B92 Blog

Autor: Rodoljub Šabić

Pre nekih mesec i po dana, valjda zato što se dogodio praktično istovremeno sa „zemljotresom" koji je izazvan odavanjem „službene tajne", u slučaju M.Kovačevića, pažnjI javnosti je gotovo potpuno promakao jedan događaj, za koji mislim da ju je sigurno zasluživao.
Pozvala me ministarska pravde i obavestila me, da je na adrese velikog broja štampanih i elektronskih medija neko nepoznato lice dostavilo više desetina „ličnih listova" sudija i sudijskih saradnika Trgovinskog suda u Beogradu. Zamolila me da povodom toga preduzmem sve što mogu.
Zbog okolnosti u kojima radi Poverenik za slobodan pristup informacijama i zaštitu podatak o ličnosti, nije u mogućnost da preduzme baš mnogo toga. Preduzeo sam ono što sam mogao. Javnim saopštenjem sam upozorio da su podaci koji sadrže „lični listovi" koji su dostavljeni medijima, po Zakonu o uređenju sudova službena tajna. I da bi, čak i da tim zakonom nije utvrđeno da su službena tajna njihovo plasiranje u javnos

Autor: Rodoljub Šabić

Pre nekoliko godina, slovenački Poverenik za informacije i zaštitu podataka o ličnosti, pozivajući se na princip srazmernosti, zabranio je slovenačkoj filijali jedne strane banke da vrši obradu odnosno iznošenje iz zemlje određenih podataka o ličnosti. Ilustracije radi citiraću deo obrazloženja te odluke: „Poverenik je upozorio banku da je nameravana obrada i iznošenje iz zemlje jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG) u svrhu procesiranja platnih i kreditnih kartica (predaju istih kompaniji u SAD koja za račun banke procesira platne i kreditne kartice, priprema podatke za izradu karticu PIN brojeva, vrši autorizaciju između procesnih centara i međunarodnih sistema, vodi bazu podataka o imaocima kartica i baze podataka o prometu, trgovcima...), prekomerna i nesrazmerna, jer potpunu identifikaciju pojedinca omogućava već i poreski broj. Iznošenje i obrada dva podatka koja omogućavaju potpunu identifikaciju pojedinca suvišno je, ako je već jedan dovoljan."
A srpski Pov

Autor: Miroslav Janković 

Javna rasprava o reformi medijskih zakona dobila je poslednjih meseci pozitivan zamah kroz sve veći broj foruma na kojima se vodi debata o neophodnosti promene medijske politike u Srbiji. Verujem da nije teško pogoditi da se u većini slučajeva dijalog na ovu temu svodi na zaustavljenu privatizaciju medija i kontradiktornosti koje su tim povodom nastale između Zakona o javnom informisanju i Zakona o radiodifuziji sa jedne i Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o glavnom gradu sa druge strane. Ovim tekstom iznosim činjenice o pomenutim kontradiktornostima formulisane kroz pet teza.

Teza broj 1 - Ambijent u kome bi nezavisni mediji trebalo da egzistiraju

Samo ekonomski nezavisni mediji mogu imati mogućnost odupiranja političkim uticajima i kreir

Autor: Rodoljub Šabić

Kao i svake godine, i ove je Poverenik za informacije od javnog značaja podneo Narodnoj skupštini Republike Srbije godišnji Izveštaj o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Onaj koga sadržina Izveštaja zanima može ga preuzeti sa linka http://www.escort.co.rs/poverenik/images/stories/dokumentacija-nova/izvestajiPoverenika/izvestaj-za-08.pdf.     

Za onog ko prvi put čita Izveštaj Poverenika lako bi mogao biti zanimljiv. Za one koji su čitali i prethodne, mnogo manje. Razlog je to što on uglavnom govori o problemima koji su odavno konstatovani, na koje je ukazano u prethodnim izveštajima i koji na žalost, ipak nisu rešeni.

U svim prethodnim izveštajima ukazivao sam da je neophodno da Vlada Srbije (tri su se u međuvremenu promenile) aktivira mehanizme odgovornosti za kršenje zakona i za, onda kad je to

Autor: Rodoljub Šabić

„Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način."
Tako stoji u st. 2 člana 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. I u st. 2 člana 51 Ustava stoji slično - „Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom."
Polazeći od navedenog M.S. iz Kragujevca nedavno je pokušao da sazna koliko je koštala oprema za izradu novih biometrijskih dokumenata, kao i to na koji način se formira cena koju građani moraju da plate da bi dobili te nove, biometrijske dokumente.
Tražene informacije nije dobio uz obrazloženje da su „službena tajna" jer su „strogo poverljive". Na pitanje zašto

Autor: Rodoljub Šabić

Pre nekoliko meseci, na Ginekološkoj klinici u Kragujevcu posle porođaja preminula je tridesetogodišnja Anđelka Popović. Nju su iz Zdravstvenog centra u Kraljevu zbog visokog krvnog pritiska uputili u Kragujevac bez pratnje lekara, iako je prema nalazu zdravstvene inspekcije imala glavobolju i povremeno gubila svest. Njen suprug tvrdi da iz Kraljeva nije bila poslata ni prateća medicinska dokumentacija, što je dodatno otežalo rad lekarima u Kragujevcu. On zahteva odgovornost i pokušava da dođe do relevantne dokumentacije, zbog čega je pored ostalog tražio pomoć i od mene.

