U noći posle završetka prošlogodišnjih parlamentarnih izbora i objavljivanja rezultata, Čeda Jovanović je tražio da dođem u sedište LDP. Kada sam stigao, zagrlio me i dirnuto rekao: »Znam da ne bi ušli u skupštinu da nisi dao srce«.

Podsećanja radi, sajt »Od nas zavisi« koji sam koncipirao, grafički dizajnirao i vodio u toj kampanji, bio je najposećeniji izborni sajt i veruje se da je koaliciji LDP-GSS-SDU-LSV omogućio glasove kojima je prekoračen cenzus.

Ko bi rekao da će upravo ta stranka, kojoj sam toliko pomogao i čijem sam predsedniku priskakao u pomoć kada su ga privodili i kada mu je život bio ugrožen, da mi se oduži podnošenjem lažne krivične prijave protiv mene.

Naime, LDP je protiv mene podnela lažnu krivičnu prijavu zbog navodne sabotaže izbornog sajta »Od nas zavisi«, pomenute koalicije.

 
Prošlo je sedam godina od ubistva Zorana Đinđića.
 
Zamolio bih vas da u komentare stavljate citate njegovih misli,
kako bi se podsetili na njegovo delo i viziju moderne Srbije.
 

Mislim da su nam njegove reči itekako potrebne kao podstrek u opštoj društvenoj apatiji.

Znam na svojoj koži šta su devedesete i šta znači povratak radikala na vlast. Ja sam se devedesetih borio protiv totalitatarnog režima, za novo društvo, a ne za lični interes, koji se danas brani po cenu da Srbija ponovo krene u strmoglavu propast. Da sam se borio za sopstvenu korist, posle 5. oktobra 2000, sigurno bih bio na mestu predsednika bar nekog upravnog odbora.

Zbog toga što sam se, na kreativan i nenasilan način, borio protiv Miloševića i njegovog partnera/piona Šešelja, bio sam hapšen, maltretiran, praćen, proganjan i gonjen montiranim sudskim procesima od 1996. do 2003. godine, od svoje 22. godine života.

Dok je Milošević bio faktor mira i stabilnosti na Balkanu za ceo svet i dok su opozicione partije u Srbiji raspolagale sa samo dva megafona, izašao sam tiraninu na crtu i sa grupom Magnet omogućio model masovne nenasilne i kreativne borbe protiv Miloševića. Najpre za protest 1996/97 kojim je Milošević doživeo svoj prvi poraz, ali i za način po kojem je potom nastavio da deluje Otpor, iz čega je akumulirana energija za petooktobarsko obaranje Miloševićevog i Šešeljevog režima.

Pišem ovo pismo, jer me je sve ovo što se događa vratilo u jako loše stanje i jer je, možda, došlo vreme da javno kažem zbogom Srbiji, kojoj sam dao sve i od koje sam zauzvrat dobio samo zlo, kako na ličnom tako i na profesionalnom planu. Činjenica da sam uvek samoinicijativno uradio sve što je u mojoj moći, često dajući i duplo više nego što imam, mogu i treba da dam, ponekad i grešeći u najboljoj nameri i radu – moja mirna ljudska i građanska savest mi govori da imam puno pravo da kažem da mi je dosta. Sve ima svoje granice, pa tako i ja. Snaga i volja koju sam do sada imao su iscrpljene, kao i način na koji sam radio.

Dakle, iskustvo govori dve stvari:

Poštovani Zaštitniče građana,

zamolio bih vas da intervenišete u slučaju grubog kršenja ljudskog prava na slobodu govora i izražavanja, koju predstavlja osuda Ratibora Trivunca na deset dana zatvora zbog paljenja američke zastave.

Zhatevam da Ratibor Trivunac bude oslobođen i protestujem protiv odluke sudije Gorana Milutinovića, kojom se ugrožavaju i moja osnovna ljudska prava.

Rešenjem da Ratibor Trivunac ide deset dana u zatvor zbog spaljivanja američke zastave u Beogradu, sudija Goran Milutinović je prekšio osnovno ljudsko pravo na slobodu govora i mišljenja, baš kao i policija koja je podnela prekršajnu prijavu.

Sloboda govora i izražavanja mišljenja podrazumeva i čin spaljivanja zastave. U činu Ratibora Trivunca niko nije bio ugrožen na bilo koji način.

Napominjem, da ni u zemlji porekla gospodina Bajdena, potpredsednika SAD, cepanje ili spaljivanje zastave u znak protesta sa nekom političkom radnjom ili politikom vlasti u tom momentu, po stavu Vrhovnog suda SAD ne predstavlja deliktnu radnju, već oblik izražavanja slobode mišljenja i govora.

Svedoci smo da paniku i strah kod ljudi izaziva i sama pomisao da Vlast može da postane Tomislav Nikolić, zvani Grobar, odnosno Vojislav Šešelj (a sa njim i SRS).

Današnja pomisao sutra može da postane realnost, u kojoj glasači radikala na terenu »uzimaju stvari u svoje ruke«, sa osećanjem da su »oni na vlasti«. A, ako prevladaju u autobusima, na roditeljskim sastancima, na pijaci, u kontakt emisijama... biće kasno, jer će trebati godine da se njihove glavešine obore sa vlasti, pošto je totalitarni režim nemoguće smeniti na drugačiji način.

I biće potrebno još više godina da se popravi šteta, koju su napravili.

Sećate se uostalom i sami kako je sve brzo propadalo, a propadanje isuviše dugo trajalo i vidite kako se sve uništeno još teže popravlja.

Postoji jednostavan način za oslobađanje od te srpske noćne more:

Izađi i zaokruži Tadića. Da ne bude kasno.

Iako, kao i mnogi ljudi, želim da pobedi razum i da se opovrgne neargumentovana odluka o seči platana u Bulevaru kralja Aleksandra, u neizvesnosti čekam šta će se dalje događati. Deluje kao da je nastupilio zatišje pred buru. Voleo bih da grešim, ali mnogi strahuju da bi započeti masakar platana mogao da se nastavi, zbog toga što smo, na žalost i na veliku sramotu Beograđana, u prethodnim danima bili svedoci nedemokratskog, bahatog, arogantnog i ciničnog karaktera vladanja gradonačelnika Dragana Đilasa.

Posle brojnih apela intelektualne, stručne i najšire javnosti, seču prvog platana nije zaustivio ni Odbor za zaštitu životne sredine Skupštine Republike Srbije. Najavljeno je da će se sa sečom stabala nastaviti, a ishod sednice tog odbora za sada izgleda ovako:

»Sa velikim zadovoljstvom ćemo u ponedeljak primiti predstavnike skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine i sa ljudima iz Uprave i gradskih preduzeća koja učestvuju u rekonstrukciji Bulevara kralja Aleksandra još jednom ćemo objasniti sve razloge zbog kojih se, a o čemu smo naravno konsultovali stručnjake, moralo ući u rekonstrukciju drvoreda u ovoj ulici - rekao je gradonačelnik Đilas«, kako se navodi u njegovoj izjavi, objavljenoj na zvaničnom internet sajtu grada Beograda (Link: http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1378160).

Ono što je indikativno u ovakvoj izjavi jeste da gradonačelnik Đilas i dalje nigde ne spominje da namerava da učini ono što njegovu odluku o seči platana čini spornom sa aspekta osnova normalnog ponašanja i zbog čega je nastao problem koji, osim što ugrožava interese i unosi nemir među Beograđane, urušava i krhki demokratski poredak u Republici Srbiji.

Pobeda Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima je posledica loše i pogrešne politike, ali i katastrofalne izborne kampanje Borisa Tadića i DS koalicije.

Pošto su Tadić i DS koalicija pre četiri godine izneverili volju svojih birača i nametnuli SPS kao partnera za ono što se naziva demokratskom Srbijom (a to prihvatila i LDP sa satelitima, kao i značajan deo NVO), nije bilo osnova da se na ovim izborima od građana Srbije očekuje da im Tomislav Nikolić i SNS budu neprihvatljivi.

Deliti vlast sa Miloševićevim glasnogovornikom, a potom u izbornoj kampanji insistirati da je Nikolić alfa i omega zla devedesetih, ne samo da je bilo strateški promašaj, nego je delovalo i licemerno i kukavički. Mnogo jači taktički potez je bila Nikolićeva optužba za izbornu krađu, jer mnogima nije bilo teško da poveruju ili posumnjaju da DS koalicija nešto muti.

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, oglušio se o brojne pozive, molbe, apele i argumente stručne, intelektualne i šire javnosti, koji su mu upućeni kako bi se preispitala odluka da se poseku platani u Bulevaru kralja Aleksandra.

Prema onome što se moglo čuti i pročitati, Đilasov "stručni" alibi za seču platana je neka studija Šumarskog fakulteta. Međutim, ta studija nije javnosti dostupna na uvid. Đilas takođe izjavljuje da su odluku o seči platana doneli stručnjaci, ali ne kaže koji. S druge strane, kao razlog za navodno oboljevanje platana, navodi se nestručno orezivanje stabala u prošlosti, ali se ne spominje ko je odgovoran za takvo uništavanje stabala i kakve će posledice snositi. Na taj način je grubo prekšena osnovna demokratska procedura, pa je time Đilasovo ponašanje indikativno opasno i u širem kontekstu.

Na vizualizaciji su istovremeno prikazana dva godišnja doba: zima, sneg i olistale krošnje 

Brošura o rekonstrukciji Bulevara i seči platana, s kojom je gradonačelnik Dragan Đilas nakon drske seče prvog stabla i pobune javnosti, naknadno »predstavio« svoje planove, nedovoljno je i površno pripremljena da bi olako mogla da se »proguta« i prihvati. U pitanju je ozbiljan i složen projekat, koji ne sme da bude "elaboriran" samo na propagandnom nivou.

Pored ostalog, potrebno je prikazati i učiniti javno dostupnim ceo projekat, sa sve vizualizacijom rekonstrukcije celog Bulevara, a ne samo jednog dela ulice. Takav projekat podrazumeva da je sve to prethodno urađeno i pripremljeno, a postoje jednostavni načini da se projekat u celosti predoči javnosti, npr.: internetom i studioznom izložbom.

Zatim je potrebno otvoriti javnu stručnu raspravu: razmatranje projekta od načelnog i estetskog nivoa, do segmentiranih delova. Npr., koji materijali će se koristiti za popločavanje ulice - hoće li opet poroznim i fušerski postavljenim kamenom da se pravi "evropska metropola", u kojoj prolaznici tokom šetnje mogu da budu povređeni zbog rupa i izbočina, kao što je to slučaj u već "rekonstruisanim" ulicama u Beogradu...?