Kada sam na prethodnom blogu napisao da je za jednu (anti-EU) grupu građana, upravo EU kriva za sve - od osamostaljivanja Kosova, do nezavisnosti Crne Gore, a nešto ranije i za raspad SFRJ, jedan od komentatora je napisao nešto što se svodi na „ko je Crnoj Gori branio/dozvolio da uvede nemačku marku dok je bila u zajednici sa Srbijom". Naivno sam verovao da smo makar ovu lekciju savladali i da nismo baš tako lako zaboravili otrovne strele ka Crnoj Gori, toliko česte u vreme Miloševića i Koštunice. Nadam se da će za pet godina, isti ovaj komentator napisati „A ko je gejevima ikada

Pošto je najveći deo naše političke elite posvećen „očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije" (gutajući slovo „i" u ponekoj od ovih reči"), mogli bi naprimer da se posvete kući „Velikog brata". Tu je ispunjeno nekoliko kriterijuma. Prvo, građanima je trenutno SRCE potpuno u kući Velikog Brata. Drugo,

Svi koji iole prate političku zbilju u Srbiji slažu se da je jedina dobra stvar kod radikala to što sa njima znaš na čemu si. Znaš ko su i šta hoće. Za DSS smo odavno utvrdili da su šampion iznenađenja i neprincipijelnosti. O DS se niko nije izjašnjavao. Najnovija debata o lustraciji će verovatno na površinu izbaciti još neke loše stavove/kompromise iza kojih stoje predstavnici DS. Do sada je Božidar Đelić bio prihvatljiv za veći deo javnosti, a novi ministar pravde Dušan Petrović nije imao negativne ocene.

Njihove današnje izjave glede lustracije u Srbiji pokazuju da je u pitanju jedna od tri stvari:

- Oni ne znaju šta je to lustracija.

- Oni znaju šta je lustracija, ali pokušavaju da nas isfoliraju kako to baš i nije najbolje

-Oni znaju šta je lustracija, ali zbog DSS u vladi oni će posegnuti za ukidanjem Zakona o lustraciji.

Za neobaveštene, Božidar Đelić je danas rekao (izvor B92):

Kada se prisetim samog početka 90-tih, odmah se setim svega onoga što smo na protestima & demonstracijama zahtevali. Sve što smo zahtevali, imali smo na papiru u obliku domaćih zakona ili međunarodnih konvencija. Želeli smo samo da se to sprovede U PRAKSI, a da vremenom neke stvari postanu opšteprihvaćene VREDNOSTI koje ogromna većina građana neće dovoditi u pitanje.

Prva od stvari koje smo svakako želeli su FER i SLOBODNI IZBORI koji su nešto što se nalazi i u definiciji demokratije. Izbore smo dobili (i dobijali), sve đuture sa ponekim referendumom, ali  smo znali da makar zbog dve stvari oni nisu bili slobodni i fer. Prva je bila kontrola medija od strane Miloševića i ekipe, a druga je bila izborna krađa čiji je simbol uvek bila famozna Republička izborna komisija (RIK). Od tog doba se mnogo toga promenilo, gotovo svi se slažu da su izbori sada slobodni, ali ona priča o medijima je ponovo aktuelna. Koliko šanse na izborima ima partija koja ne kaže da je Kosovo (i dalje) deo Srbije, ako imamo u vidu da ama baš svaki medij promoviše ovu ili onu varijantu priče „Kosovo je Srbija"? Što se tiče RIK-a, nadali smo se da je nezavisnost i „normalnost" ove institucije postala neupitna i da je to  nešto što nikada više neće biti dovedeno u pitanje. Pokazna  vežba članova RIK-a iz DSS i SRS kada su većinom glasova odbili da odobre status posmatrača onima koji dolaze iz ambasada USA i UK, upozorava nas da se stara vremena mogu ponovo vratiti. Većinom glasova.

Naravno, prvo je potrebno reći više od nekoliko reči o polufinalu. Ono što ni(je) bilo vidljivo na ekranima je poluprazna Telenor Arena i ubeđivanja novinara su se uglavnom svodila na to da li je Arena još više prazna nego Olympisky Arena prošle i beogradska Arena pretprošle godine. Imam utisak da je

Komunikacija naše policije sa javnošću ima jednu ključnu tačku. To je onaj momenat kada u saopštenju oni "presuđuju" meti svoga rada najčešće navodeći da je "odranije poznat policiji", "lice iz kriminogene sredine", "lice koje je ranije privođeno zbog vršenja krivičnih dela" ili "lice u

Upad u stan državnog sekretara Marka Karadžića dok je on bio kod roditelja na božićnom ručku kao da nikoga nije iznenadio. Oni koji je trebalo da reaguju su verovatno i sami uživali u sličnom obroku, pa nisu hteli da kvare „Mir Božiji" i „najradosniji hrišćanski rođendan" oštrim reakcijama. Stiče se utisak da