B92 Blog

Autor: Rodoljub Šabić

Vademecum, interno uputstvo koje je, nedavno, pod tim imenom na adrese jednog broja svojih službenika dostavio Direktorat EU za trgovinu, je razlog zbog koga je, poslednjih dana, na adrese predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza i Evropske komesarke za trgovinu Ketrin Ešton stiglo neuobičajeno mnogo pisama izrazito kritičke sadržine, upućenih od nevladinih organizacija ili mojih kolega, poverenika za informacije zemalja članica EU.
Tim povodom sam se i sam, formalno, kao Poverenik za informacije oglasio javnim saopštenjem. Istini za volju, sa malim zakašnjenjem, i pre svega zahvaljujući Jelici Greganović, koleginici sa ovog bloga, koja me podsetila da je bez obzira na gomilu domaćih obaveza kojima sam bukvalno zatrpan, red da to učinim.
Vademecum je zaista vrlo ružna stvar. I to u svakom slučaju, bez obzira što je vrlo verovatno da će biti predstavljen kao stvar kojoj se daje preteran značaj, kao nekakav „tehnički" papir, bez suštinskog značaja i bez ozbiljn

Autor: Rodoljub Šabić

„Nalaže se ... da bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema ovog rešenja, obavesti Humanitarno udruženje dobrovoljnih davalaca krvi iz Novog Sada, ul. Janka Čmelika 23 da li poseduje traženu informaciju, odnosno dokument iz koga se može saznati koje mere su preduzete na osnovu pismene informacije tog udruženja od 27.02.2009.g. u kojoj se upozorava na eventualno kršenje zakona i zloupotrebu funkcija u Zavodu za transfuziju krvi Novi Sad i da mu, ukoliko takav dokument poseduje, dostavi kopiju istog."
Tekst pod navodnicima je glavni deo izreke rešenja koje sam juče potpisao. One .... u citatu izreke su tu, jer je rešenje otišlo, u gotovo istovetnom tekstu na adresu, ne jednog već više organa vlasti. To, a još više koincidencija da sam rešenja potpisao gotovo istovremeno sa pojavljivanjem zanimljivog posta „Impotentnost političkog diskursa" Nebojše Spaića o raskoraku između političke i realne sfere kod nas, motivisali su me da sa nekol

Autor: Rodoljub Šabić

Na mom jučerašnjem postu „Ma, toga kod nas nema", jedva da se „osušilo mastilo", a dobio sam informaciju o tome da su iz prostorija Poverenika za izbeglice u Novom Sadu ukradena dva kompjutera u čijim memorijama su se nalazili podaci za više desetina hiljada lica. Nisam imao vremena da tu vest stavim makar u P.S. Ali, svakako je vredi prokomentarisati.
U relativno kratkom roku ovo je druga robusna krađa ličnih podataka iz službenih prostorija jednog organa vlasti. Reč je, dosadno je ponavljati, o nečem što bi trebalo, zapravo moralo da navede odgovorne na razmišljanje o čitavom nizu pitanja u vezi s tim kako se postupa sa podacima o ličnosti, kome su dostupni, kako se čuvaju, ko sve i s kojim motivima može da dođe u poziciju da ih zloupotrebi.
O slučaju krađe i dostavljanja na adrese velikog broja medija ličnih kartona svih sudija Trgovinskog suda u Beogradu, već sam pisao http://blog.b92.net

Autor: Rodoljub Šabić

Da li znate da je u Sloveniji od sredine 2008. u načelu zabranjeno fotokopiranje ličnih dokumenata, lične karte i pasoša? Ustvari, dopušteno je samo uz saglasnost vlasnika dokumenata i u samo nekoliko zakonom izričito predviđenih slučajeva. A nezavisno od toga skeniranje i čuvanje ličnih dokumenata u elektronskom obliku potpuno je zabranjeno.
Da li znate da je u Hrvatskoj od 01. januara ove godine umesto famoznog JMBG, jedinstvenog matičnog broja građana uveden broj koji takođe služi za identifikaciju, ali koji, za razliku od JMBG, nema nikakve veze sa ličnim i nepromenljiviim svojstvima lica na koja se odnosi?
Bez obzira da li znate ili ne za ove „novosti" iz neposrednog okruženja, sasvim sigurno vam ne predstavlja problem da prepoznate ratio zbog koga su ovakva rešenja uneta u pravne poretke naših suseda. Kao i mnoga druga slična rešenja koja se primenjuju širom sveta i ova imaju za cilj da preduprede ili bar umanje rizik koji sa sobom donosi jedan fenomen ko

Autor: Rodoljub Šabić

Naša sugrađanka K.S., u želji da pokrene postupak rehabilitacije svog oca, upustila se u potragu za kopijom odluke na osnovu koje je on, kao IB-eovac svojevremeno početkom 50-tih, upućen na zloglasni Goli otok. Potraga ju je preko BIA dovela do Arhiva Srbije. Arhiv ju je obavestio da se dosije njenog oca nalazi u njegovom posedu, ali joj je uskratio kopiju traženog dokumenta.

Arhiv je doneo rešenje kojim je odbio njen zahtev uz obrazloženje „da, s obzirom da još uvek ne postoji zakonska regulativa za korišćene arhivske građe Bezbednosno-informativne agencije, kojom bi bio regulisan način, uslovi i krug ovlašćenih lica koja mogu ostvariti uvid u dosijea, Arhiv Srbije nije u mogućnosti da postupi po podnetom zahtevu odnosno da tražiocu omogući uvid i dostavi kopiju traženog dokumenta iz dosijea imenovanog."

