B92 Blog

Prva asocijacija na Bodrum je Neda Arnerić i onaj poznati skandal sa glasanjem u Skupštini tokom njenog letovanja u ovom mestu. Izgleda da je "Nedin virus" aktuelan i ovog leta - mnogi nisu tamo gde bi trebalo da budu. Oni kojima je plaćeno da budu na „Letnjoj školi demokratije" u Strazburu su smislili nešto što treba da liči na dostojanstveno-protesno napuštanje skupa, ministar Jeremić Vuk nije zadovoljan agendom na Kroacija samitu pa je odbio da doleti, a svi skupa su se potrudili da budu što dalje od Srebrenice (neko kod Palme na proslavi, a neko na splavarenju Drinom). Čak je i Franko Simatović je uz dozvolu Tribunala privremeno pušten da uživa u čarima matične mu države...

Meni je najveću pažnju privukla vest o demonstrativnom (mnogo smo jaki!) napuštanju Letnje škole za demokratiju (The Fourth Summer University focuses on global challenges to democracy) od strane

Da se odmah razumemo, ja smatram da je "naslovni" tekst jučerašnjeg Kurira("Oljin sin narkodiler") zaista skandalozan, apsolutno u suprotnosti sa zakonom i da je prekršajna prijava Ministarstva kulture jedini mogući odgovor. Reakcije su takođe bile na nivou i mogu se samo složiti sa većinom onih koje sam pročitao.

Ako niste čitali, reagovali su i NUNS i UNS.

Ako niste čuli, reagovali su i Aleksandar (Tijanić) i Veran (Matić).

Svi smo se složili, protestovali i ukazivali, ali mislim da će novinarka i njen sin imati malo koristi od svega, čak i ako budu tužili „Kurir". Eventualni postupak bi trajao godinu ili dve, sud bi dosudio npr. 200.000 dinara (cifra bombastično zvuči, ali je to sitnica za pomenutu novinu), a takva presuda ne bi nimalo pomogla momku koji se pored etikete „sin Olje Bećković" od danas mora živeti i sa etiketom „narkodiler".

Upravo

Večeras je na Federalnoj televiziji u emisiji "60 minuta" emitovano nekoliko snimaka sa raznih lokacija gde je Mladić provodio svoje penzionerske dane. Godine su 2003,2005 itd, lokacije sve u Srbiji, vojni objekti, Banovo brdo itd.

Poražavajuće je bilo kada se u program uključio Dušan Ignjatović, direktor Kancelarije Saveta za saradnju sa ICTY, koji je nastavio da priča da se u Srbiji ne zna gde je Mladić, a da je krunski dokaz da Srbija sarađuje, upravo činjenica da su dostavili pomenute kasete. A zašto ih onda nisu emitovali ???

Snimak sa youtube je samo 10 minuta, cela emisija se reprizira i FTV se može videti preko svih kablovskih operatera:

 

Upd

Dvovnevna konferencija o izveštavanju prema ugovornim telima Ujedinjenih nacija završena je juče u Kovačici. Iza prilično nezanimljivog naziva, krije se veoma ozbiljan pokušaj da država konačno počne da izveštava o stanju ljudskih prava na adekvatan način. Srbija je u ovom trenutku potpisnica 6 od 9 najvažnijih konvencija UN koje se tiču ljudskih prava i dužna je da u tačno određenim periodima izveštava o implementaciji svake od njih. Međutim, u Srbiji nije ništa onako kako bi trebalo da bude.

Neki propusti su uzrokovani objektivnim okolnostima kao što su činjenice da se SFRJ raspala, a zatim nastala SRJ, pa SCG i da se u tom periodu nisu podnosili svi  izveštaji koji su bili predviđeni. Taj zaostatak je i dan danas opterećenje, budući da se mora izvestiti za svo vreme od podnošenja poslednjeg izveštaja. Međutim, mnogo veći problem j

Vest od jutros je da je pretučen Simon Simonović, aktivista pokreta „Evropa nema alternativu“. Još nema nikakvog saopštenja od policije, a s obzirom da su napadači bili maskirani, MUP će početi da prikuplja dokaze i verovatno će se na tome i završiti. Doduše, prikupljanje dokaza će se verovatno svesti na novo maltretiranje Simonovića pitanjima: „Da li možeš da pretpostaviš ko te je napao ?“, „Da se nisi nekom zamerio ?“, „Da li ti je neko pretio ?“, „Da li si se sa nekim svađao oko neke devojke u poslednje vreme ?“ itd. Ukoliko se nekim čudom i desi radnja koja se zove „identifikacija napadača na S.S.“, možemo očekivati da će u nekom sudskom postupku povodom ovog napada, svi (ali baš SVI) mediji najviše prostora davati advokatima optuženih koji će lakonski objašnjavati da njihov klijent nema nikakve veze sa događajem, a kao dokaz će ponuditi činjenicu da su napadači bi

Eto, kao što smo i pretpostavili, pobedio je Aleksandar, predstavnik Norveške i apsolutni favorit od prvog dana. Da li je prava reč "pobedio" ili je bolje koristiti sleng "razbio" procenite sami. Razlika između broja poena Norveške (387) i drugo i treće plasiranih Islanda (218) i Azerbejdžana (207) je ogromna.

