Nedavno sam boravila, najpre u Bujanovcu i Vranju, a zatim u Novom Sadu. Zajednička tema, koja se nametnula tokom ovih poseta bila je stanje u opštinskim upravama i pitanje decentralizacije vlasti u Srbiji. Iako sam veliki deo svog profesionalnog života provela baveći se pitanjima unapređenja rada lokalnih samouprava, moram priznati da mi je ponekad vrlo teško da jasno sagledam koliko daleko je Srbija odmakla u procesu decentralizacije tj. koliko je nadležnosti preneto sa republičkih na opštinske vlasti tokom protekle decenije.

Globalna ekonomija tek izlazi iz najveće krize u poslednjih osamdeset godina. Čeka nas još dosta teških godina. Fer i transparentna međunarodna trgovina, kao i investiciona pravila su ugrožena. Vlade čine nove snažne uplive u privatne poslove. Opasne klimatske promene i ograničenosti prirodnih resursa destabilizuje zemlje. Nalazimo se na pred ključnim izborom. Diplomatija bi u nekoliko sledećih godina mogla da obezbedi - ili da podrije - životni standard svih nas daleko u budućnost.

Krajem prošle godine učestvovao sam na fascinantnoj ekonomskoj konferenciji u Forin ofisu u Londonu na kojoj su učestvovali i ministri, stotine britanskih diplomata, lokalni ekonomski stručnjaci zaposleni u ambasadama širom sveta, kao i direktori javnih službi. Diskusije i zaključci konferencije su ostavili veliki utisak na mene i zato bih voleo da ih podelim sa vama kroz kratku seriju blogova.
U svakodnevnom životu problemi nam lako odvuku pažnju od globalnih pitanja koja imaju uticaj na sve nas. Bilo da smo u Britaniji ili Srbiji, snažan ekonomski oporavak, širenje svetske trgovine i prelazak na održiviji nivo potrošnje biće ključni da bismo održali dobar životni standard. Zbog toga sam se osetio privilegovanim što sam u prilici da se vratim u London da čujem vodeće britanske stručnjake iz oblasti ekonomije i zaštite životne okoline.

Ako razmišljate o svojoj budućoj karijeri i o tome šta bi sve moglo da vam pomogne da za 5 ili 10 godina ostvarite neke ciljeve koje ste zacrtali, razmislite i o Čivning (Chevening) stipendiji koju finansira Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije (Foreign & Commonwealth Office).

Često me poznanici, kada saznaju da radim u Britanskoj ambasadi pitaju šta to Srbi i Britanci imaju zajedničko. Uz osmeh, nabrajam neke od prvih asocijacija koje se tiču sličnih interesovanja naših dveju nacija: smisao za humor, muziku, dobre koncerte i kreativnost mladih ljudi. Mnogi od nas su odrasli uz Leteći Cirkus Monti Pajtona, Mućke, Alo-Alo, a da ne govorim o muzici, The Beatles & the Rolling Stones, Led Zeppelin, The Sex Pistols, Clash, Joy Division, The Streets, David Bowie, Radiohead...

Naš današnji gost bloger je Ognjen, provereni pivopija i jedan od partnera u organizaciji festivala britanske hrane i piva, GREAT British Weekend, koji će biti organizovan od 12-14.septembra u Mikser House.

Za života mi je pitanje iz naslova postavljeno nebrojeno puta, od strane prijatelja, poznanika, koji su upoznati sa mojom pasijom ka pivu a pogotovo u poslednjih deset meseci od kada smo otvorili pab/bar "Samo pivo".

Na ovo pitanje je istovremeno i lako i teško dati dobar odgovor. Nema razlike od pitanja poput: koji je najbolji film, najbolji bend ili album, koji je grad najbolji za život... Odgovor je uvek samo kod onoga kome je postavljeno, ono što je meni sjajno nekom bi bilo onako, nešto što je meni tipa "sad i nikad više" nekome će biti božji nektar. Mnogo je faktora koji utiču na odluku, npr. raspoloženje, šta ste jeli pre toga, vremenski uslovi, lokacija.

Naš gost bloger je dr Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda i jedan od učesnika LiberTea debate koju smo nedavno organizovali povodom obeležavanja 800 godina od potpisivanja Magna Carta-e, tj. Velike povelje sloboda. On je sa nama podelio svoje utiske i razmišljanja nakon te debate.

UKinSerbia

Pre ravno osam vekova (1215.), engleski kralj Jovan, nepopularnog nadimka „Bez Zemlje" (John Lackland), nakon pretrpljenog poraza od pobunjenog plemstva, potpisao je dokument koji danas smatramo jednim od najznačajnijih u istoriji civilizovanog sveta. Velika povelja sloboda (Magna Carta Libertatum), inicijalno zamišljena kao mirovni sporazum, postala je mnogo više od toga. Prerasla je samu sebe, postajući svojevrsni mit. Važno je ipak znati da se ono zbog čega Povelju danas slavimo kao "Sveti gral" slobode pojedinca i prava na pravično suđenje, nalazi u samo jednoj od njene 63, danas najvećim delom nevažeće klauzule. Međutim, možda najveći paradoks tiče se efekta koji je Povelja ostvarila. U Engleskoj koja se najviše zbog njenog značaja smatra kolevkom savremene ustavnosti, ustav kao posebni pisani dokument nikada nije zaživeo. Kroz vekove je na Ostrvu potvrđeno da je za organizovano društvo značajnije od onoga "šta o pravu piše", ono "kako se pravo ostvaruje". Osam stotina godina naučilo nas je stoga i jednoj od najvažnijih lekcija kada je o pravu i sudskoj vlasti reč. Naučilo nas je da je za slobodu i pravnu državu nužno boriti se i biti spreman na podnošenje žrtve. Jednom dok traje njihovo osvajanje, i nebrojeno puta nakon toga, dok traje njihova odbrana.

Da li znate šta program Partnerstvo za mir znači za građane Republike Srbije? Da li zaista znate koje prednosti članstvo može doneti vašoj zemlji? Koji su stavovi vaših političara, vaših sunarodnika, ali i Srba u susednim zemljama, o aktivnostima koje se dešavaju u okviru Partnerstva za mir?

„Integracija" je serija od 24 dokumentarne emisije, u trajanju od 25 minuta, koje istražuju Partnerstvo za mir i kako ono utiče, ne samo na Srbiju, već i kako je članstvo uticalo na one susedne zemlje, koje već u potpunosti učestvuju u programu. Emisije traže odgovore ne samo od političara, već i od građana Srbije, kao i onih koji žive u inostranstvu.

Današnji prvi Forum EU-Srbija bio je veoma ohrabrujući.

Kažem ohrabrujući zato što je:
1. predsednik Tadić jasno rekao da u Srbiji postoji politička volja neophodna za ispunjenje kriterijuma iz Kopenhagena, koji su neophodni za članstvo u Evropskoj uniji, kao i da je EU budućnost Srbije.
2. dok je naglašavao šta još treba da bude učinjeno, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej odao je potpuno i opravdano priznanje Srbiji na zavidnom progresu koji je učinjen radom na neophodnim reformama.

Zaposleni u srpskoj redakciji BBC-a okupili su se u svojim prostorijama u centru Beograda prošlog petka uveče da bi obeležili zatvaranje tog servisa i da bi slušali poslednje emisije koje je BBC emitovao na srpskom. Mnogo uvaženih kolega, uključujući i one zaposlene na RTV B92, koja je njihov dugotrajni medijski partner, pridružilo im se u tom emotivnom trenutku. Od momenta kada je počeo da emituje program 1939. godine pa sve do poslednje emisije, BBC je uspostavljao najviše standarde novinarstva.

Jaka i slobodna štampa je osnova svake demokratije. To je i najefikasnije sredstvo kontrole svih grana vlasti i državnih organa. Zbog toga je nacrt Medijske Strategije Srbije važan. Zbog toga su i primedbe koje su danas predstavnici medijskih udruženja zajednički izrazili zabrinjavajuće.