Po pitanju prodaje NIS-a, bitno je imati jednu činjenicu na umu: to nema apsolutno nikakve veze sa ekonomijom, to je 100% politički aranžman koji će (O)POZICIONA "ELITA" naše zemlje progurati po svaku cenu, zbog (samo ) njima znanih im interesa... Definitivno nezakonit modalitet prodaje javnog preduzeća, po netržišnim uslovima (cena+ drugi "benefiti" za našu zemlju)... ali bože moj... to su naša braća Rusi koji su nam pružili punu moralnu podršku dok smo vrlo uspešno gubili Kosovo i red je da im se odužimo, da neki lobisti uzmu neku mizernu sedmocifrenu proviziju i da se oslonimo

Razgovaraju dva  RODJENA blizanca:

Veruješ li ti u Deda Mraza?

Ne, šta ti je to?

To je simpatični čika  u njegovom specijalnom odelu, sa velikom bradom i prijatnim glasom, koji jako lepo priča i daje poklone.

Ma to ne postoji!!

Postoji, on živi negde daleko i ima leteće sanke koje vuku irvasi, i ako si dobar i živiš kako ti kažu dobićeš poklon.

Ma, ne verujem.

Za novu godinu dolazi simpatični čika u specijalnom odelu  sa belom bradom i prijatnim glasom.

Pita

Kosovski mit je svojevrstan fenomen svog vremena i simbol velike hrabrosti njegovih učesnika u tom trenutku. Mogao bi se posmatrati kao pandam naše istorije, događaju iz istorije Sparte obrađenom u filmu "300". To jesu , definitivno bili akti ogromne hrabrosti i zaslužuju svako poštovanje i nikada ne smeju pasti u zaborav.
Ali to je "istorijska uspomena" nešto čega se treba sećati i poštovati, i ostaviti ga da počiva u miru tamo gde mu je mesto, u prošlosti.
Nije pametno, a ni bezopasno, graditi kolektivnu svest, paradigmu poimanja sveta oko sebe niti našu budućnost na

Istina...
Zabavno je, možda i smešno...nekim delom mi/nam je drago što globalna, sistemska, institucionalizovana, ultra, mega, giga pohlepa plaća danak svojoj suštini....
Ali kada dođe prvi u mesecu... ili kada se prave planovi za budućnost: kako rešiti stambeno pitanje, kupiti auto, organizovati svdbu, medeni mesec... ili kada one koji imaju decu, ona pitaju kada će dobiti nove patike, jaknu, mobilni.... da li mogu na ekskurziju, letovanje, zimovanje...
Tada zabavu i smeh zamene briga, tuga, bes, očaj...
Jer predmet naše zabave i smeha je izgubio deo najdražih

Mališani nisu u stanju da brinu o sebi i svojim pravima, zato su tu roditelji i porodica, a kad je baš tu izvor zla onda bi država trebala da im pomogne i da ih zaštiti.
Pošto je naša država parodija na temu pomenute reči, dolazimo da zaključka da su mališani prepušteni šačici dobrih ljudi koji se bave humanitarnim radom (mislim na one koji se bave humanitarim radom u pravom smislu te reči) i koji realno nemaju mogućnosti da pomognu svima.
O komšijama koji ne žele da se mešaju u toplu porodičnu HOROR intimu besmisleno je trošiti reči, ali ipak evo: sebični, bezosećajni,

Da vidimo kako ovo funkcioniše...