B92 Blog

Povodom 65. godišnjice oslobođenja Beograda, drug Ždanov obišao je izložbu 50. Oktobarskog salona

- igrokaz -           

Nalazeći se u radnoj i prijateljskoj poseti našim mi

 “… A neretko je pozadina ovakvih tumačenja skretanje iracionalnosti sistema (kapitalističkog) na iracionalnost pojedinca”

…i grupa, dodao bih na ovaj citat iz knjige Todora Kuljića “Fašizam”. Ovaj post je ionako pokušaj implementacije analiza izvedenih u toj knjizi na današnje i ovdašnje uslove i događanja. Izvinjavam se unapred što neću na svakom mestu obeležiti citate ili aluzije, jer često nema ni potrebe - toliko se verno iščitavaju u današnjim okolnostima.

Pravni put sa Pekićem na jutrenje

Odskora se na Radiju B92 ponovo može čuti džingl sa citatom dela nekog spisa Borislava Pekića, u kome ugledni pisac narodski filozofira na temu dostupnosti prava i pravde. Pretpostavljam da se kritičniji slušalac ne može načuditi u čemu je takva f

U svom tekstu Srbija protiv Srbije, Nebojša Jovanović iznosi tezu da je - slično konstelaciji u filmu Davitelj protiv davitelja (gde iza davitelja-monstruma, asocijalnog i retardiranog autsajdera koji ubija iz nesposobnosti da shvati društvene odnose ili prihvati principe razmene koji konstituišu zajednicu i pojedinca u njoj, postoji  i ubica “insajder”, osoba koja “van svake sumnje” shvata takve odnose i principe pa suvereno i sa neupitnim ugledom učestvuje u društvenom i ekonomskom životu) - dakle, da je politika tzv. Druge Srbije bila podjednako produktivna u pogledu unutrašnje logike i ekonomije ratovanja – sve držeći se pritom “sigurnog posla” – upiranja prstom u njegovu gnusnu pojavnost i posledice. Bez intencije da dalje razvijamo ovu tezu (svako je može pročitati u tekstu koji je izašao u Prelomu br. 2/3), i sa poštovanjem za nemala dostignuća ovdašnjeg antiratnog pokreta, koji se razvijao

Tokom priprema za razgovor: "Otvaranje dosije Žanke Stokić danas", koji će se održati u utorak u Rex-u (http://www.rex.b92.net/mvm/najave_tribina.html), došao sam i do podatka da oni koji su nedavno ustanovili glumačku nagradu po imenu Žanke Stokić nikada nisu videli kako ona glumi. Upitavši na osnovu čega je onda ustanovljena nagrada dobio sam odgovor da je to uglavnom na osnovu pisanja kritike, naravno, one predratne. Dakle, jedan savremeni estetički i profesionalni kriterijum, zadati, željeni i slavljeni standard, ustanovljen je na osnovu razmišljanja i kriterijuma uma/umova koji ne zna/ju za Drugi svetski rat.

Jedna upravo održana izložba u Rexu

Povratak gastarbajtera

(Javni prostori i muzej grada, Požarevac, avgust)

Ova izložba je ujedno i najzanimljivija koju sam video u Srbiji tokom prošle godine. Cilj projekta i izložbe je bio istraživanje javne pozicije i percepcije tzv. gastarbajterske populacije, diskusija i obrada nekih tako lociranih problema putem umetničkih intervencija. U sticaju ambicija inicijatora i organizatora projekta, inspiracije gostujućih umetnika i umetnica, nužno instantne prorade problema i hrabre upotrebe javnog prostora, izložba je postigla najbolju kombinaciju naivnosti i solidnosti, inovacije i prijemčivosti, artikulišući jasan i praktičan princip kreativnog poimanja i tretmana potisnutih ili zaboravljenih tema za

Matemi reasocijacije / Grupa Spomenik na 49. Oktobarskom salonu

Mislim da je najbolje ovom radu prići sa pozicije prosečnog konzumenta vesti o savremenoj umetnosti – onog koji pročita poneku od najava i zatim ne ide na izložbe. Dakle, šta možemo zaključiti na osnovu dodeljivanja jedne od nagrada Oktobarskog salona Grupi Spomenik (u kojoj sam inače i sam donedavno sarađivao)? Samo letimičan pogled na situaciju u kojoj se, tokom izložbe i u samom izložbenom prostoru, odvija konferencija o…  i sa učesnicima i učesnicama iz… upućuje posmatrača na zaključak da je cilj ovog rada da pokaže mogućnost i nužnost jednog emancipovanog i hrabrog pristupa ratu i ratnim zločinima, koji trenutno očigledno nije moguć ali još očiglednije jeste nužan van polja savremene umetnosti.

Mogućnost da ovaj rad briše granice između pojma učešća i pojma stvaralaštva, između procesa produkcije i prezentacije, pr

Bez publike

Ako pokušamo da odgovorimo na jedno važno pitanje: da li postoji interes šire publike za savremene vizuelne umetnosti? – suočićemo se sa nužnim razmišljanjem o tome ko u datim ekonomskim i političkim uslovima ima motive, interesovanje i potrebe da prati dešavanja na lokalnoj i internacionalnoj sceni. Možemo takođe pretpostaviti da je publika koja bi mogla ili morala, iz profesionalnih ili ličnih razloga, biti zainteresovana za datu umetničku produkciju, kao za oblast generisanja i predlaganja kulturne, društvene, ekonomske ili političke refleksije, inovacije, prevrednovanja ili eksperimenta, iz više razloga potisnuta i proređena političkim i ekonomskim dešavanjima. Kreativni profesionalci koji bi opsluživali industriju, državni i prosvetni aparat, političke partije, i na kraj

Podsetimo se: u incidentu koji se desio na otvaranju izložbe "Odstupanje" jedan umetnički rad je proglašen politički nepodobnim i kao takav uništen pa zabranjen, prvo od strane fragilnih žrtava rata, zatim od strane njihovih reprezenata u kulturi i desničarskom aktivizmu a onda i od institucija koje takvu zabranu mogu da sankcionišu - Ministarstva policije i kulture, Gradskog sekretarijata za kulturu, Opštine i policije Stari Grad itd. Zloupotreba bola žrtava rata legitimisana je i ocenama kolega, ovdašnjih umetnika i kustosa, u vezi svih radova prikazanih na izložbi. Stručno nezadovoljstvo je demonstrirano prvo u galeriji Kontekst od strane  umetnika Z. Čalije, koji je, pozvavši se upravo na svoje članstvo u ULUSu, sprečio otvaranje izložbe “nika

   Dobar dan,

imali smo u komentarima mog prvog posta nekoliko primedbi u vezi umetnosti sa nasilno zatvorene ali očigledno u javnosti prisutne izložbe "Odstupanje". Možemo ih sažeti na sledeći način:

- radovi nisu dovoljno kvalitetni. Po nekim komentarima, možda i već time što autori dolaze sa Kosova. Nasuprot tome, ima tvrdnji da su zanimljivi samo zato što su sa Kosova a da u stvari nisu kvalitetni.

- radovi nisu čitljivi, razumljivi ili zanimljivi za svakog, što je i nekakva opšta situacija u savremenoj umetnosti. Ova primedba za sobom povlači i pitanje ko, kako i gde ima pravo da kreira i konzumira umetnost.

- umetnička praksa treba da poštuje neki, okolnostima prilagođeni tajming kada je u pitanju nastanak i izlaganje umetničkog rada, bilo da namerno ili nenamerno reflektuje te okolnosti.