Najveće iznenađenje je (relativno) loš plasman Ukrajine (tek 12-ta), a svi se slažu da je i za Francusku (tek osma) bilo očekivano da prođe bolje. Sa druge strane, niko nije očekivao da Island prođe baš ovoliko dobro i ljudi u areni su se zaista čudili kada bi videli neke "velike" poene za Island. Mislim da je i Grčka očekivala itekako bolji plasman (sedmi), budući da su i pesma i Sakis  totalni hit tokom svih ovih dana.

Što se tiče Hrvatske, tu zaista niko nije očekivao ništa specijalno (iako mi je bila omiljena pesma), ali je BiH (deveta, samo poen iza Fra

Kao što sam već pisao, najmanje 5 pesama su gotovo sigurni finalisti od onih koje će za manje od dva sata izaći na scenu. Nekako je najmanje izvesno šta će uraditi Srbija i tu se situacija nije previše promenila. Pesma se svima sviđa mnogo više, ali ko zna da li će to biti dovoljno... Na poslednjoj "prediction" tabeli ovde u Olympiyski areni, Srbija je na devetom mestu. Naših predstavnika sinoć nije bilo ni na veoma posećenoj ruskoj žurci. Zvanično, hteli su da spavaju pred današnje probe i nastup. Ja im želim da prođu najviše zbog toga što nisu imali gotovo nikakvu podršku ni od RTS-a, niti od bilo kog drugog. Ako imate u vidu da Moskva vrvi od Srba i srpskih "biznisa", potpuno je bezveze da niko nije mogoa da izdvoji neki novac za promo žurku. Umesto toga, priređen je "ručak u Ambasadi". Pobogu, ljudi !

Za razliku od Srbije, sinoć na žurci je bila ekipa iz Bosne i

Eto, prošlo je i prvo polufinale.Šta drugo reći nego da su rezultati očekivani. Kako većina nas ovde zaključuje, izvesnije je bilo ko NEĆE proći i to se i desilo. Prvo polufinale je zaista bilo neka vrsta filtera. Takođe, svi se slažu da su možda još dve zemlje mogle u finale - Andora i Crna Gora. Međutim, sve procene i kladionice su bile 100% u pravu što se tiče prve večeri. Već se zna kada će koja od zemalja nastupati u finalu. Bosna i Hercegovina je 12-ta što se ne smatra dobrom "pozicijom", iako su oni i dalje jedna od pesama favorita.  

Trenutno je u toku prva proba za drugo polufinale. Juče sam objasnio da nas ovde dave sa istim događajem po nekoliko puta, tako da kada dođe "ono pravo" uopšte više ne osećate oduševljenje. Na probama uvek ima publike, čak i donose i gomilu zastava da bi reditelj i snimatelji dobro procenili "visinu" (juče su zastave toliko smetale toko

Iako je Eurosong ili kako su ga ranije zvali u SFRJ "Konkurs za izbor Pesme Evrovizije" počeo još pre nekoliko dana, za većinu gledalaca će početak biti tek večeras u 21h kada će se održati prvo polufinale. Ovogodišnji Eurosong jeste najveći po mnogo čemu, a naročito po novcu koji je uložen u sve. Cifra od 38 miliona evra koju svi pominju govori sama za sebe. Iako smo stigli na Dan pobede koji se u Moskvi itekako slavio, puna tri dana su bila nedovoljna da uradimo sve što smo planirali. Ali evo nekih detalja koji se odnose na razne stvari, a ne samo na muziku.

Olympiyski Arena je mesto gde se Eurosong održava ove godine i po prvi put je na istom mestu smešten i Press centar i sve drugo što je važno. Pored toga, dva "bitna mesta" su Eurodom, ogroman prostor u centru koji služi samo za žurke (svako veče od 20h do 03 ili 06h) i gde scenografija nimalo ne zaostaj

Odrastao sam u dobu u kome je itekako postojala famozna "drugarska kritika". Naravno da se ona u tadašnjem Savezu Komunista zloupotrebljavala i koristila da bi se sa nekim obračunalo. Što se tiče ličnog plana, bilo mi je kao jedincu veoma teško da prihvatim da nečija kritika JESTE za "moje dobro", ali još više vremena da nekim mojim prijateljima i dragim osobama objasnim "najbolje namere" kritika koje ja upućujem. Posle mnogo godina odrastanja, argumentovanu kritiku i savete veoma cenim od ljudi do čijeg mišljenja mi je stalo ili do onih za koje vidim da jesu dobronamerni. Nemam problem da kažem "da, pogrešio sam" ili "da, izvini". 

Nažalost, mnogi političari, mediji ili "javne ličnosti" i dalje nemaju. Nadam se da B92 nema problem sa drugarskom kritikom, jer ovde i dalje pišem upravo zato što smatram da "jesmo drugovi".