Prošle nedelje sam u Londonu učestvovao na konferenciji "Serbia Investment Day" (#SerbiaInvestmentDay). Na konferenciji su govorili premijer Srbije Aleksandar Vučić, ministri Vujović i Sertić, predstavnici insitucija i kompanija iz Velike Britanije i Srbije.

U kraćem obraćanju sam se osvrnuo na dubinu i kvalitet odnosa između naše dve države i okvir u

Kao novoimenovani regionalni savetnik za politička pitanja veoma sam se radovao svojoj prvoj poseti jugu Srbije. Nakon što sam tokom prve nedelje u Srbiji u ambasadi u Beogradu išao sa jednog brifinga na drugi, jedva sam čekao da, iz prve ruke, saznam sve o delu Srbije o kojem su mi ljudi na sastancima pričali.

Pre nego što nastavim, možda bi trebalo da se detaljnije predstavim. Iako sam stacioniran u Beogradu, pozicija je regionalna, što znači da, pored Srbije pokriva i Bosnu i Hercegovinu i Kosovo. Svrha te nove funkcije jeste da obezbedi sveobuhvatniji strateški pristup radu na sprečavanju konflikata kroz projekte i programske aktivnosti, koje britanska Vlada finansira na Balkanu.

Iako su problemi u Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu različiti, svi se sreću sa istim izazovima poput reforme sektora bezbednosti, jačanja uloge i funkcije građanskog društva i funkcionisanja etnički raznolikih zajednica. Obzirom da su se na ovim prostorima dešavali nekih od najkrvavijih sukoba u nedavnoj istoriji, nije iznenađujuće da tenzije još postoje.

Upravo ovaj poslednji izazov - funkcionisanje etnički raznolikih zajednica - odveo je mali tim ambasade i mene na jug Srbije. Taj deo Srbije, koji se graniči sa Kosovom i Makedonijom istovremeno je jedan od najsiromašnijih, ali i jedan od najinteresantnijih delova Srbije, u smislu etničke raznolikosti.

Donekle slično Velikoj Britaniji uoči Prvog svetskog rata, i ja sam pomalo oklevao sa uključivanjem u diskusiju o revizionizmu, sa nadom da moje učešće neće ni biti potrebno.

Ipak, postoje dva razloga zbog kojih sada ovo pišem: prvo, želeo bih da podržim stav da je diskusija zasnovana na činjenicama dobra za svako društvo; drugo, postoji mnogo pozitivnih priča iz doba rata za koje mislim da zaslužuju da budu ispričane tokom obeležavanja ove godišnjice.

Pre neki dan sam u ulozi Konzula upoznao Britanca po imenu Ken Roberts. Ken je stupio u kontakt sa našim Konzularnim odeljenjem jer je odlučio da provede sledeće 4 godine svog života obilazeći svet biciklom, a put ga je naveo u Srbiju. „Dovraga," pomislio sam u sebi, „živi primerak pravog britanskog ekscentrika". (To vam je, ako se neko slučajno pitao, eufemizam za „ludaka"). I ako imate naviku da cenite ljude po prvom utisku i vi biste ga tako posmatrali u trenutku kada se pojavio u jarko žutoj kabanici.

Jedan od najboljih delova mog posla jeste to što sam koordinator Chevening (Čivning) programa stipendiranja u Ambasadi.

Politički rad je, bez obzira na to što je veoma uzbudljiv, ponekad veoma frustrirajući - nekada protekne mnogo vremena dok promene ne postanu vidljive, ili dok ne počnu pozitivno da utiču na živote ljudi. Ali kada ste u prilici da nekoj mladoj, talentovanoj osobi pomognete da stekne bolje obrazovanje to ima trenutni efekat, kao i dugoročnu podršku planovima za karijeru.

Zbog toga sam veoma srećan što smo ove nedelje pokrenuli proces prijavljivanja za Chevening stipendije za 2013/14. akademsku godinu. Kroz ovaj program, sledeće godine će Vlada Velike Britanije za nekoliko srpskih studenata finansirati odlazak na master studije u Britaniju - pokrićemo troškove školarine, putovanja, viza, kao i životne troškove.

Još jednom hvala svima koji su pročitali, a posebno onima koji su učestvovali u diskusiji na mom prvom tekstu u ovoj seriji ekonomskih blogova. Kao što sam obećao ovaj tekst će biti posvećen međunarodnoj trgovini i investicijama. Ta tema mi je posebno zanimljiva jer sam između ostalog i šef Trgovinskog odeljenja ovde u Ambasadi.

Mislim da ne možemo nastaviti da poboljšavamo životni standard ljudi ukoliko kompanije nisu u mogućnosti da ulažu, angažuju, proizvode i trguju slobodno. Međunarodna trgovina predstavlja glavni kanal razvoja u dosadašnjoj istoriji, a posebno tokom poslednjih sedamdeset godina globalizacije. To je bio i ključ u naporima za suzbijanje siromaštva. Kada su u pitanju i Srbija i Velika Britanija, rast ekonomije i jedne i druge zemlje zavisi od stranih investicija i rasta izvoza. Međutim, zbog krize trgovina se značajno umanjila - kao i tokom Velike depresije 1930-ih godina. Postavlja se pitanje kako možemo da osiguramo da putevi trgovine ostanu otvoreni i da što veći broj ljudi u svetu ima pristup kanalima slobodne i fer međunarodne trgovine?

Zaposleni u srpskoj redakciji BBC-a okupili su se u svojim prostorijama u centru Beograda prošlog petka uveče da bi obeležili zatvaranje tog servisa i da bi slušali poslednje emisije koje je BBC emitovao na srpskom. Mnogo uvaženih kolega, uključujući i one zaposlene na RTV B92, koja je njihov dugotrajni medijski partner, pridružilo im se u tom emotivnom trenutku. Od momenta kada je počeo da emituje program 1939. godine pa sve do poslednje emisije, BBC je uspostavljao najviše standarde novinarstva.

U sredu i četvrtak sam, zajedno sa mojim švedskim kolegom, bio u poseti Vranju, u okviru našeg promotivnog programa - serije poseta ambasadora EU zemalja koji se nalaze u Beogradu, drugim gradovima Srbije. Obično se tokom tih poseta sretnemo sa lokalnim političkim liderima, predstavnicima medija i poslovnim ljudima, ali posetimo i škole.

Imam neke dileme i baš me zanima vaše mišljenje:

- da li bi trebalo da se zabrinem, uvredim ili... u situaciji kada nas četvoro, svi obučeni zvanično, „po propisu", sedimo u restoranu, u jednom gradiću u Srbiji i konobar se mojoj trojici kolega obraća „učtivo" sa Vi, dok je jedino sa mnom „prisan", tj. od prvog trenutka je sa mnom na ti, jer, eto, poznajemo se čitavih 5 sekundi?
u prvom trenutku smo odlučili da je to zato što je konobar mlad, a ja sam najmlađa u grupi pa eto...; međutim, na scenu stupa njegov stariji kolega, kome, takođe, činjenica da se i njemu obraćam sa Vi, ne znači ništa i on nastavlja gde je njegov mladi kolega stao...
ja svaki put kada se tako nešto desi (a nije da se nije dešavalo) izaberem da zaključim da je to zato što delujem mlađe od većine svojih kolega, ali da li je?

"Narodu ste srpskom darivali srce" piše na grobu dr Elizabet Ros, lekarke i velike humanitarke iz Edinburga, sahranjene u Kragujevcu. Ona je bila samo jedna od preko 600 pripadnika britanskim medicinskih misija koji su tokom Prvog svetskog rata došli u Srbiju da vojsci i građanima pruže neophodnu pomoć u tim teškim trenucima. Među tih 600 dobrovoljki i dobrovoljaca, veliki broj ih je bio iz Škotske. Jedan broj njih je nakon rata i nastavio da živi u Srbiji, pomažući joj da se ponovo uzdigne nakon ratnih razaranja. Doktorka Evelina Haverfild, koja je u Bajinoj Bašti osnovala sirotište je, u znak zahvalnosti, sahranjena u porti tamošnje crkve, što predstavlja veliku počast. Njihova hrabrost i humanost utkane su u samo srž odnosa naših država.