On se zove Vladimir Đukanović. Rođen je 1979. godine i po zanimanju je diplomirani pravnik . Živi na Banjici u Beogradu i do sada se nije kandidovao na izborima. Član je SRS, a nekada je radio na „Radikalskim talasima", „Fokusu", a sada ga ima i u „Pravdi". On je član foruma „Srpski nacionalisti" pod nickom NACIONALISTA više

Veče u kome se grupa građana sa tekstom "brate, joj, šampioni, Srbija, brate, šampioni, najbolji smo, Srbija, brate, najjači,joj, do jaja, Srbija" kupala po beogradskim fontanama je idealno za razmišljanje o licemerju u društvu u kome živimo. Naravno da je „dvostrukih aršina" najviše u politici, ali ne zaostaje ni licemerje u vezi sa slučajevima

Negde u vreme protesta 96/97 učinjeni su prvi ozbiljniji uspesi u pokušaju da se objasni da slobodni izbori ne znače samo to da možeš da glasaš za više partija, a da te niko ne prisiljava i sl. Uspevali smo građanima da objasnimo koliko IMA VEZE kako i šta mediji „kažu“, bez obzira što se većina „nebeskih glasača“ uvek klela da bi oni glasali isto bez obzira na ono što čuju u medijima. Kako se onda desilo da na republičkim izborima 2000-te te iste nebeske partije padnu na (samo) 74 poslanika, ostaje da se analizira.

Koliko ono što mediji kažu/lažu/izvlače iz konteksta „ima veze“ postalo je na kratko jasno tek kada je ubijen Zoran Đinđić. Posle zabrana nekih novina i promena par redakcija od strane većine patriotiski odgovornih novinara (ne mislim na one sa RTS), stvari su se stabilizovale za vreme prvog premijerskog mandata Vojislava Koštunice. Sem B92, Blica, Danasa i par nedeljnika, sve ostale novine i televizije u maštovitosti promovisanja nebeskih vrednosti prevazilaze Miloševićevo vreme. Naime, nekadašnje diktatorske fore u medijima je bilo lako „pročitati“ između redova, dok sada za većinu laži iz Politike, Novosti, Kurira, Press-a, čak i glasači koji će glasati „za Evropu“ veruju da „mora da tu ima neke istine“.

Teze koje se podmeću/ponavljaju od početka izborne kampanje se javljaju u mnogo varijanti, malih ili velikih članaka, tema dana, intervjua, komentara itd, ali se mogu grupisati u sledeće:

Od danas mi je mnogo lakše. Predsednik Tadić je „sleteo u Njujork „, a večeras je „počeo sastanke". U subotu smo ceo dan slušali da će Tadić OTPUTOVATI u Njujork na zasedanje Generalne Skupštine UN, juče su nas ceo dan obaveštavali da je ODLETEO u Njujork. Jutros sam saznao da je sleteo, a i da je sa njim Ministar Jeremić. Sada mi je lakše, naročito

Pre tačno 6 meseci (22. Maj 2007) napisao sam blog pod nazivom „50:Šta nove vlasti moraju da urade u domenu ljudskih prava?“ gde sam nabrojao ono što tri Vlade posle 2000. godine nisu uradile, a što zavisi isključivo od političke volje (http://blog.b92.net/arhiva/node/5843). Tamo imate objašnjenja za svaku stavku, a da

Uvek me je zabavljao rezultat izbora vesti u svim redakcijama u Srbiji. Vest koju je danas objavila "Borba" je skandalozna koliko i slučaj Kovačević. Međutim, kod "drugih" se nije mogla probiti jer je valjda bitnije što Vučić želi izbore, ministarka Dragutinović govori kako su sprečili kolaps, Jeremić se igra "deblokiraj mi Sporazum", a i

Pouke koje mladi ljudi poslednjih nedelja mogu da izvuku iz medijskih izveštaja počinju da liče na one iz 90-tih. Osnovna pouka je da se sve može srediti ako imaš dobra leđa u vidu tate, partije, kuma ili prijatelja. Još gora opcija je kada čak i najviši državni predstavnici počinju da se ponašaju kao „tate" koje pretenduju da budu jače od zakona i sistema. Činjenica da se to dešava i u drugim zemljama ne znači da takav sistem treba usvojiti kao jedino moguć, dat i nepromenjiv. Nepristajanje na loše stvari u državi uvek počinje postavljanjem pitanja i njihovim upornim ponavljanjem.
Naša zajednička pitanja o tome kada, kako, zašto i kome se želi dati milion dolara za „sređivanje bruke oko Kovačevića" danas su naterala i tata Borisa da radi nedeljom. Namerno ne kažem Predsednika Tadića jer su me njegove rečenice u vezi sa aferom Kovačević naterale da poverujem da smo ponovo daleko od vladavine prava, da zakon nije isti za sve i da našim vlastima pravda nije nešto što jeste važno.

Pitanje dana (nije nagradno) je da li je crkva uspela ? Naravno da jeste. Zakon je povučen,  a zatim je  prepravljen. Stvari koje su izbačene iz zakona juče i danas nisu stvari koje se ne sviđaju građanima, ekspertima, predstavnicima vlasti itd. To su prepravke urađene kako bi se makar malo „izašlo u susret verskim zajednicama. Ako se

Sem Kurira koji se takmiči sa samim sobom i koji je danas imao naslovnu stranu sa naslovom "NAPRED, PEDERI", SPC je nastavio sa aktivnostima i vidi se da su veoma dobro naučili lekciju od prošli put. Sada nisu čekali 10 dana i odmah su na sajtovima osvanule NOVE primedbe pod naslovom "KONCENTRISANI predlog tradicionalnih Crkava i verskih zajednica za izmenu novog