I da sam, a nisam, u lavini predmeta koja bukvalno zatrpava mene i moje saradnike, zaboravio na ovaj slučaj, na njega bi me podsetio Jugoslav Ćosić, moj domaćin u Poligrafu, u kome sam nedavno bio gost. 

Tom prilikom sam na Jugoslavov zahtev da prokomentarišem činjenicu da ZC „Kraljevo" još, i pored mog naloga, nije Anđe

Autor: Rodoljub Šabić

Naša zemlja praktično poslednja u Evropi, nema savremen zakon o klasifikaciji tajnih podataka. To nije apstraktan već ozbiljan realan problem. Kao Poverenik za informacije godinama sam upozoravao na štetu koju zbog toga trpimo i na moralnom i na materijalnom planu, kao i na neophodnost donošenja tog zakona. Taj problem bio je apostrofiran u praktično svim izveštajima koje sam podnosio Narodnoj skupštini, a uz njega, uvek sam ukazivao i na problem nekoliko loših rešenja u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, čijim korigovanjem bi se obezbedila znatno kvalitetnija primena zakona. I mada su ti Izveštaji redovno, bez ijednog glasa protiv, dobijali podršku u matičnom odboru našeg Parlamenta, to je nažalost, ostalo bez rezultata. Ni Vlada ni neka poslanička grupa, ni poslanik pojedinac, nisu predložili ni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ni Zakon o izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama . Doduše, što nije uradila „politička elita&qu

Autor: Rodoljub Šabić

Šetajući po Internetu, juče ili prekjuče, na sajtu B92 pročitao sam jednu, za mene vrlo asocijativnu vest. Ukratko, ona je govorila o tome da je broj činovnika u kragujevačkoj lokalnoj samoupravi daleko, daleko veći od potrebnog, optimalnog broja zaposlenih. Gradonačelnik Kragujevca je za B92 izjavio da ih ima „više od 750", a predstavnici opozicije tvrdi da ih ima bar 850 i navode da je pravi broj „pod velom tajne". Ipak, i jedna i druga strana se slažu da je broj prevelik, da je pretežak teret za budžet lokalne zajednice i da „mora" biti sveden na „realnu meru".
Šta je to „realna mera"? Neki kažu da se po evropskim standardima broj zaposlenih određuje u skladu sa pravilom - jedan činovnik na oko 1.000 stanovnika, pa bi po tome Kragujevac sa svojih nešto više od 200.000 stanovnika trebao da ima 200 ili 250 ili najviše 300 činovnika u aparatu lokalne samouprave.
Nezavisno od toga, otvoreno je i pitanje koliko bi zaposlenih Kra

Autor: Rodoljub Šabić

Pred samu Novu godinu dobio sam od doktora NN e-mail sledeće sadržine:
„Poštovani g-dine Šabiću, Slučajno sam saznao u toku pregleda protokola pacijenata službe Hitne medicinske pomoći u ... radi istraživanja, da neki protokoli nedostaju. U razgovoru sa načelnikom službe rečeno mi je da su, još pre dve godine, mnogi protokoli odnešeni u MUP ... radi neke istrage. Svaki od tih protokola sadrži hiljade naših pacijenata, sa kompletnim podacima od imena i adresa preko JMBG do kompletnih medicinskih podataka, dijagnoze i terapije. Koliko sam informisan, Zakon nalaže čuvanje ovih podataka kao službene tajne, propisujući proceduru u određenim slučajevima kada je to potrebno, da se može izdati samo uz pismeni nalog suda. U navedenom slučaju, obavešten sam da naloga suda nije bilo već su inspektor MUP-a i njihova pravnica zahtevali da im se ti protokoli izdaju. Smatram da čak i uz nalog suda nije moglo da se desi da se medicinski podaci nekoliko hiljada građana, od k

Autor: Rodoljub Šabić

Daleke 1763. godine, u jednoj debati u engleskom Parlamentu izgovorene su reči koje, mislim, i danas predstavljaju esencijalni izraz odnosa koji državna vlast duguje privatnosti svojih građana: „Najsiromašniji čovek može u svojoj kolibi da se odupre svoj sili engleske Krune. Koliba može da bude trošna; može da joj se trese krov; vetar može kroz nju da duva; oluja može da uđe; kiša može da uđe - ali Kralj Engleske ne može da uđe; on i sve njegove snage ne smeju da se usude da pređu prag tog oronulog zdanja."

A na, sjajni pledoaje parlamentarca Ser William Pitt-a, eto otprilike 250 godina kasnije pošto je izgovoren, podsetila me novogodišnja e-mail poruka, koju mi je uputio lekar N.N.: „Poštovani g-dine Šabiću, Slučajno sam saznao u toku pregleda protokola pacijenata službe Hitne medicinske pomoći u ... radi istraživanja, da neki protokoli nedostaju. U razgovoru sa načelnikom službe rečeno mi je da su, još pre dve godine, mnogi protokoli odnešeni u MUP ... radi neke ist