Autor: Rodoljub Šabić

Ovih dana za mnoge medije je interesantna tema bila finansiranje kancelarije predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Reč je o vesti da je u proceduri tehničke vlade dokument čijim usvajanjem bi za pomenute svrhe bilo obezbeđeno oko 7,5 miliona evra. 

Meni lično vest je izgledala gotovo neverovanta. Međutim, iako nije bila zvanično potvrđena, nije ni demantovana. U međuvremenu su se pojavile i famozne, u sličnim prilikama nažalost česte, informacije da se radi o „o tajni“. A činjenica da će se nešto kasnije i jedan od najviših funkcionera još uvek vladajuće stranke oštro, krajnje kritički osvrnuti na taj predlog, po svemu sudeći govori u prilog postojanju tog dokumenta.

Autor: Rodoljub Šabić

Moj prethodni post povodom selektivne akcije poreskih inspektora na kontroli tzv. piratskog softvera, (inspirisan ustavnim odredbama o zabrani diskriminacije i Aristotelovim razmišljanjima o pravednosti) otvorio je jedno zanimljivo „specijalističko" pitanje - pitanje opredeljenja javnog sektora za korišćenje opensource, odnosno besplatnih operativnih sistema.

Polemika kojom je propraćen post „BORBA" PROTIV PIRATSKOG SOFTVERA. ILI

Autor: Rodoljub Šabić

Vest da đaci Matematičke gimnazije koji su doneli Srbiji 150 medalja sa svetskih matematičkih takmičenja, traže pomoć države i sponzora kako bi otišli na Matematičku olimpijadu, preneli su danas mnogi mediji.
Mnogi znaju da su, za poslednjih pet godina đaci Matematičke gimnazije našoj zemlji doneli mnoštvo prestižnih ekipnih i pojedinačnih priznanja. Јednog od njih, Teodora Fon Burga, samo još jedna zlatna medalja deli od toga da postane najbolji učesnik matematičarskih takmičenja svih vremena na svetu. A i pored ovakvih uspeha, odlazak na svako takmičenje neizvestan je do poslednjeg trenutka, jer ne znaju da li će da skupe pare za put.
To se, kako su preneli mediji, ponavlja i u vezi sa učešćem na Matematičkoj olimpijadi, koja će sredinom jula biti održana u Argentini. Šestočlani tim Matematičke gimnazije od odlaska na tu Olimpijadu deli nedostajuća svota od 8.000 evra.

Autor: Rodoljub Šabić

Od nedavno se na beogradskim ulicama mogu videti bilbordi kojima se traži uvođenje video nadzora u svim školama. "Potpisani" su od strane "Beogradske inicijative" a izgledaju ovako:

Može li u vezi sa "porukom" biti nekih problema?

Prilično sam siguran da ogromna većina ljudi, bar svi normalni, ne mogu imati nikakav problem s tim da podrže zahtev čiji je cilj da deca - "uče vredno i rastu bezbedno".

Аli istovremeno, ipak, pretpostavljam i da nije mali broj onih koji bi mogli imati određene rezerve prema tome da je pravi, a pogotovo da je jedini način da se deci to obezbedi - "video nadzor u svim školama".

Međutim, razlog za ovaj post nije ideja da se raspravlja o vrednosti, opravdanosti i mogućim dometima video nadzora, već nešto sasvim drugo.

Autor: Rodoljub Šabić

U petak zateknem u poštanskom sandučetu obaveštenje o „neuspelom" pokušaju uručenja preporučene pošiljke. Poštar je navodno pokušao da je uruči, pa me pošto „nije uspeo" obaveštava da sam mogu da podignem pošiljku, u pošti, u narednih pet dana. Ceo dan je neko bio u stanu, poštara je verovatno mrzelo da se penje po spratovima, bilo mu je jednostavnije da svoj posao završi u prizemlju i prepusti ga meni. Ali, ništa strašno, pošta nije daleko, nije problem da sam odem po pošiljku.
U ponedeljak ujutru to i uradim. Postojim malo u podužem redu, na kraju dobijem pošiljku. Pošiljalac - Uprava javnih prihoda grada Beograda.

