lepa noć kišna i beogradska, i moja sestra me čeka u jednoj knjižari... hodam i kisnem ulicama - i one su me čekale.

na nešto me sjeća taj grad... prvo 6 maj djurdjevdan, tatina slava. sedim s mamom, jedemo neslavski rizoto sa dagnjama. pa 11 maj, bio bi mu rodjendan. pa tako sedimo i mnogo sati provedemo zajedno posle ko zna koliko vremena. ima jedan klub "ptica" preko puta - to mi je kancelarija. ne šetam gradom, samo zovem na kafu u komšijsku baštu.

 neke ulice.

uzela sam pasoš za dva dana, zahvalujući jednom v.

radila sam intervju

Gost autor: St.Jepan 

Mmm, da, moje čudne šale...
Evo jedne:

Namerno nisam prekucao.

Seeing is believing!

--------------------

Ali priča o demantiju se tu ne završava, ma kakvi!
Sutradan po objavljivanju, moja mlada prijateljica, novinarka, 

 Neću kao moj dobri Mikele voditi brodski dnevnik (a bilo ga je divno čitati kada je pisao o Turskoj) ali par reči, pre malo šetnje uzmore  moran van napisat'. Krenuli smo, moj prijatelj (hulja, ja također hulja - što bi reko Arsen) autom kroz Kroaciju odmorili u Padovi a onda išli kroz sela neta talijanska do Francije gde smo stali u Nici, zapravo  jednom mestašcetu koje pripada Nici gde moj prijatelj (hulja) ima obaviti nekakvi posa' a ja razgledat azurne ulice.

Jedan mali hotelčić (znam, ne kaže se mali pa deminutiv zanjim  al nekad se

Gost autor: St.Jepan

 Suprotno logici, ovde je neophodno imati odgovore da bi se steklo pravo na postavljanje pitanja. Ovde je, dakle, dozvoljeno postavljati samo retorička pitanja. Kao na primer: "Ne mislite li da je 2 i 2 jednako 4?" Da lepo čoveku dodje da kaže - ne, ne mislim.

Ne mislite li da je zločin seča platana? Pa se ti usudi da kažeš: nemam pojma, odakle ja znam da li su u pravu ti "doktori za drvo", Djilas & co ili (to  tako deluje) neki večiti dežurni gradjani koji "brane" već nešto od već nekoga ko je za tu priliku označen kao zlikovac, Rome ispod Gazele od preseljenja

ovo su misli kojima sam započela današnji dan:

"dabogda  crkla ako još jednom izađem na ulicu posle 19h",

zatim

"ne probudila se dabogda ako još jednom sednem sama u restoran" (čuj, restoran - neka zovu oni to kako hoće, neka na vratima piše i dom kulture - ja mislim da je to ona stvar koja se zove  mehana)

pa još

 "ne videla više  bela dana  (dabogda) ako još jednom sednem u neku mehanu, ovde, u gračanici, sama, da jedem, i upustim se, povrh svega, u razgovor s nepoznatim" (nije greška - to jeste "razgovor s nepoznatim") 

pa

...- Milslim da sam ipak mrtva - rekla je Žilijet Froasi toliko glasno da joj se u trenutku učinilo da je to neki tudji glas i osvrnula se da se uveri da je zaista sama. I bila je sama. Stajala je, činilo joj se, čitavu večnost u nekom prilično sivom hodniku o kome u stvari ništa ne bi moglo da se kaže....

Odmah da vas upozorim, ovo je užasno dugačka priča, ne radi se ama baš ni o čemu aktelnom i u njoj nema ničega što bi moglo da zaintrigira prosečnog čitaoca (medju kakve spadam i ja) net sranica koji samo preleti preko tekstova ako nisu

Da je muškarac grozno biće, a seks noćna mora (posebno ako se radi o seksu koji ima neke veze s brakom) - jasno je kao dan. Krivica je  "Istorijski gledano, nasilje nad ženama povezano je sa iskonskom podelom na ženu kao slabiju i muškarca kao jačeg. Tu se javlja linija nejednakosti između muškog i ženskog pola" , kao što se lepo u rečenici pojašnjava, iskonskog karaktera. Pradavna kao prvi greh i naše maglovito sećanje na taj arhineprijateljski i arhiuzurpatorski muški gen ne može