Naš današnji gost-bloger je Nj.E. Edvard Ferguson, britanski ambasador u Sarajevu.  Tekst koji sledi je prvobitno objavljen na Forin ofisovoj blogerskoj platformi. 

U proteklih nekoliko dana mnogi su izneli snažne stavove o planiranoj rezoluciji UN-a kojom će se obeležiti 20 godina od genocida u Srebrenici iz perioda strašnog rata 1990-tih u kojem su sve strane pretrpele velike žrtve, vojne i civilne.

Kada je Velika Britanija prihvatila odgovornost za izradu nacrta ove rezolucije, znali smo i rečeno nam je da će to biti težak zadatak, koji će čak i podrazumevati određeni rizik. Odsustvo dovoljno ozbiljnih i održivih koraka ka pomirenju unutar Bosne i Hercegovine i šireg regiona u proteklih 20 godina znači da su rane još uvek sveže.

Povodom Međunarodnog dana demokratije naša gošća-blogerka je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost). 

Međunarodni dan demokratije, 15. septembar, treću godinu za redom obeležavamo debatom koju pokrećemo na osnovu istraživanja "Učešće građana u demokratskim procesima". Ideja nam je da zastanemo, podvučemo crtu i pogledamo gde se Srbija nalazi kada govorimo o demokratskim procesima.

Nezahvalan je i težak pokušaj da se rečima opiše tragedija sa kojom se suočava više od 11 miliona Sirijaca koji su prinuđeni da pred brutalnošću ISIS-a i Asadovog režima napuste svoje domove.

Tokom proteklih 15 dana sam

U Jajincima je krajem prošle nedelje održana komemoracija u znak sećanja na 80.000 ljudi koji su ubijeni tokom nacističke okupacije. Bila je to turobna prilika, ali se uklopila u generalno prošlonedeljno raspoloženje Beograđana, koji su u velikom broju izrazili svoje protivljenje zbog tragične smrti Brisa Tatona i tako odbacili ekstremizam i ksenofobiju. Nacistički logori smrti su ekstremni primer kuda vas netolerancija može odvesti. Kaže se da je sve što je potrebno da zlo trijumfuje jeste da dobri ljudi ne preduzmu ništa. Zbog toga je bilo veoma bitno da hiljade ljudi javno odbace ekstremizam.

Naš gost bloger je dr Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda i jedan od učesnika LiberTea debate koju smo nedavno organizovali povodom obeležavanja 800 godina od potpisivanja Magna Carta-e, tj. Velike povelje sloboda. On je sa nama podelio svoje utiske i razmišljanja nakon te debate.

UKinSerbia

Pre ravno osam vekova (1215.), engleski kralj Jovan, nepopularnog nadimka „Bez Zemlje" (John Lackland), nakon pretrpljenog poraza od pobunjenog plemstva, potpisao je dokument koji danas smatramo jednim od najznačajnijih u istoriji civilizovanog sveta. Velika povelja sloboda (Magna Carta Libertatum), inicijalno zamišljena kao mirovni sporazum, postala je mnogo više od toga. Prerasla je samu sebe, postajući svojevrsni mit. Važno je ipak znati da se ono zbog čega Povelju danas slavimo kao "Sveti gral" slobode pojedinca i prava na pravično suđenje, nalazi u samo jednoj od njene 63, danas najvećim delom nevažeće klauzule. Međutim, možda najveći paradoks tiče se efekta koji je Povelja ostvarila. U Engleskoj koja se najviše zbog njenog značaja smatra kolevkom savremene ustavnosti, ustav kao posebni pisani dokument nikada nije zaživeo. Kroz vekove je na Ostrvu potvrđeno da je za organizovano društvo značajnije od onoga "šta o pravu piše", ono "kako se pravo ostvaruje". Osam stotina godina naučilo nas je stoga i jednoj od najvažnijih lekcija kada je o pravu i sudskoj vlasti reč. Naučilo nas je da je za slobodu i pravnu državu nužno boriti se i biti spreman na podnošenje žrtve. Jednom dok traje njihovo osvajanje, i nebrojeno puta nakon toga, dok traje njihova odbrana.

