B92 Blog

Posle malo duže pauze Kreativna gerila je napravila novi video za Nune TV.

Ovoga puta, zadovoljstvo mi je da predstavim najudobniji i, uz to, potpuno prirodni, ekološki i savršeno anatomski »dušek« koji u pravom smislu te reči služi odmaranju duše. Reč je o Moreu koji je tokom prošle nedelje testiran u Starom Gradu na ostrvu Hvaru (nekadašnji Faros).

Poštovani Zaštitniče građana,

zamolio bih vas da intervenišete u slučaju grubog kršenja ljudskog prava na slobodu govora i izražavanja, koju predstavlja osuda Ratibora Trivunca na deset dana zatvora zbog paljenja američke zastave.

Zhatevam da Ratibor Trivunac bude oslobođen i protestujem protiv odluke sudije Gorana Milutinovića, kojom se ugrožavaju i moja osnovna ljudska prava.

Rešenjem da Ratibor Trivunac ide deset dana u zatvor zbog spaljivanja američke zastave u Beogradu, sudija Goran Milutinović je prekšio osnovno ljudsko pravo na slobodu govora i mišljenja, baš kao i policija koja je podnela prekršajnu prijavu.

Sloboda govora i izražavanja mišljenja podrazumeva i čin spaljivanja zastave. U činu Ratibora Trivunca niko nije bio ugrožen na bilo koji način.

Napominjem, da ni u zemlji porekla gospodina Bajdena, potpredsednika SAD, cepanje ili spaljivanje zastave u znak protesta sa nekom političkom radnjom ili politikom vlasti u tom momentu, po stavu Vrhovnog suda SAD ne predstavlja deliktnu radnju, već oblik izražavanja slobode mišljenja i govora.

Lova, biznis, ekonomija, politka - to je prava religija! Svaki dan je sve više Sledbenika i Propovednika - menadžera, ekonomista, biznismena, političara... Svuda su, uniformisani izgledom i ideologijom moći, novca i zarade, koja se objašnjava kao ne-ideologija, jer sve može i sve je dozvoljeno, a posebno ono što je zabranjeno.

Za njih religiozne, zarobljene u brojevima koji ne znače ništa više osim »bilansa stanja«, »dobitka« i »gubitka« zarade, sve ostalo je »tako - kako je«, sve se prihvata kao »realnost«. Na sve ljudsko i humano, zbog čega bi trebalo zastati, zamisliti se, učiniti nešto - oni jednostavno okreću glavu i nastavljaju dalje. Njih se »to«, šta god bilo izvan definicije »racionalnog« odnosno lične koristi (umetnost, kultura, rat, bolesti, glad...), jednostavno ne tiče i ne dotiče.

Ovaj razgovor sa samim sobom je nastao kao spontana reakcija na izraženu želju uvažene osobe da, u skladu sa raspoloživim vremenom i inspiracijom, napišem tekst za blog.

Šta misliš?
- Trenutno ništa. Baš ništa.

O čemu bi mogao da misliš, ako bih te zamolio?
- O raznim stvarima, kao i o tome zašto, recimo, puno svega i svačega nazivamo stvarima. Evo, sada sam rekao da bih mogao da mislim o raznim stvarima, iz čega valjda proizilazi da su stvari i nematerijalne prirode, jer mi se čini da kao i mnogi drugi ljudi i ja najčešće kažem »razne stvari«, a mislim na nešto što, po definiciji, nije stvar. Međutim, ne mora da znači da je pogrešno ako se misli da su »stvari«, u stvari i emocije, prijateljstvo, posao, rodbina i slično. Očigledno je da mnogi ljudi imaju takav odnos do svega. Eto, mogao bih na primer da mislim o tome ali nešto me mrzi ili jednostavno nemam motiv.

Od kako je počela svetska ekonomska kriza (SEKA), stalno slušam o tome kakve su i kakve će biti njene posledice za nas obične smrtnike i tzv. umetnike na slobodi: odpuštanja, nezaposlenost i ostali oblici svakodnevne strave i užasa. Slušam, takođe, kako vlade u raznim zemljama donose neke mere koje bi trebalo da ublaže tragediju. Po drugoj strani, jako malo se priča o tome ko je, kako i zašto izazvao SEKU i, shodno tome, kakve će posledice biti za one koji su je stvorili.

Uzrok za SEKU još uvek nije centralna tema, iako je za uspešno lečenje važno da se nađe i definiše uzrok bolesti. Nije teško dati odgovor na pitanje zašto se o tom uzročnom aspektu SEKE ne govori mnogo, jer je jasno da bi onda neki moćni ljudi trebalo da odgovaraju zbog izazivanja planetarnog kolapsa koji će, kažu, tek da eskalira.

