„Треба нагласити да постојање заједничког српскохрватског језика не доводи у питање постојање четирију нација или четирију независних држава нити угрожава национални идентитет.“

Пер Јакобсен 

ILI, SRBLJANOVIĆKA NIJE GADURA ONA JE PISAC!

Čovek ima jedan život i važno je da ga živi pošteno. Posle toga možda ima nešto, a možda dođe samo gusti mrak. A samo od te lične bruke ili poštenja zavisi da li će ti neko nekad zapaliti sveću, da ti svetli u tom mraku, ili će ti na grobu zapišavati koprive. Kad u Srbiji poštenje postane

У већини образовних установа завршено је чувено бодовање наставника и сарадника за чијим је ангажовањем престала потреба. Можемо да одахнемо сви који нисмо били бодовани, као и они који су бодовање преживели. У вези са самим бодовањем се не подиже никаква халабука, и нико критеријуме бодовања не проблематизује. Јасно је, школа је прилично маргинализована у друштву, па се више пажње посвети певачима и певачицама које добију или не добију националну пензију, него просветним радницима.

Још један децембар за нама!

Постоји ли, ипак, некакав смисао у коме се може бранити идеја колективне одговорности, односно одговорности за нешто што сами нисмо учинили, а што нас ипак оптерећује?

                                                                                                                     Л. Колаковски

Причали смо о животу, о смрти, о ништавилу, о вечно супротстављеном процесу стварања и разарања, о Миљковићу који је за живота био више мртав од свих мртваца заједно, о пепелу који дели људску природу. Тумачили смо Доситејево виђење по којем је за мржњу и пакост међу људима крива неразумност, слепоћа ума, поквареност, самољубље и сујета – непросвећеност ума. Разговарали смо о времену као највећем човековом крвнику, о уметности која нити храни нити брани онога који јој се преда, о Андрићевој Аски која игра игру за свој већ изгубљени живот.

„Да сам професор, а они ђаци, моја толеранција би била равна нули. Професор... Професор је пас који још само може да лаје ако су му гласне жице живе. Професор више није ни пас. Мање је вредан и битан у овом данашњем савременом и демократском друштву од обичног пса луталице. Ученицима фали само поводац, па да прошетају професоре кроз град.“

Део писменог задатка на тему: Ћутим, а проговорио бих: искрено о мојим професорима.

gost-autor: nowhereman

Da li je general Dragoljub Draža Mihailović, zaista, rehabilitovan!?