B92 Blog

U noći posle završetka prošlogodišnjih parlamentarnih izbora i objavljivanja rezultata, Čeda Jovanović je tražio da dođem u sedište LDP. Kada sam stigao, zagrlio me i dirnuto rekao: »Znam da ne bi ušli u skupštinu da nisi dao srce«.

Podsećanja radi, sajt »Od nas zavisi« koji sam koncipirao, grafički dizajnirao i vodio u toj kampanji, bio je najposećeniji izborni sajt i veruje se da je koaliciji LDP-GSS-SDU-LSV omogućio glasove kojima je prekoračen cenzus.

Ko bi rekao da će upravo ta stranka, kojoj sam toliko pomogao i čijem sam predsedniku priskakao u pomoć kada su ga privodili i kada mu je život bio ugrožen, da mi se oduži podnošenjem lažne krivične prijave protiv mene.

Naime, LDP je protiv mene podnela lažnu krivičnu prijavu zbog navodne sabotaže izbornog sajta »Od nas zavisi«, pomenute koalicije.

Ovo vam nikada neću zaboraviti. Vratili ste mi snagu i volju za dalji rad. A svojim komentarima napravili ste sliku Srbije, tačno onakvu kakva u ovom trenutku jeste - podeljena: ostrašćena, destruktivna, nevaspitana, zlonamerna, lažljiva, cinična, selektivno zaboravna, sebična ali istovremeno i pozitivna, duhovita, kreativna, solidarna, obrazovana, iskrena i spremna da se uhvati u koštac sa svojim problemima i ide napred. Pri tome, pozitivne vrednosti pokazuju premoć, uprkos svemu lošem.

Pišem ovo pismo, jer me je sve ovo što se događa vratilo u jako loše stanje i jer je, možda, došlo vreme da javno kažem zbogom Srbiji, kojoj sam dao sve i od koje sam zauzvrat dobio samo zlo, kako na ličnom tako i na profesionalnom planu. Činjenica da sam uvek samoinicijativno uradio sve što je u mojoj moći, često dajući i duplo više nego što imam, mogu i treba da dam, ponekad i grešeći u najboljoj nameri i radu – moja mirna ljudska i građanska savest mi govori da imam puno pravo da kažem da mi je dosta. Sve ima svoje granice, pa tako i ja. Snaga i volja koju sam do sada imao su iscrpljene, kao i način na koji sam radio.

Dakle, iskustvo govori dve stvari:

Znam na svojoj koži šta su devedesete i šta znači povratak radikala na vlast. Ja sam se devedesetih borio protiv totalitatarnog režima, za novo društvo, a ne za lični interes, koji se danas brani po cenu da Srbija ponovo krene u strmoglavu propast. Da sam se borio za sopstvenu korist, posle 5. oktobra 2000, sigurno bih bio na mestu predsednika bar nekog upravnog odbora.

Zbog toga što sam se, na kreativan i nenasilan način, borio protiv Miloševića i njegovog partnera/piona Šešelja, bio sam hapšen, maltretiran, praćen, proganjan i gonjen montiranim sudskim procesima od 1996. do 2003. godine, od svoje 22. godine života.

Dok je Milošević bio faktor mira i stabilnosti na Balkanu za ceo svet i dok su opozicione partije u Srbiji raspolagale sa samo dva megafona, izašao sam tiraninu na crtu i sa grupom Magnet omogućio model masovne nenasilne i kreativne borbe protiv Miloševića. Najpre za protest 1996/97 kojim je Milošević doživeo svoj prvi poraz, ali i za način po kojem je potom nastavio da deluje Otpor, iz čega je akumulirana energija za petooktobarsko obaranje Miloševićevog i Šešeljevog režima.

Svi koji su protiv dolaska radikala na vlast i koji žele demokratsku budućnost Srbije treba da izađu na Trg Republike u četvrtak na završnu konvenciju Borisa Tadića!

Ponesite budilnike, sirene, pištaljke, sve što može da probudi Srbiju. Pokažimo da nas ima više i da pobeđujemo mrak bez obzira na razlike među nama.

Krenimo u šetnju, i po kiši ako bude padala, da poručimo građanima da svojim glasom ne smeju da dozvole povampirenom vremenu ponovni dolazak na vlast. Ne izaći na izbore ili glasati za Nikolića je isto što i glasati za Miloševića i Šešelja.

DA SE NIKADA VIŠE NE PONOVE DEVEDESETE!

Srbijo na noge! Ko je protiv dolaska radikala na vlast taj će doći na Trg, ko nije neka mu je na čast i savest.

Današnja pomisao sutra može da postane realnost, u kojoj glasači radikala na terenu »uzimaju stvari u svoje ruke«, sa osećanjem da su »oni na vlasti«. A, ako prevladaju u autobusima, na roditeljskim sastancima, na pijaci, u kontakt emisijama... biće kasno, jer će trebati godine da se njihove glavešine obore sa vlasti, pošto je totalitarni režim nemoguće smeniti na drugačiji način.

I biće potrebno još više godina da se popravi šteta, koju su napravili.

Sećate se uostalom i sami kako je sve brzo propadalo, a propadanje isuviše dugo trajalo i vidite kako se sve uništeno još teže popravlja.

Postoji jednostavan način za oslobađanje od te srpske noćne more:

Izađi i zaokruži Tadića. Da ne bude kasno.

Šta reći, priroda je sve rešila na svoj način.

U današnjem javljanju jedna mala akcija.

Nije me bilo neko vreme ali strpljen i spašen sada sam u prilici da najavim skorašnje lepe događaje koji će se iz patriotsko-ekonomskih razloga upriličiti i na srpskom tržištu!

Nema više razloga za paniku, stižu novi i lepi proizvodi koji omogućavaju da konzument, po svom izboru, u sebi uvek ima dovoljno ljubavi i/ili mira ali i mržnje i/ili rata.