"Preko zime,Tarahumari žive nagi u planinama koje su neprohodne od snega,prkoseći tako svim medicinskim teorijama.

Komunizam postoji među njima u obliku spontanog osećanja solidarnosti.

Može se činiti neverovatnim, ali Tarahumara Indijanci žive kao da su već odavno mrtvi.

Oni ne vide stvarnost i crpe magičnu snagu iz prezira koji imaju prema civilizaciji....

Neki put odu do grada, gonjeni nepoznatom željom za pokretom, da vide, kako oni kažu, kako je to tamo sa onima koji su pogrešni.

Za njih, živeti u gradu znaci biti pogrešan."

Antonin Artaud

"Prvo pismo

Bila je to šuma na slemenu veka,
Septembar, pamtim lišće u boji tvoje haljine
Romb jedne zakrpe, ukrojen pažljivo-
K`o da od njega zavisi neki ubogi smisao,
Odmah i zaboravljen,
dok si govorila:
Slušam kako peva u jajetu ptica,
U njenom je kljunu ključ
Pod zatreperenim jezikom;
a brava-
Nju moraš da izmisliš. A i vrata.
Iza njih je leto. I naše dvogube senke
Venčane na zlatnoj pozadini, zaustavljene
U nejasnom blagoslovu. Volim te.

Trideset i tri puta vek je prstenovao
Ta stabla, ukrojena u nebo
Kao žilice u list, kao nada
U ravnodušnu neizvesnost. Pišem ti
Iz daleke pokrajine, gde se reči vrednuju
Težinom prećutanog, a sećanja dužinom
Varljive njihove senke. Oprosti zbog rukopisa:
Studen oblači šaku iznutra, tesna je
Ta rukavica, pa pokret okleva
Nad naslućenim smislom rečenice,
Nad inicijalom što rubi inje-
Nisam ti rekao: ovde je već zima.

"La Campanella ili

Da nije tužno bilo bi smešno, ovo nema ni u Liliputu!

***

"Usne jedino zato postoje

da s nekim podeliš nešto svoje" 

Od zime bio sam opčinjen jednom vešću iz novina i neobičnim slikama okeanskih dubina.
Neko je dole pronašao novu vrstu života.
U petnaestoj godini dečaci

When injustice becomes law, rebellion becomes duty"

 Operacija Crni Mart

*POČELO JE*

“It’s only make believe

”Conway Twitty.

„Jer , uz rok, kroz rok, kada se gleda -gleda se šire;

kada se sumnja -sumnja se dublje;

 kada se veruje - veruje se iskrenije;

a kada se samuje -samuje se sa čitavim pokolenjem: razgara se osećaj najšireg generacijskog zajedništva pred neizvesnošću kao dominantnom izvesnošću epohe."

Dragoslav Andrić

Isabelle( poklanjam svim ženama na blogu ovu pesmu)

Danas, sretnem nekog koga poznajem površno,otprilike smo samo na "zdravo",dok sam podnosio zahtev za neke dokumente u opštini .Pozdravimo se I čovek me pozove na piće, da počasti, eto žena mu se porodila , rodila treće dete. Odemo u obližnji kafić , naručimo I vidim on nešto onako utučen, ne deluje

Friedrich Wilhelm Nietzsche

*