Jest da sam vas prije samo par blogova izbombardovao  radovima Neo Raucha, ali eto moraću ponovo  njime  da vas maltretiram. Šta ću, Rauch mi je jedan od najzabavnijih modernih slikara, čija poetika prilično dobro naleže na moj likovnoljubiteljski senzibilitet .

 Neo Rauch  

Ovom prilikom okačiću radove koje on upravo predstavlja  u Njujorku, tačnije na adresi  David Zwirner Gallery,  533 West 19th Street. Pa ako se kojim slučajem nalazite u Velikoj Jabuci posjetite ovu zanimljivu izložbu  pod nazivom  "At the Well" … možda tamo sretnete i Bred Pita koji je njegov veliki fan.

Prije trideset godina ( i 2 mjeseca) izašao je prvi, istoimeni,  album Red Hot Chili Peppers-a. A prije otprilike 15 godina, RHCP su za mene prestali da postoje, objavivši Californication, njihov sedmi studijski album. Bio je to početak iskliznuća benda u nekakvu komercijalno-zaslađenu, tugaljivu, pop šemu. U međuvremenu, RHCP su postali jedan od najkomercijalnih rok bendova sa preko 80 miliona prodatih (raz)nosača zvuka.

Neo Rauch

gvožđe se kuje dok je vruće

al' tek hladno postaje mač

Juan Munoz

Na prošlom WS blogu nabacili smo par metafizičkih koncepata bez pretjerane ambicije  da ih dublje razvijemo i explejndujemo. S pravom bi se moglo reć' – lako je tako, ljubičastim vibratorom  gloginje mlatit.

No, što će poštenom čoeku vibrator ( i to još ljubičasti)? I kakva je ovo metafora, uopšte??

Ok, ništa...

Postojanje je vjerovatno najnesporniji, najneupitniji, od svih fenomena na ovom svijetu. Nesporniji čak i od samog svijeta. Sad, o kakvom/čijem postojanju se radi, to je posebno, nimalo jednostavno pitanje, ali samo postojanje  je  sine qua non  svega što jest.  Preduslov svih preduslova. To nešto, koje nije ništa, jeste to što jeste upravo uslijed svog postojanja.

gost autor: stefan hauzer

-  Polusezona !? Već ?!

Odmah da vas obradujem,ovo će biti kraći tekst od prethodnog. Tačno smo na pola sezone! Ova, kao i svaka prethodna ,nam je isporučila par iznenađenja; sekundari Detroita ili kompletna odbrana Dalasa. Bilo je i srušenih rekorda , jer u američkom sportu sve je statistika! Demarko Marej,trkač Dalas Kaubojsa, je prvi čovek koji je istrčao 100+ jardi u prvih osam utakmica u sezoni i pitanje je hoće li uopšte stati „samo na tome“. No,da krenemo od početka:

Ko bi rekao da ustvari imamo mnogooogo više sreće nego što nam se to obično  čini. Imamo toliko sreće da živimo u kosmosu baš fino podešenom za život. Prefino, moglo bi se reći. Da je kosmos samo malčice, malčice, malčice ...malčice drugačije naštelovan, ne samo da u njemu ne bi bilo života, vjerovatno ne bi bilo ni zvijezda, planeta, ni lige šampiona.

Mnogo volim ovu pjesmu. Odlučio sam se da baš  ona bude moj prvi prevodilački pokušaj. No, izgleda da je to bio prevelik zalogaj za mene. Ili barem pretvrd. Nije da ništa nisam uspio da uradim. Štaviše, imam dvije verzije prevoda (slobodni stih i djelimična rima, bez uključivanja prvog i zadnjeg stiha strofe u nju).

Možda su neke pjesme praktično neprevodive u smislu zadržavanja originalne strukture rimovanja, baš kao što su i neke diferencijalne jednačine analitički nerješive.

Insistiranje na tom zahtjevu  dovelo bi do drastičnog karikiranja i rogobaćenja smisla i duha originala. Pošto među blogerima ima onih visprenih sa riječima i stranim jezicima, ovom prilikom molim sve  koji se nađu sposobni da se nose sa prevođenjem ove elegične pjesme za pomoć .

Hvala.

gost autor: martin krpan

 Godine ko srne, nestaju u bijegu;
uspomene sad su, poljupci u snijegu. Buahahaha

Zvuk ploče koja škripi i postavlja stvari na svoje mjesto.

Da ti je loše, veoma loše, znaš i po tome što više nemaš  nikog da ti donosi loše vijesti, već moraš lično da odeš po njih. Ili ih, kao ja, jednostavno, namamiš da ti same dođu... Ali prije toga obavezno naučiš da ih sačekuješ.