Postoje u slengu srpskog jezika dve reči/fraze koje možda nikada do kraja nisu objašnjene „zvanično" a za koje svi znamo šta znače. Prva je LOŽENJE, koju upotrebljavamo kada se neko do iracionalnosti veruje u neku stvar/akciju/tezu (sleng: prima se) ne posmatrajući je kritički i/ili racionalno. Uglavnom se koristi u frazi „šta

Negde u vreme protesta 96/97 učinjeni su prvi ozbiljniji uspesi u pokušaju da se objasni da slobodni izbori ne znače samo to da možeš da glasaš za više partija, a da te niko ne prisiljava i sl. Uspevali smo građanima da objasnimo koliko IMA VEZE kako i šta mediji „kažu“, bez obzira što se većina „nebeskih glasača“ uvek klela da bi oni glasali isto bez obzira na ono što čuju u medijima. Kako se onda desilo da na republičkim izborima 2000-te te iste nebeske partije padnu na (samo) 74 poslanika, ostaje da se analizira.

Koliko ono što mediji kažu/lažu/izvlače iz konteksta „ima veze“ postalo je na kratko jasno tek kada je ubijen Zoran Đinđić. Posle zabrana nekih novina i promena par redakcija od strane većine patriotiski odgovornih novinara (ne mislim na one sa RTS), stvari su se stabilizovale za vreme prvog premijerskog mandata Vojislava Koštunice. Sem B92, Blica, Danasa i par nedeljnika, sve ostale novine i televizije u maštovitosti promovisanja nebeskih vrednosti prevazilaze Miloševićevo vreme. Naime, nekadašnje diktatorske fore u medijima je bilo lako „pročitati“ između redova, dok sada za većinu laži iz Politike, Novosti, Kurira, Press-a, čak i glasači koji će glasati „za Evropu“ veruju da „mora da tu ima neke istine“.

Teze koje se podmeću/ponavljaju od početka izborne kampanje se javljaju u mnogo varijanti, malih ili velikih članaka, tema dana, intervjua, komentara itd, ali se mogu grupisati u sledeće:

Kada se prisetim samog početka 90-tih, odmah se setim svega onoga što smo na protestima & demonstracijama zahtevali. Sve što smo zahtevali, imali smo na papiru u obliku domaćih zakona ili međunarodnih konvencija. Želeli smo samo da se to sprovede U PRAKSI, a da vremenom neke stvari postanu opšteprihvaćene VREDNOSTI koje ogromna većina građana neće dovoditi u pitanje.

Prva od stvari koje smo svakako želeli su FER i SLOBODNI IZBORI koji su nešto što se nalazi i u definiciji demokratije. Izbore smo dobili (i dobijali), sve đuture sa ponekim referendumom, ali  smo znali da makar zbog dve stvari oni nisu bili slobodni i fer. Prva je bila kontrola medija od strane Miloševića i ekipe, a druga je bila izborna krađa čiji je simbol uvek bila famozna Republička izborna komisija (RIK). Od tog doba se mnogo toga promenilo, gotovo svi se slažu da su izbori sada slobodni, ali ona priča o medijima je ponovo aktuelna. Koliko šanse na izborima ima partija koja ne kaže da je Kosovo (i dalje) deo Srbije, ako imamo u vidu da ama baš svaki medij promoviše ovu ili onu varijantu priče „Kosovo je Srbija"? Što se tiče RIK-a, nadali smo se da je nezavisnost i „normalnost" ove institucije postala neupitna i da je to  nešto što nikada više neće biti dovedeno u pitanje. Pokazna  vežba članova RIK-a iz DSS i SRS kada su većinom glasova odbili da odobre status posmatrača onima koji dolaze iz ambasada USA i UK, upozorava nas da se stara vremena mogu ponovo vratiti. Većinom glasova.

Ne volim da pišem dva bloga u istoj nedelji, a kamoli u istom danu. Međutim, aktivnosti Srbije van granica kuće Velikog Brata i van granica delova Republike Kosovo koju efektivno zloupotrebljava Beograd (nešto kao severni Kipar) poprimaju zabrinjavajuće razmere.

Prva „lepota poroka“ se nazirala juče, a epilog je dobila

Pošto je najveći deo naše političke elite posvećen „očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije" (gutajući slovo „i" u ponekoj od ovih reči"), mogli bi naprimer da se posvete kući „Velikog brata". Tu je ispunjeno nekoliko kriterijuma. Prvo, građanima je trenutno SRCE potpuno u kući Velikog Brata. Drugo,

Kao što smo očekivali, pobednica je Jelena Tomašević (iz Negotina/Kragujevca, završila Numeričko-matematičku Gimnaziju), sa pesmom koju je pisao Željko Joksimović (inače voditelj ovogodišnjeg finala Evrovizije). Zli jezici  se nadaju da će on naučiti Engleski do maja, a za našu predstavnicu kažu da je pobedila na temu Kosova, Vidovdana i imitiranja Kosovke devojke. Ovaj baner sa foruma njenih obožavatelja govori o tome.

Za one koji ne znaju, pesma se zove „ORO“ i pominje se Vidovdan (3 puta za sada). Pesma je već prevedena na sve relevantne jezike... Najvažniji je ruski, na kome je Vidovdan, logično, postao „Vidov dan“, dok je na engleskom Vidovdan postao „St. Vitus Day“.

Trivijalne stvari u nekoj zemlji najbolje pokazuju kakve su „ozbiljne stvari“ u toj istoj državi. Kod nas je postala tradicija da izbor domaćeg predstavnika za Eurosong u liku festivala „Beovizija“ ne bude uvek onakav kakav je planiran. Umesto da se završi kada je planirano (23.30), večerašnje polufinale je trajalo skoro do

Ne vredi ovih dana razmišljati o posledicama po ekonomiju jer čak i prodavačica u trafici shvata da „ovo neće na dobro da izađe“. Ljudska prava već doživljavaju sličnu sudbinu, a ono što spada u korpus vladavine prava, bolje i da ne pominjemo. U svakom slučaju, ne vredi komentarisati tzv. „najnoviju

Odrastao sam u gradu u kome su retke porodice poštovale dečija prava, a većina roditelja je vaspitavala decu u uverenju da „ništa ne vredi dok MALO ne udariš". Liberalniji roditelji su ono „udariš" promenili i primenili u „podvikneš", pa su se vremenom rađale brojne varijacije. U svakom slučaju, glavni razlog da roditelji primene

Kao što napisah u prošlom blogu, ova patriJotska mreža desničarskih organizacija se spremila da prekine svaki skup ili događaj koji im bude mirisao na nedovoljnu količinu srpstva. Ova priča oko Metohije i Republike Kosovo, zajedno sa izjavama ministara da je nasilje nadasve bogougodno delo, kombinovana je sa naučenom lekcijom da se na forumima treba dogovarati uglavnom privatnim porukama.

Ako je tačna vest da je promociju „Peščanika" pokušala da prekine mladost Srbije formalnog naziva „Dveri Srpske", onda vas sve moram obavestiti da tu ekipu svi mi plaćamo iz naših džepova. Naime, na njihovom sajtu lepo piše da su im dobrotvori (tj. donatori) za 2007 godinu:

Министарство културе Владе Републике Србије

Министарство за Косово и Метохију Владе Републике Србије

Министарство вера Владе Републике Србије

Општина Чачак

Општина Књажевац

Општина Вождовац, Београд

Општина Врање