Globalna ekonomija tek izlazi iz najveće krize u poslednjih osamdeset godina. Čeka nas još dosta teških godina. Fer i transparentna međunarodna trgovina, kao i investiciona pravila su ugrožena. Vlade čine nove snažne uplive u privatne poslove. Opasne klimatske promene i ograničenosti prirodnih resursa destabilizuje zemlje. Nalazimo se na pred ključnim izborom. Diplomatija bi u nekoliko sledećih godina mogla da obezbedi - ili da podrije - životni standard svih nas daleko u budućnost.

Krajem prošle godine učestvovao sam na fascinantnoj ekonomskoj konferenciji u Forin ofisu u Londonu na kojoj su učestvovali i ministri, stotine britanskih diplomata, lokalni ekonomski stručnjaci zaposleni u ambasadama širom sveta, kao i direktori javnih službi. Diskusije i zaključci konferencije su ostavili veliki utisak na mene i zato bih voleo da ih podelim sa vama kroz kratku seriju blogova.
U svakodnevnom životu problemi nam lako odvuku pažnju od globalnih pitanja koja imaju uticaj na sve nas. Bilo da smo u Britaniji ili Srbiji, snažan ekonomski oporavak, širenje svetske trgovine i prelazak na održiviji nivo potrošnje biće ključni da bismo održali dobar životni standard. Zbog toga sam se osetio privilegovanim što sam u prilici da se vratim u London da čujem vodeće britanske stručnjake iz oblasti ekonomije i zaštite životne okoline.

Povodom Medjunarodnog dana ljudskih prava, gost na blogu Britanske ambasade u Beogradu je Milan Antonijević, branitelj ljudskih prava iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) i Čivning (Chevening) stipendista Vlade Velike Britanije.

Dan ljudskih prava

Branitelji ljudskih prava uložili su dvadeset godina u podizanju svesti o ljudskim pravima i borbu

Dobrodošli na prvi blog Britanske ambasade na blogu B92! Već oko godinu dana ja imam svoj blog na platformi Forin ofisa. Međutim, već neko vreme mislimo da bi bilo dobro da se obratimo široj publici, da pokažemo čime se jedna moderna evropska ambasada u Srbiji bavi, ali i da razgovaramo o svim onim temama koje interesuju posetioce ovog bloga. Samim tim nećete čitati samo moje postove, već će pisati različiti ljudi iz ambasade, uključujući i naše lokalce (bez kojih ne bismo mogli da radimo ovde). Na našem blogu su i srpski i engleski ravnopravni, da bismo olakšali svim učesnicima da izraze svoje mišljenje. Ovaj format nam i omogućava da budemo opušteniji nego, recimo tokom intervjua, a daje i čitaocima šansu da nam se odmah obrate pitanjima i komentarima. Nadam se da ćemo biti u mogućnosti da razgovaramo o velikom broju tema, a da se ne fokusiramo samo na najteža politička pitanja u vezi kojih se možda ne slažemo. Naravno, ne postoji tema koja je „zabranjena".

Da li znate šta program Partnerstvo za mir znači za građane Republike Srbije? Da li zaista znate koje prednosti članstvo može doneti vašoj zemlji? Koji su stavovi vaših političara, vaših sunarodnika, ali i Srba u susednim zemljama, o aktivnostima koje se dešavaju u okviru Partnerstva za mir?

„Integracija" je serija od 24 dokumentarne emisije, u trajanju od 25 minuta, koje istražuju Partnerstvo za mir i kako ono utiče, ne samo na Srbiju, već i kako je članstvo uticalo na one susedne zemlje, koje već u potpunosti učestvuju u programu. Emisije traže odgovore ne samo od političara, već i od građana Srbije, kao i onih koji žive u inostranstvu.

Današnji prvi Forum EU-Srbija bio je veoma ohrabrujući.

Kažem ohrabrujući zato što je:
1. predsednik Tadić jasno rekao da u Srbiji postoji politička volja neophodna za ispunjenje kriterijuma iz Kopenhagena, koji su neophodni za članstvo u Evropskoj uniji, kao i da je EU budućnost Srbije.
2. dok je naglašavao šta još treba da bude učinjeno, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej odao je potpuno i opravdano priznanje Srbiji na zavidnom progresu koji je učinjen radom na neophodnim reformama.