Још један децембар за нама!

 

 

 

 

 

 

Постоји ли, ипак, некакав смисао у коме се може бранити идеја колективне одговорности, односно одговорности за нешто што сами нисмо учинили, а што нас ипак оптерећује?

                                                                                                                     Л. Колаковски

 
2014-12-13 21:08:10
Budućnost| Lingvistika| Politika

Lingvisti ponovo jašu

nurudin RSS / 13.12.2014. u 22:08

„Треба нагласити да постојање заједничког српскохрватског језика не доводи у питање постојање четирију нација или четирију независних држава нити угрожава национални идентитет.“

Пер Јакобсен 

 

 

 

 

 

 

 
2014-12-03 19:57:34
Obrazovanje| Politika

Gos'n Verbiću, imate minut?

nurudin RSS / 03.12.2014. u 20:57
Zbog načina na koji se Vi sa nama zezate, da prostite, pitam se šta je uopšte Vaš posao. Mislim, ja znam. A da li Vi znate? 

 

 

 

 

 

 

 

 
2014-11-21 22:10:25
Budućnost| Društvo| Gost autor| Porodica

Javni čas

nurudin RSS / 21.11.2014. u 23:10

Драги моји просветари,

Из своје пензионерске фотеље вас гледам, причате и пишете о штрајку.

Где ви то штрајкујете? Како штрајкујете?

Идете кући после часова од пола сата. Настављате штрајк кувајући ручак и пијући кафу с комшилуком?
 
Децо моја, имате образовање, имате моћ, много вас је! Изађите, свако на свој градски трг, изнесите клупе, направите јавни час пред медијима и грађанима.
Наставник нека вам објашњава да су вам плате довољне, да морају да буду мање, а ви се понашајте као ђаци. Гађајте тог који покушава да вам то објасни. Гумицама, оним лепим, кинеским, које сами добијате по леђима, свакодневно док држите часове. Кредама, које сте сами купили, а ђаци вам узимају за време одмора. Једите на том часу, као што једу ваши ђаци. Нека неком зазвони телефон, а наставник нека настави да држи час.
 
2014-11-17 18:15:10
Budućnost| Društvo| Obrazovanje

Ministar je u pravu!

nurudin RSS / 17.11.2014. u 19:15

Гостујући у Кажипрсту министaр Срђан Вербић објаснио је свим просветним радницима у Србији следеће:

 

1. Да постоје транспаренти!

2. Да је штрајк од 30 минута катастрофа!

3. Да ће лично инсистирати да се промени одредба Закона о штрајку (јер постоје транспаренти)!

4. Да наставници раде на штету ученика! 

5. Да се сви захтеви своде на један (повећење плата) који није могуће испунити! 

 

 

 

 

 

 

 

 

Био је највиши у разреду. Месецима је носио једну исту јакну и ципеле за два броја веће. Поглед празан. Речи неме. Родитеље нико није познавао. Нису се одазивали на позиве одељењског старешине, педагога, директора. Колегиница упорна, посвећена свом позиву, решена да не штедећи себе помогне. После наставе одлази до села у којем је живео Мута. (Надимак су му наденули другови из одељења. Болно, али истинито – деца често забораве шта је то емпатија.) Испред куће затиче мајку чије грубе руке причају своју причу – тежачку, злосрећну, недовршену. Како започети разговор? „Знате“, запита колегиница, „Ваш син не проговара“? Мајка слегну раменима и благородним гласом, помирљиво, констатова: „Знам! Једног дана је само заћутао. И тако... Шта би и имао да прича...“ Након што је још једном одмерила колегиницу од главе до пете, окренула јој је леђа и ушла у оронулу кућу.

 
2014-11-04 21:44:33
Budućnost| Društvo| Obrazovanje

Pseći štrajk

nurudin RSS / 04.11.2014. u 22:44

 

 

 

 

 

 

 

 

 

„Да сам професор, а они ђаци, моја толеранција би била равна нули. Професор... Професор је пас који још само може да лаје ако су му гласне жице живе. Професор више није ни пас. Мање је вредан и битан у овом данашњем савременом и демократском друштву од обичног пса луталице. Ученицима фали само поводац, па да прошетају професоре кроз град.“

Део писменог задатка на тему: Ћутим, а проговорио бих: искрено о мојим професорима.

 
2014-10-22 00:02:01
Budućnost| In memoriam| Obrazovanje

Nastavnici umiru

nurudin RSS / 22.10.2014. u 01:02

Данас је преминуо мој некадашњи одељењски старешина. Предавао ми је математику, сагоревао је на часу – није штедео ни себе, ни нас. Није ми био један од омиљенијих наставника, јер ми ни математика није била омиљени предмет. Једном сам плакао, толико ме је разљутио да сам плакао све време на путу од једне до друге школе, јер нисам имао стрпљења да сачекам педагога који је био у другој школи. Хтео сам истог часа да тужим наставника. Био сам седми разред, идем путем – а суза сузу стиже, јецам. Ево, сећам се тих суза и данас, али правог и ваљаног разлога за моје хистерично понашање и излив беса не успевам да се сетим. Још увек памтим његове рецепте исписане након неуспелих домаћих задатака: 3x1 вежбање дневно, пре оброка. Био је бескомпромисан. Забранио нам је да му ма какве поклоне доносимо. На крају осмог разреда, када смо изразили жељу да му поклонимо нешто за успомену, рекао је: „Мени је највећи поклон да положите пријемне испите и упишете жељене школе.” Тако је и било. Донео је преко сто ружа из сопственог ружичњака како бисмо сами направили букете за наставнице и другарице. Био је духовит. Био је посвећен свом послу. Били смо му последња генерација. Радио је са нама као да је био на почетку свог радног века – пун ентузијазма, наде, енергије. Тада нисам успевао да разумем његове методе – а из данашње перспективе бивају ми све јасније. Човек је покушавао да изгради систем који није постојао. Био је један од највећих радника које сам имао прилике да упознам. Сад разумем. Човек се читав свој радни век борио са ветрењачама. Недавно сам га срео. Рекао сам му да радим у школи, да сам сад са оне стране катедре. Само што није заплакао. Потапшао ме је по рамену, и, готово посрамљено, али одлучно, посаветовао: „Молим те, штеди се, штеди се колико год можеш. Не вреди, не вреди...”

 
2014-09-17 23:41:05
Gradjanske inicijative| Zdravlje| Život

24%

nurudin RSS / 18.09.2014. u 00:41

 

 


 

 

 

 

 

Причали смо о животу, о смрти, о ништавилу, о вечно супротстављеном процесу стварања и разарања, о Миљковићу који је за живота био више мртав од свих мртваца заједно, о пепелу који дели људску природу. Тумачили смо Доситејево виђење по којем је за мржњу и пакост међу људима крива неразумност, слепоћа ума, поквареност, самољубље и сујета – непросвећеност ума. Разговарали смо о времену као највећем човековом крвнику, о уметности која нити храни нити брани онога који јој се преда, о Андрићевој Аски која игра игру за свој већ изгубљени живот.

 
2014-09-11 22:06:32
Budućnost| Društvo| Obrazovanje| Religija

Bog sve vidi!

nurudin RSS / 11.09.2014. u 23:06

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ономад сам сазнао да у неким местима у земљи нам Србији ученици одсуствују са наставе како би присуствовали традиционалном молебану у црквама. Молебан има за циљ да умилостиви Господа како би излио милост своју, и благословио почетак нове школске године. Дакле, Оче, благослови!

 

nurudin

nurudin
Datum rоđenja:  - Pol:  Muški Član od:  04.12.2009 VIP izbora:  30 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana