B92 Blog

Autor: Miroslav Janković

Značaj interneta kao izvora informacija, iz dana u dan uporno i vrtoglavo raste. Samo u Srbiji je broj korisnika interneta sa 6 odsto od ukupnog broja građana iz 2003. godine porastao na 16 odsto u 2008-oj. Ovakav razvoj dovodi do sve većeg interesovanja država i vladajućih struktura za sadržaj dostupnih informacija na internetu, a kao nažalost nezaobilazna posledica tog interesovanja javlja se njihova želja za "filterisanjem" istih. 

Neke države u svetu već su donele zakone kojima se na određeni način reguliše sloboda izražavanja na internetu. U nekima se to dešava u ovom trenutku. U Srbiji i samo pominjanje ove ideje zvuči kao naučna fantastika, dalja od daleke budućnosti. Iako ova konstatacija ima na prvo slušanje negativan prizvuk, mozda to u ovom trenutku za nas i nije tako loša pozicija. Možda to može biti prilika da na iskustvima drugih uredimo ponaša

Autor: Rodoljub Šabić 

Pre nekoliko dana, navršilo se tačno tri godine od kada je Poverenik za informacije od javnog značaja počeo faktički da deluje na planu zaštite slobode pristupa informacijama. Za Poverenika sam izabran pola godine ranije, u decembru 2004. godine, ali sam nečijom namerom ili neverovatnim propustom bio lišen najosnovnijih pretpostavki za rad. Poverenik na raspolaganju nije imao nikakve prostorije, nijednog saradnika, ni dinar državnog novca.

1. jula 2005. godine su obezbeđeni minimalni uslovi za početak rada.

Piše: Nemanja Nenadić

Kao građani imamo pravo da od države očekujemo da stvori uslove u kojima ćemo biti bezbedni i u kojima ćemo moći kao pojedinci i zajednica da napredujemo. Međutim, čak i ako oni koji u ime naroda vode državu nemaju dobru viziju i dobre sposobnosti da ostvare ono što su dobili u zadatak, od njih se očekuje da obezbede minimum. Taj minimum je pravna država, to jest organizacija koja dosledno poštuje pravila koja je sama utvrdila. Naravno i ta pravila moraju naravno biti u skadu sa opštprihvaćenim načelima savremenog sveta.

Nepravna država može imati mnoge oblike. Na primer, nije pravna država ona u kojoj institucije primenjuju samo one propise koji samo u određenom trenutku odgovaraju eliti/partiji/klasi na vlasti. Nije pravna država ni ona u kojoj institucije nekim kršiteljima pravila gledaju kroz prste a druge strogo kažnjavaju za istu stvar. Najzad, nije pravna država ni ona u kojoj ostvarivanje prava zavisi od toga da li je građanin koji pravo želi da o

Autor: Miroslav Janković 

Savremeni život je neobjašnjiv bez priče o ulozi koju mediji imaju u njemu. Globalno gledano, u trenutku u kome postojimo mediji se nalaze na vrhuncu svoje moći. Čitajući fantastičnu knjigu uglednog britanskog novinara Džona Lojda (John LLoyd) „Šta mediji rade politici" došao sam do podatka da u Britaniji svakoga dana 35 000 000 ljudi čita dnevne novine, 36 500 000 magazine, a 25 000 000 koristi internet kao izvor informacija. Imamo štampane medije, elektronske medije, internet izdanja štampanih medija, blogove, radio programe... Autor je potpuno u pravu kada kaže da teme koje nameću mediji dominiraju javnim i privatnim životima. Mediji formiraju sliku sveta u kome živimo. Toga moramo da budemo svesni. Taj proces ima i slabosti i prednosti. Sve je to u redu dok nam novinari serviraju objektivne, istinite i nezavisne informacije. Kada to nije slučaj mi postajemo masa za oblikovanje, kao plastelin. Nezaobilazan element ovoga procesa je i odnos političari - novinari. Polit

Autor: Rodoljub Šabić

Nedavno su mi, prvo na ovom sajtu, kasnije i u nekim drugim medijima privukle pažnju informacije o oštrim kritikama Enerdziobserver-a, specijalizovanog energetskog sajta, upućenim na račun Agecije za energetiku i Agencije za energetsku efikasnost. Tvrdeći da nisu opravdale svoje postojanje, da u zemlji decenijama nije dignut nijedan proizvodni objekat, da preti kriza i restrikcije, Enerdziobserver je od rukovodstava agencija zatražio da podnesu ostavke. Naravno, naša energetska situacija nikad nije neinteresantna tema, a posebno je provokativna priča o kontrastu između, s jedne strane dve agencije za energetiku (i jednog ministarstva) i s druge strane, manjka energetskih resursa, preteće krize i redukcije. Ipak, moju pa

Autor: Rodoljub Šabić

U prethodnom  postu  sam se bavio stavovima “kritičara”. Onog anonimnog koji se zalagao za hitno hapšenje Poverenika za informacije zbog toga što “radi po nalogu šifrovane televizije i NVO.” I za ovaj post motiv je opet jedna “kritika”. Iza nje nije anonimus već, poznata ličnost – A.Tijanić, direktor RTS-a. Međutim, bez obzira na format “kritičara”, naročito kad su u pitanju nivo i smisao između  “kritika”, ozbiljnijih razlika nema.

Dakle, “reagujući” na to što sam naložio RTS-u da tr

Autor: Rodoljub Šabić

 „Treba ga odmah uhapsiti jer se ponaša kao portparol šifrovane televizije i radi sve po njihovim nalozima i nevladinih organizacija i baba u crnom.“ 

Ovu ocenu upućenu na račun Poverenika za informacije, odnosno na moj račun nedavno sam, „zahvaljujući“ virusu koji me je nekoliko dana držao odvojenog od posla i omogućio mi slobodnije šetanje po Internetu, pročitao u nečijem anonimnom komentaru na veb sajtu jedne od naših tabloidnih novina. Ocena je „isprovocirana“ jednom mojom odlukom, onom kojom je naloženo Republičkoj izbornoj komisiji da učini javnim odnosno da tražiocu informacija dostavi izveštaje o poreklu, visini i struktur

autor: Miroslav Janković

Iako znam da u su ovoj postizbornoj magli mnogo primamljiviji tekstovi o budućim koalicijama i analize ponašanja politickih partija te predviđanja sledećih poteza, pomislio sam da nastavak mog prethodnog bloga o okruglom stolu o Predlogu zakona o klasifikaciji informacija, može da pronađe svoje mesto, barem kao korisna informacija.

U ovom trenutku Srbija je daleko od savremenog i uređenog sistema klasifikacije, obrade, rukovanja i zaštite tajnih informacija. Posledice ovog stanja su dvostruke: pre svega neadekvatna zaštita tajnih informacija (što otvara vrata ugrožavanju prava građana i građanki na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, tako što se određeni dokumenti označavaju kao tajni iako ne bi trebalo da imaju takav status, iza čega se ustvari često kriju nesposobnost i zloupotrebe u državnim organima), i sa druge strane otežana saradnja sa drugim državama i međun

Uvid u dokumente i korak dalje koji vlasti treba da učine – primer prodaje NIS

Ograničenja propisa o slobodnom pristupu informacijama

Zakoni o slobodnom pristupu informacijama, širom sveta, imaju limitirani domašaj. Ovde se ne misli na to što se ovi zakoni krše i opstruiraju, što nije uvek obezbeđeno njihovo izvršenje kao ni na to što su neki bitni subjekti ili dokumenti izuzeti iz obuhvata zakona.

Domašaj tih propisa je ograničen zato što državni organi imaju obavezu da daju na uvid (ili dostave kopiju) samo dokument koji

Autor: Rodoljub Šabić

Pravo na slobodan pristup informacijama obavezno podrazumeva i aktivnu i pasivnu komponentu. Jedna, naravno podrazumeva obavezu vlasti da se korektno odnosi prema zahtevima za slobodan pristup informacijama koje upućuju građani, novinari, mediji, NVO, političke stranke – javnost uopšte. Druga podrazumeva više od toga – obavezu vlasti da o tome šta i kako radi javnosti daje što više informacija i pre nego što to neko konkretno zatraži. 

Polazeći od toga i naš Zakon o slobodnom prist

Autor: Miroslav Janković

Juče je u Media centru održan skup o Predlogu zakona o klasifikaciji informacija. Reč je o zakonu koji bi trebalo da uredi oblast državnih i drugih tajni u Srbiji. Model zakona izradila je stručna grupa okupljena oko Koalicije nevladinih organizacija za slobodan pristup informacijama. Putem građanske inicijative prikupljeno je oko 72 000 potpisa i predlozi su, početkom decembra 2007, predati skupštini Srbije odakle do sada nije stigla nijedna povratna informacija.

