Naime, jutros me je sasvim slučajno pozvao N. N je sjajan tip. Nije imao nameru da me pozove, i nisam imala nameru da ga pozovem - a i to slučajno. Prođe neko vreme i ti dugo ne vidiš N a i N dugo ne vidi tebe, jednostavno, život (koji inače prekratko traje) donosi svako malo neka nova slova u svakodnevnicu... I, da ne dužim, mada bi se o N svašta dobro i zanimljivo moglo reći,  pozovem onda ja, slučajno pozvana od strane N, tog gospodina na promociju "Brkova". I kaže meni N da postavim ja to na blog - kao, onda svakako neće zaboraviti. Evo, stavljam. Iako nisam imala nameru.

pretpostavljam da se većina ovdeučestalih seća azema vlasija iz "onih" vremena i da bi ponekoga od tih što se sećaju zanimalo šta on priča danas. meni je, recimo, najinteresantnije ono što priča u poslednjih 15tak minuta emisije, o ambasadi u beogradu i još nekim "sitinicama" 

"najkraći put od beograda do beograda vodi preko - beograda" (a. vlasi) 

 SlobodnoSrpski i nasmejani Buda Ničić sa Azemom Vlasijem

Evo  još jednog dela one priče sa početka... gde sam, pokušavajući da pišem o Kosmetu, stigla do nekih  Veštica i Cirkuzanata i, u svakom slučaju, nepovratno se udaljila od prve ideje da napišem jednu normalnu kljigu o svom Kosovu... kako to već novinarski svet uglavnom radi, sa nekim reportažma... o čemu mi se uopšte nije dalo da pišem ni da ih sklapam iako ni sama ne znam koliko ih imam u ovom mom laptopčetu... uostalom, uglavnom su i objavljene

Nije mi namera da  postavljam tekstove baš svaki božji dan - i da se popnem na glavu ljudima svojom hiperprodukcijom

Neće fukaru, ne bismo ni mi al nas niko ne pita. Oće ove lepe, ove plemenite, dobre, ove što su se dali celi i što nisu bili stipse i nikakvi.

Nećemo ni mi ove nikakve i te što su fukara, 

i hteli bismo možda te dobre lepe pametne i što nisu cicije, al nas niko ne pita. 

 naravno: