Dobrodošli na prvi blog Britanske ambasade na blogu B92! Već oko godinu dana ja imam svoj blog na platformi Forin ofisa. Međutim, već neko vreme mislimo da bi bilo dobro da se obratimo široj publici, da pokažemo čime se jedna moderna evropska ambasada u Srbiji bavi, ali i da razgovaramo o svim onim temama koje interesuju posetioce ovog bloga. Samim tim nećete čitati samo moje postove, već će pisati različiti ljudi iz ambasade, uključujući i naše lokalce (bez kojih ne bismo mogli da radimo ovde). Na našem blogu su i srpski i engleski ravnopravni, da bismo olakšali svim učesnicima da izraze svoje mišljenje. Ovaj format nam i omogućava da budemo opušteniji nego, recimo tokom intervjua, a daje i čitaocima šansu da nam se odmah obrate pitanjima i komentarima. Nadam se da ćemo biti u mogućnosti da razgovaramo o velikom broju tema, a da se ne fokusiramo samo na najteža politička pitanja u vezi kojih se možda ne slažemo. Naravno, ne postoji tema koja je „zabranjena".

U Jajincima je krajem prošle nedelje održana komemoracija u znak sećanja na 80.000 ljudi koji su ubijeni tokom nacističke okupacije. Bila je to turobna prilika, ali se uklopila u generalno prošlonedeljno raspoloženje Beograđana, koji su u velikom broju izrazili svoje protivljenje zbog tragične smrti Brisa Tatona i tako odbacili ekstremizam i ksenofobiju. Nacistički logori smrti su ekstremni primer kuda vas netolerancija može odvesti. Kaže se da je sve što je potrebno da zlo trijumfuje jeste da dobri ljudi ne preduzmu ništa. Zbog toga je bilo veoma bitno da hiljade ljudi javno odbace ekstremizam.

Kao i druge EU ambasade u Beogradu, Britanska ambasada je javno podržala održavanje ovogodišnje Povorke ponosa. Kao što se kaže u saopštenju švedskog predsedavanja EU, koje se nalazi i na našem sajtu, "bilo kakva diskriminacija zasnovana na seksualnoj orijentaciji ili rodnog identiteta bi trebalo da bude osuđena i odbačena, jer nije u skladu sa osnovnim principima i vrednostima na kojima je Evropska unija zasnovana: jednake mogućnosti i ljudska prava. Svakom pripadaju sva prava i slobode proglašene u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, bez ikakvih razlika u bilo kom pogledu. To je sama suština evropskih vrednosti."

Poput mnogih i ja sam bio razočaran što je Povorka otkazana. Ljudi koji su želeli mirno da demonstriraju su izgubili. Oni koji su bili spremni da ih zaustave po svaku cenu, su pobedili. Kao što je moj švedski kolega rekao, bio je to tužan i čudan dan.

Vrlo često na ovom blogu vodimo razgovor o suštini diplomatskih odnosa između Britanije i Srbije - kakva je priroda tih odnosa, da li je prikladno da diplomata uradi ovo ili ono, šta se "krije" iza projekata na kojima radimo...

Pre nekoliko dana smo, opet, imali priliku da se podsetimo suštine. Na kragujevačkom varoškom groblju održan je pomen dr Elizabet Ros i ostalim članicama "Škotske medicinske misije", koje su došle u Srbiju tokom Prvog svetskog rata, da bi pomogle u borbi protiv epidemije tifusa ("omega68" hvala na ovom podsećanju )

Pre neki dan sam u ulozi Konzula upoznao Britanca po imenu Ken Roberts. Ken je stupio u kontakt sa našim Konzularnim odeljenjem jer je odlučio da provede sledeće 4 godine svog života obilazeći svet biciklom, a put ga je naveo u Srbiju. „Dovraga," pomislio sam u sebi, „živi primerak pravog britanskog ekscentrika". (To vam je, ako se neko slučajno pitao, eufemizam za „ludaka"). I ako imate naviku da cenite ljude po prvom utisku i vi biste ga tako posmatrali u trenutku kada se pojavio u jarko žutoj kabanici.

Bajina Bašta je grad od oko 28,000 stanovnika u dolini reke Drine i na dan kada sam ga posetio bio je okupan suncem. Tamo sam otišao da bih, u ime Britanske ambasade u Beogradu odao počast Evelini Haverfild, jednoj od hrabrih škotskih medicinskih sestara koje su radile, a zatim i umrle u Srbiji tokom ili nakon epidemije pegavog tifusa 1915. godine. Evelina Haverfild je jedna od samo tri Britanke koje su za svoj rad u Srbiji bile odlikovane najvišim srpskim odlikovanjem, ordenom Belog Orla.

Nas Britance prati glas da o vremenu volimo da pričamo detaljno i u svakoj situaciji. Medjutim, siguran sam da bilo koji razgovor koji se odvija u Srbiji ovih dana sa pravom ima vremenske prilike kao jednu od centralnih tema. Svedoci smo dramatičnih slika iz zavejanih gradova i opština, i borbe gradjana i komunalnih službi da se stanje normalizuje.

Uprkos lošim vremenskim uslovima i vanrednoj situaciji, odlučili smo da ne menjamo neke ranije fiksirane poslovne planove. U nedelji u kojoj je Nj.K.V. kraljica Elizabeta II obeležila svoj Dijamantski jubilej (60 godina od dolaska na tron) simbolično smo pokrenuli i proslavu našeg važnog 'lokalnog' jubileja - 175 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa izmedju Velike Britanije i Srbije.

Ovoga puta je naš gost bloger Stiv Logan, zapovednik vatrogasne stanice iz Južnog Velsa, koji već godinama kroz različite humanitarne akcije pomaže Srbiji.

My name is Steve Logan and I am the Station Commander at Caerphilly & Rhymney Fire Stations in the South Wales Fire & Rescue Service in the UK.

In 2006 I had a chance encounter with a Scout Leader who had recently taken a group of Welsh Scouts to Serbia. He stated that whilst in

Poslednji put kada sam pisao blog tema je bila biciklizam. U toku je fudbalsko prvenstvo tako da bi i to bila zanimljiva tema. Ipak, ovoga puta ću pisati o tenisu jer je "All England Lawn Tennis Championship", tj. Vimbldon počeo u ponedeljak.

Dnevni list "Danas" je juče objavio neke moje odgovore na njihova pitanja o odnosima Srbije i Kosova. I B92 je preneo moje odgovore, tako da su mnogi, na sajtu B92 komentarisali to što sam napisao. Iako sam odgovorio na neke komentare, mislim da nije lako reći sve u samo nekoliko rečenica, i zbog toga želim ovde da dam šire objašnjenje onoga što sam rekao.