Gost skupa bio je Marjan Antončič – ekspert za oblast klasifikacije tajni i pisac ovog zakona u Sloveniji (usvojen, ako se ne varam 2001. godine) kojii se smatra za vodećeg stručnjaka u ovoj oblasti. Prava je

Autor: Miroslav Janković 

Hu Jia, borac za ljudska prava iz Kine nedavno je uhapšen jer je, navodno, u svojim kritičkim govorima o vladajućem kineskom režimu (Komunistička partija) podsticao na subevrzivno delovanje protiv kineske države. Ovaj neumorni borac za ljudska prava kritikuje kinesku politiku prema Tibetu, a za svoja zalaganja za zaštitu prava Kineza koji boluju od AIDS-a dobio je mnoge međunarodne nagrade. Sledeće tri godine, zbog svojih ubeđenja, provešće u zatvoru.

           -  

Autor: Rodoljub Šabić

Prošle godine broj zahteva za slobodan pristup informacijama upućen organima vlasti na svim mogućim nivoima je bio za preko 50% veći nego u 2006. godini, a bar četiri i po  puta veći nego u 2005. godini.

Dobro je što je tako. Dobro informisana javnost nam je i te kako potrebna. A, zahtevi za slobodan pristup informacijama koje raznoraznim subjektima vlasti upućuje javnost - i građani i novinari i mediji i NVO i političke stranke i svi drugi, uvek za rezultat imaju neku informaciju od javnog značaja. Doduše, ne baš u svakom slučaju onu koja je tražena. Ali, zato je ne retko informacija koja se dobije, još zanimljivija.

I odsustvo informacija može biti informacija od javnog značaja. Zar to npr. nije onda kada ministarstvo koje je izvršilo isplatu krupne svote novca ne poseduje dokumentaciju o toj is

Autor: Nemanja Nenadić 

Da krenemo od jedne apsurdne i ružne situacije, a nadam se da će u narednim mesecima biti i štogod lepše da se ispriča u okviru ovog bloga.

Reč je o Republičkoj izbornoj komisiji. Iako se RIK sastaje i oglašava samo u doba izbora, treba znati da je to stalno telo, koje se periodično sastaje i u doba između izbora. Nije baš potpuno jasno šta je u pravnom smislu RIK. RIK ima neke osobine samostalnog državnog organa (na primer, osnovan je zakonom, donosi opšteobavezujuće odluke), ali nema neka bitna svojstva koja državni organi imaju (nema svoje prostorije, svoju službu ni svoj budžet, već je u svakom smislu „podstanar“ Narodne skupštine). Čak je i sastav RIK preslikan iz Skupštine, sa izuzetkom predsednice koja dolazi iz

Autor: Miroslav Janković

Često se u javnosti, ali i među samim novinarima/kama postavlja pitanje dokle se može ići u kritici političara/ki, a da to ne preraste u nezakonito i izveštavanje koje je protivno pravilima profesije. Ako mene pitate, kao građanina, sa obzirom na to kako političari rade svoj posao granica gotovo i da nema. Kao pravnik, dao bih vam nešto drugačiji odgovor.

Želim da vam kroz slučaj koji je po predstavci za kršenje slobode izražavanja  vođen pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu ukažem na ono što po ovom pitanju predstavlja stav jedne međunarodne sudske institucije. Reč je o slučaju Lingens protiv Austrije. Predstavka je podneta 1982, a presuda je doneta 1986. godine. 

Lingens vs Austrija

Novinar Lingens je tih godina živeo i radio u Beču kao urednik magazina "Profil". U jednom televizijskom intervjuu (intrevju vođen 1975. godine) vodila se žestoka diskusija između predsednika austrijske liberalne strank

Evo i mog posta. Možda malo kasnim, ali opravdanje je to što ovih dana, zajedno sa saradnicima privodim kraju izvršenje jedne krupne obaveze koja svake godine pada sredinom marta. Reč je o izradi Godišnjeg izveštaja o stanju u oblasti slobode pristupa informacijama koji Poverenik za informacije mora dostaviti parlamentu Srbije. Skoro je gotov i uskoro ćete ga kao i one iz prethodnih godina moći videti na www.poverenik.org.yu.

Po logici stvari, taj Izveštaj se, pored ostalog, jednim dobrim delom zasniva i na godišnjim izvešt

"Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice."

                                                                   Evropska konvencija o ljudskim pravima i slobodama, član 10

Pred vama je prvi, uvodni tekst na novom blogu koji nosi naziv "Freedom of Information". Ideja je da se na blogu B92 posveti posebna pažnja slobodi javno izražene reči koja svakoj ljudskoj jedinki pripada, bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Na ovome blogu biće reči o slobodi izražavanja, pravu na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, o mehanizmima Saveta Evrope koji regulišu medijsku oblast (razne preporuke i konvencije), interesantnim slučajevima,  ali i o napadima na novinare i svakom drugom obliku kršenja medijskih prava i sloboda u Srbiji.

Autori tekstova će biti Rodoljub Šabic,