Autor: Rodoljub Šabić

„Da li je moguće da jedna maloumna glava uspe da napravi toliku štetu da 100.000 roditelja  i isto toliko dece tog dana mora da stoji u redu i čeka u uvid u spisak. U ovom veku savremenih tehnologija kada se putem interneta objavljuju i državni i mnogo važniji raspisi pod opravdanjem zaštite interesa dece zaludan čovek pokreće i donosi odluku zbog koje tog dana nas 100.000 neće raditi, da li je neko seo i izračunao koliko će ta pametna odluka koštati privredu ili se kao po starom običaju krije velika zavera i način da se manipulacijama sa radosledom djaka omogućuje i za uključene dodatni profit. Svako dete ima svoju šifru, zašto se bez imena ne objavi rang lista i to je način  ako se stvarno misli o interesu dece i nema načina za izmene i manipulacije.“

Autor: Rodoljub Šabić

Post „Borba" za ćirilicu koji sam objavio pre 20-tak dana uz prilično žučnu „razmenu" argumenata na samom blogu, priuštio mi je još i popriličan broj pisama, napisanih na istu temu ali vrlo različitih po tonu i sadržini od kojih jedno, koje mi je uputio naš sugrađanin Lj.J., u pozitivnom smislu vrlo provokativno zaista zaslužuje pažnju. U pismu u kome načelno podržava moju reakciju povodom slučaja zamenika tužioca koji „ne zna" latinicu, implicitno stavlja pod znak pitanja moju doslednost zbog toga što u nekim „obrnutim" slučajevima

"Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice."

                                                                   Evropska konvencija o ljudskim pravima i slobodama, član 10

Pred vama je prvi, uvodni tekst na novom blogu koji nosi naziv "Freedom of Information". Ideja je da se na blogu B92 posveti posebna pažnja slobodi javno

Autor: Rodoljub Šabić

Kako se svaki normalan roditelj oseća suočen sa stavljanjem u izgled bilo kakve, makar i najmanje, neprijatnosti za njegovo dete? Ni malo prijatno, naravno. A nažalost, sa takvim „upozorenjima" se, kako mi pišu, u školama koje pohađaju njihova deca, ovih dana suočavaju neki od roditelja. A sve to povodom reagovanja odnosno odbijanja roditelja da daju podatke ili zahtevanja da im se objasni šta je osnov i razlog za prikupljanje određenih podataka za potrebe „Jedinstvenog informacionog sistema u osnovnom i srednjem obrazovanju Republike Srbije".

Autor: Rodoljub Šabić

Pre neki dan stigne mi e-mail pod neobičnim, zanimljivim „nazivom" - u subject-u je pisalo „Inicijativa Boston". Poslala ga je grupa naših sugrađana iz dijaspore, iz SAD-a, Bostona naravno, po svoj prilici na veći broj „relevantnih" adresa u Srbiji.
Predmet inicijative je u vezi sa ovih dana hiper aktivnom temom - predstojećim izborima koji se, kao što verovatno znate, održavaju i na određenom broju mesta u dijaspori.
Upravo o tome se radi. Tu mogućnost su na prethodnim izborima koristili i podnosioci „Inicijative Boston". O tome i pišu i sa ogorčenjem se sećaju da je glasanje njih 80 kontrolisalo čak 18 predstavnika različitih političkih stranaka, koji su toga radi doputovali iz više hiljada kilometara udaljene domovine. „Bostonci" su, pretpostavljajući iznose koji su potrošeni za putne troškove i dnevnice, bili doslovno šokirani, posebno, imajući u vidu, da se u nekim slučajevima „kontrola izbora" svodila na turistički obilazak grada ili celodnevni šoping.