Za života mi je pitanje iz naslova postavljeno nebrojeno puta, od strane prijatelja, poznanika, koji su upoznati sa mojom pasijom ka pivu a pogotovo u poslednjih deset meseci od kada smo otvorili pab/bar "Samo pivo".

Na ovo pitanje je istovremeno i lako i teško dati dobar odgovor. Nema razlike od pitanja poput: koji je najbolji film, najbolji bend ili album, koji je grad najbolji za život... Odgovor je uvek samo kod onoga kome je postavljeno, ono što je meni sjajno nekom bi bilo onako, nešto što je meni tipa "sad i nikad više" nekome će biti božji nektar. Mnogo je faktora koji utiču na odluku, npr. raspoloženje, šta ste jeli pre toga, vremenski uslovi, lokacija.

Ovaj blog sadrži isključivo lične pivarske opservacije autora i ni na koji način ne odražava stav ili ukus Ambasade. Piva koja se pominju u ovom blogu sadrže pravi ječam i hmelj... i trenutno se ne mogu naći u beogradskim kafićima/kafanama, pivnicama i samoposlugama.

Teško je biti pivopija u Srbiji. Iako čak 4% državnog budžeta potiče od akciza i poreza plaćenih na pivo, izbor (?) se svodi na nekoliko varijanti fabričkog lagera (ako želite da saznate više o različitim tipovima piva - preporučujem ovaj tekst), koje se zakićene različitim šarenim etiketama i glamuroznim reklamama, pune i prodaju čak i u plastičnoj dvolitarskoj ambalaži. Pojave se poneki egzotični izuzeci od ovog pravila, ali nikako ne uspeju da se održe na tržištu. Otkud takva situacija u državi koja ima gotovo 300 godina moderne pivarske istorije i koja na trećoj najvrednijoj novčanici nacionalne valute prikazuje jednu od ikona lokalnog pivarstva?

Ovaj blog sadrži isključivo lične pivarske opservacije autora i ni na koji način ne odražava stavove ili ukus Ambasade. Piva koja se pominju u ovom blogu sadrže pravi ječam i hmelj... i uskoro će se premijerno pojaviti u Srbiji.

Pred nama je spektakularna nedelja. Temperature su se spustile na (relativno) podnošljiv nivo, u Srbiji i Engleskoj je zvanično otvorena nova fudbalska sezona, i sticajem okolnosti, u Londonu i Beogradu se istovremeno održavaju dva velika pivska festivala!

Uoči godišnjice početka bitke na Kajmakčalanu,  naša gošća na blogu je koleginica Tara Finn koja je sa partnerskim organizacijama u UK radila na istraživanju i edukativnoj kampanji o manje poznatim ličnostima i događajima iz Prvog svetskog rata.

The Serbian Army's brave retreat over the mountains into Albania in the winter of 1915 is a story that was well known a hundred years ago. The hardships they faced after that are much less known. Those members of the Serbian Army who survived the retreat headed for Salonika.

Between 1915-18 troops

"Narodu ste srpskom darivali srce" piše na grobu dr Elizabet Ros, lekarke i velike humanitarke iz Edinburga, sahranjene u Kragujevcu. Ona je bila samo jedna od preko 600 pripadnika britanskim medicinskih misija koji su tokom Prvog svetskog rata došli u Srbiju da vojsci i građanima pruže neophodnu pomoć u tim teškim trenucima. Među tih 600 dobrovoljki i dobrovoljaca, veliki broj ih je bio iz Škotske. Jedan broj njih je nakon rata i nastavio da živi u Srbiji, pomažući joj da se ponovo uzdigne nakon ratnih razaranja. Doktorka Evelina Haverfild, koja je u Bajinoj Bašti osnovala sirotište je, u znak zahvalnosti, sahranjena u porti tamošnje crkve, što predstavlja veliku počast. Njihova hrabrost i humanost utkane su u samo srž odnosa naših država.

Ovoga puta je naš gost bloger Stiv Logan, zapovednik vatrogasne stanice iz Južnog Velsa, koji već godinama kroz različite humanitarne akcije pomaže Srbiji.

My name is Steve Logan and I am the Station Commander at Caerphilly & Rhymney Fire Stations in the South Wales Fire & Rescue Service in the UK.

In 2006 I had a chance encounter with a Scout Leader who had recently taken a group of Welsh Scouts to Serbia. He stated that whilst in

Bajina Bašta je grad od oko 28,000 stanovnika u dolini reke Drine i na dan kada sam ga posetio bio je okupan suncem. Tamo sam otišao da bih, u ime Britanske ambasade u Beogradu odao počast Evelini Haverfild, jednoj od hrabrih škotskih medicinskih sestara koje su radile, a zatim i umrle u Srbiji tokom ili nakon epidemije pegavog tifusa 1915. godine. Evelina Haverfild je jedna od samo tri Britanke koje su za svoj rad u Srbiji bile odlikovane najvišim srpskim odlikovanjem, ordenom Belog Orla.

U godini u kojoj obeležavamo Stogodišnjicu od početka #WW1 istinska je privilegija biti britanski ambasador u državi sa kojom delimo obilje zajedničke istorije iz tog perioda.

Kada sam pre 3 nedelje predao akreditive predsedniku Nikoliću, u pozdravnom govoru sam kao jedan od ličnih prioriteta istakao rad na negovanju i promociji sećanja na sve požrtvovane ljude koji su zbližili naše države i naša društva.

Zato u svom prvom ambasadorskom blogu u Srbiji želim da iznesem