Nakon toga K.S. je podnela žalbu Povereniku za informacije. Usvojio sam njenu žalbu i naložio Arhivu da joj stavi n

Autor: Rodoljub Šabić

Posao koji radim često me dovodi u priliku da srećem ljude koji su spremni da ustanu u zaštitu javnog interesa, da se suprotstave zloupotrebama, korupciji, kriminalu, da se radi toga sukobe sa formalnim ili neformalnim „pravilima" o čuvanju raznoraznih tajni, - insajdere ili „duvače u pištaljku".
A to da ti ljudi u tim sukobima nedopustivo često doživljavaju vrlo ružne stvari, izaziva prirodnu potrebu da im se pomogne. Pomoć je bez sumnje potrebna. Da bih to ilustrovao, često javno upotrebljavam „spisak" koji ironično zovem „pet lakih komada", spisak koji bi razume se mogao biti mnogo duži, ali koji je za ilustraciju dovoljan. Dakle, čovek koji je javno ukazao na delovanje „drumske mafije", ostao je bez posla. Onaj koji je govorio o nezakonitosti u nabavci „šarenih" vozova, takođe je ostao bez posla. Autor knjige „Vojna tajna" koja je dokumentovala da je u aktivnostima nekadašnjih generalštaba bilo i teškog kršenja ljudskih prava i klasičnog kr

Autor: Rodoljub Šabić

I moj jučerašnji razgovor sa ekipom TV B92 još jednom me podsetio na „jeretičku" misao da uskraćivanje ili nepostojanje informacija često nudi impulse koji su vredniji od onih koje bi same tražene informacije mogle da ponude. Naravno, uz uslov da se na impulse reaguje.
B92 pravi emisiju na jednu veoma delikatnu temu - temu „nestalih beba" , što me neminovno podsetilo na neke slučaje, s tim u vezi, u kojima sam bio akter.
Pre nekoliko meseci, predstavnici Beogradske grupe roditelja nestalih beba, su od mene tražili pomoć. Molili su da ih primim a prethodno su podneli i tri formalne žalbe, dve protiv Narodne skupštine i jednu protiv Ministarstva unutrašnjih poslova.
Primio sam ih, naravno. Problem „nestalih beba" tiče se velikog broja ljudi. Nije nov, ima mnogo roditelja koji godinama nastoje da dođu do informacije o nestaloj deci. Rade to na različite načine što često izaziva probleme, nesporazume čak i konfliktne situacije sa bolnicama i drugim medicin

Autor: Rodoljub Šabić

Pretpraznični radni dan završio sam, kao što je red, potpisivanjem „hrpe" rešenja donetih povodom žalbi koje su građani, novinari ili neko treći podneli zbog uskraćivanja informacija od strane raznih organi vlasti.
Ta „operacija" potpisivanja uvek me podseti na nešto što, bar na prvi pogled i iz usta Poverenika za informacije, zvuči gotovo jeretički ali je istina. Situacija u kojoj se od vlasti traži i dobije neki nosač informacija upućuje uglavnom na razmišljanje o sadržini tih informacija. Situacija u kojoj se traži a ne dobije upućuje, i to ne samo tražioca, na razmišljanje o mnogo širem krugu stvari. Dakle, posmatrano iz određenog rakursa uskraćivanje „nudi" impulse koji mogu biti vredniji od onih koje mogu ponuditi tražene informacije. Naravno, uz uslov da se na impulse reaguje.
Današnje potpisivanje završio sam sa rešenjem koje to, mislim, dobro ilustruje. Rešenjem, kojim se poništava odluka Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja kojom je

Autor: Rodoljub Šabić

Társaság a Szabadságjogokért je ime jednog mađarskog udruženja građana (Mađarski savez za građanske slobode). To ime zaslužuje da se pominje s poštovanjem, jer je reč o udruženju koje je pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu pokrenulo i nedavno uspešno okončalo spor protiv Mađarske države, zbog uskraćivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. U svetu se o tome mnogo govorilo, kod nas nažalost ne, mada je reč o jednom od najkrupnijih rezultata u dosadašnjoj borbi za pravo na slobodan pristup informacijama.
Nije posebno bitno šta je bio predmet njihovog interesovanja (sadržina određenih podnesaka koje je u postupku pred mađarskim sudom koristio jedan član mađarskog Parlamenta). Nije posebno bitno ni to na šta se mađarska vlast pozivala uskraćujući pristup tim informacijama (privatnost ili tok postupka). Bitno je da je, prvi put do sada, Evropski sud za ljudska prava eksplicitno stao na stanovište da je pravo na slobodan pristup informacijama zajam

Autor: Rodoljub Šabić

Slučaj ZC „Studenica" je, bar što se tiče nadležnosti Poverenika za informacije, okončan. Posle mučnog „natezanja" koje je podrazumevalo i moju komunikaciju sa ministrom, premijerom i Ombudsmanom, nalog Poverenika je izvršen i porodica A. P., tragično preminule pod nerasvetljenim okolnostima, konačno je dobila kopije njenih medicinskih dokumenata, pre desetak dana.
Međutim, naknadno sam, praktično ex private, došao u posed jednog „zanimljivog" dokumenta. Voleo bih da proverim da li delimo zajedničke stavove o istom, pa ću veći deo sadržine citirati doslovno:

„Na 29. sednici Sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, održanoj 14. 04. 2009. godine u 12.30 časova, pod tačkom 4. razmatran je dopis Zdravstvenog centra „Studenica" iz Kraljeva u kojem se od ove zdravstvene ustanove zahteva pristup istoriji bolesti za pacijenta koji je lečen na Odelenju ginekologije, pozivanjem na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja