... dobacivanja s VIP galerije za pušače. Sve se, kao i prošli put, dešava u divnoj zgradi Jevrejske opštine, u (zeznuh se malopre, nije u 19h) u dakle  20h (s kašnjenjem od oko pola sata) u Kralja Petra 71 u Art centru (za nekulturne - preko puta hotela "Rojal" gde barabe dolaze da jedu u gluvo doba jer restoran, razume se, radi celu noć. 

Sve u organizacije Art centra i Gemološkog društva Srbije (mutna posla, jasno k'o dan) ali nije to važno. Ne zovem vas da kupite moju knjigu (ako vam se omakne, ok, ne branim) nego da (ukoliko nemate šta zabavnije ili

"Gost bloger":Dz. M. Kuci:

Izranjanje iz cenzure

Pocev od ranih sezdesetih do negde 1980. godine, Juznoafricka Republika odrzavala je jedan od najslozenijih cenzorskih sistema na svetu. U sluzbenom zargonu nazivan ne cenzurom nego "kontrolom publikacija" (cenzura je bila rec koju je radije cenzurisao iz javnog diskursa o sebi), sistem je imao za cilj da kontrolise diseminaciju znakova u bilo

gost autor: vladan mijatovic zivojnov

komentarisanje na srpskom dozvoljeno :) 

 GENETICALLY MODIFIED JOURNALISM, 13 CLUELESS JOURNALISTS, COUNTRY THAT DOES NOT EXIST AND ENTITY WITH A NO-NO NAME

My daughter wants to study journalism partially because I have behind me some 30+ years of my work in words and pictures being published in numerous newspapers, magazines, periodicals, in few books and one documentary film. I am flattered a bit but also am trying to come across to her to get ready for a super nasty game in todays genetically modified journalism that produces manipulation oriented instant mix articles with politically correct meaningless word stuff that is misleading... or to be more true it is stupid-ifying the populous who bother reading new world order news gibberish.

pesma bez reči, mitska anticipacija, melodija koja dolazi iz prošlosti e da bi dala proročanstvo budućeg...

dok pokušavam da pišem o  (ne)legalnim izborima u južnoj srpskoj pokrajini a ne da mi se, pala sam u napas' da čitam... i gledam neka brda kroz prozor, na jugu koji je od severa toliko daleko da ljudi nemaju pojma ni da su neki izbori, a kamoli ko se kandidovao.čuli su za "incidente" na mostu na ibru i kada se sinoć u centru gračanice začula neka sirena, škripanje guma, galama i pucanj  - izašli su na ulicu u strahu da nije "opet nešto..." (nije bilo ništa, neki se zakačili)

evo

 pišem pismo, tinta mi se proli, daleko je onaj ko me voli,

 voli,

 voli,

daleko je ko me voli....

... i onda ja ne mogu da prestanem da pevušim ovu pesmu...

u stvari ovo sad nema veze ni sa čim.... došlo mi bez veze, onako

evo,  poslušajte fantastičnu tamaru obrovac

Priča o Jeleni

Znam tog čoveka. Umakne mi ponekad, ali uglavnom ga znam, pratim ga nehotice, ne mogu da ga ne pogledam u prolazu. Uzvišen je, krut, blag i usporen.

Uvek kao da odlazi. Kažu da je bio ratnik.

Sada, kažu, traži Jelenu. Jelenu i njene cvetove. Mali grad zna celu priču. Odakle i kako, ne znam, on je nikome nije pričao, siguran sam.

Počelo je jednog žutog popodneva na železničkoj stanici malog grada. Stanica je imala samo tri koloseka.

Odlazio je u šumu, u rat, stajao je mirno kraj niskih ograda prvih kuća kojima

U svom tekstu objavljenom na sajtu Peščanika a neposredno po proglašenju nezavisnosti Kosova, "Kako misliti Kosovo"  , Borka Pavićević (a to je, inače, i jedan od najboljih tekstova koje sam na temu nezavisnog Kosova igda pročitala)  govori o projektu pa kaže  "Sva su ljudska bića stavljena u neljudsku situaciju. Da li je i to projekt? Skoro da izgleda tako samo nije lako razumeti zašto".

I kaže  "Bila sam tri dana na Kosovu. Slike koje imam moje su slike i nikada ih neću zaboraviti." - verujem, nija nikada neću