U noći posle završetka prošlogodišnjih parlamentarnih izbora i objavljivanja rezultata, Čeda Jovanović je tražio da dođem u sedište LDP. Kada sam stigao, zagrlio me i dirnuto rekao: »Znam da ne bi ušli u skupštinu da nisi dao srce«.

Podsećanja radi, sajt »Od nas zavisi« koji sam koncipirao, grafički dizajnirao i vodio u toj kampanji, bio je najposećeniji izborni sajt i veruje se da je koaliciji LDP-GSS-SDU-LSV omogućio glasove kojima je prekoračen cenzus.

Ko bi rekao da će upravo ta stranka, kojoj sam toliko pomogao i čijem sam predsedniku priskakao u pomoć kada su ga privodili i kada mu je život bio ugrožen, da mi se oduži podnošenjem lažne krivične prijave protiv mene.

Naime, LDP je protiv mene podnela lažnu krivičnu prijavu zbog navodne sabotaže izbornog sajta »Od nas zavisi«, pomenute koalicije.

Ovo vam nikada neću zaboraviti. Vratili ste mi snagu i volju za dalji rad. A svojim komentarima napravili ste sliku Srbije, tačno onakvu kakva u ovom trenutku jeste - podeljena: ostrašćena, destruktivna, nevaspitana, zlonamerna, lažljiva, cinična, selektivno zaboravna, sebična ali istovremeno i pozitivna, duhovita, kreativna, solidarna, obrazovana, iskrena i spremna da se uhvati u koštac sa svojim problemima i ide napred. Pri tome, pozitivne vrednosti pokazuju premoć, uprkos svemu lošem.

Pišem ovo pismo, jer me je sve ovo što se događa vratilo u jako loše stanje i jer je, možda, došlo vreme da javno kažem zbogom Srbiji, kojoj sam dao sve i od koje sam zauzvrat dobio samo zlo, kako na ličnom tako i na profesionalnom planu. Činjenica da sam uvek samoinicijativno uradio sve što je u mojoj moći, često dajući i duplo više nego što imam, mogu i treba da dam, ponekad i grešeći u najboljoj nameri i radu – moja mirna ljudska i građanska savest mi govori da imam puno pravo da kažem da mi je dosta. Sve ima svoje granice, pa tako i ja. Snaga i volja koju sam do sada imao su iscrpljene, kao i način na koji sam radio.

Dakle, iskustvo govori dve stvari:

Znam na svojoj koži šta su devedesete i šta znači povratak radikala na vlast. Ja sam se devedesetih borio protiv totalitatarnog režima, za novo društvo, a ne za lični interes, koji se danas brani po cenu da Srbija ponovo krene u strmoglavu propast. Da sam se borio za sopstvenu korist, posle 5. oktobra 2000, sigurno bih bio na mestu predsednika bar nekog upravnog odbora.

Zbog toga što sam se, na kreativan i nenasilan način, borio protiv Miloševića i njegovog partnera/piona Šešelja, bio sam hapšen, maltretiran, praćen, proganjan i gonjen montiranim sudskim procesima od 1996. do 2003. godine, od svoje 22. godine života.

Dok je Milošević bio faktor mira i stabilnosti na Balkanu za ceo svet i dok su opozicione partije u Srbiji raspolagale sa samo dva megafona, izašao sam tiraninu na crtu i sa grupom Magnet omogućio model masovne nenasilne i kreativne borbe protiv Miloševića. Najpre za protest 1996/97 kojim je Milošević doživeo svoj prvi poraz, ali i za način po kojem je potom nastavio da deluje Otpor, iz čega je akumulirana energija za petooktobarsko obaranje Miloševićevog i Šešeljevog režima.

Svi koji su protiv dolaska radikala na vlast i koji žele demokratsku budućnost Srbije treba da izađu na Trg Republike u četvrtak na završnu konvenciju Borisa Tadića!

Ponesite budilnike, sirene, pištaljke, sve što može da probudi Srbiju. Pokažimo da nas ima više i da pobeđujemo mrak bez obzira na razlike među nama.

Krenimo u šetnju, i po kiši ako bude padala, da poručimo građanima da svojim glasom ne smeju da dozvole povampirenom vremenu ponovni dolazak na vlast. Ne izaći na izbore ili glasati za Nikolića je isto što i glasati za Miloševića i Šešelja.

DA SE NIKADA VIŠE NE PONOVE DEVEDESETE!

Srbijo na noge! Ko je protiv dolaska radikala na vlast taj će doći na Trg, ko nije neka mu je na čast i savest.