RECITE! Svi znamo da vam je neizrecivo teško i verujemo da nema tog novca koji može nadoknaditi izgubljeno dete. Zato RECITE g. Ognjanoviću ko su ti kriminalci i ucenjivači zbog kojih ste pristali na sve u borbi da spasete život svog bolesnog deteta, kao što bi uradio i svako od nas da je bio u vašoj situaciji. RECITE, jer da vas ti i takvi nisu ucenjivali i primoravali na svakakve gadosti, možda bi mala Tijana danas bila živa.

Crtež našeg čuvenog ilustratora Dušana Petričića, kojim je podržao akciju "Sačuvajmo beogradske platane"

Odbrojavanje je počelo, pre nego što se nastavi započeta seča više od trista platana u cilju izgradnje »evropskog Beograda«, preostalo je nekoliko dana tokom kojih će, po rečima gradonačelnika Dragana Đilasa, građani imati mogućnost da se upoznaju sa celom studijom projekta rekonstrukcije Bulevara i postave svoja pitanja na koja će im odgovoriti stručnjaci.

Dosledan u demagogiji i ponašanju nedopustivom za bilo kojeg demokratskog predstavnika vlasti, gradonačelnik Đilas nije rekao gde građani mogu da vide ceo »projekat« i kome da postavljaju pitanja, što je odavno moralo da bude omogućeno. To izgleda nije ni bitno, budući da je juče »ubedio« i »uverio« Čedomira Jovanovića da su platani bolesni. Ispada da je Jovanović najvažniji građanin, čiji je »blagoslov« potreban da bi se »odradila« seča više od trista platana. Na taj način je beogradska vlast poručila građanima, intelektualcima i stručnjacima da za »evropski Beograd« oni nisu potrebni. Nekada se Milošević ponašao u stilu »Srbija to sam ja«, a danas Đilas i Jovanović svojim postupcima kao da poručuju da su njih dvojica - Beograd.

U poznatom maniru arogancije & ignorancije mnogih pitanja, sumnji, argumenata, molbi i peticije građana, koji već danima odzvanjaju u najširoj javnosti, gradonačlnik Dragan Đilas i Čedomir Jovanović zadovoljni su zbog postugnutog dogovora i poručuju: do kraja jeseni biće zasađen novi drvored stabala punog obima (što znači da će biti okrugla, a ne polukružna - prim.), a što povećava za 40 odsto troškove rekonstrukcije.

Po drugoj strani, iz medija saznajemo da su građani spremni da se vezuju za platane, kako bi ih sačuvali.

-

Lova, biznis, ekonomija, politka - to je prava religija! Svaki dan je sve više Sledbenika i Propovednika - menadžera, ekonomista, biznismena, političara... Svuda su, uniformisani izgledom i ideologijom moći, novca i zarade, koja se objašnjava kao ne-ideologija, jer sve može i sve je dozvoljeno, a posebno ono što je zabranjeno.

Za njih religiozne, zarobljene u brojevima koji ne znače ništa više osim »bilansa stanja«, »dobitka« i »gubitka« zarade, sve ostalo je »tako - kako je«, sve se prihvata kao »realnost«. Na sve ljudsko i humano, zbog čega bi trebalo zastati, zamisliti se, učiniti nešto - oni jednostavno okreću glavu i nastavljaju dalje. Njih se »to«, šta god bilo izvan definicije »racionalnog« odnosno lične koristi (umetnost, kultura, rat, bolesti, glad...), jednostavno ne tiče i ne dotiče.

Da je živ, danas bi Zoran Đinđić napunio 61 godinu. U proteklih deset godina naslušali smo se svakakvih priča o ubistvu prvog demokratskog premijera Srbije. Iako najvažnije pitanje - ko je naručilac tog zločina - još uvek nije rešeno, mene fascinira i činjenica da do danas još uvek nije postavljeno i istraženo jedno drugo, sasvim normalno i logično pitanje: kakva je i da li postoji odgovornost najbližih Đinđićevih saradnika?

Kako je moguće da u Japanu ministar saobraćaja momentalno podnese ostavku kada voz zakasni nekoliko minuta, a u Srbiji ne postoji ni pitanje o moralnoj odgovornosti najbližih saradnika Zorana Đinđića i posle deset godina od njegovog ubistva?!

Ovaj blog je napisan zbog mojih "skrivenih motiva". Tekst u nastavku.

Kao jedan od razloga zbog kojih je zatražio smenu pomoćnika ministra kulture Dragana Kolarevića, povodom njegovih spiskova nacionalno-nepodobnih umetnika u tekstu "Vreme je za kulturni ustanak", predsednik Demokratske stranke Boris Tadić naveo je i da je "Kolarević za vreme Slobodana Miloševića bio jedan od nosilaca propagandne mašinerije nedemokratskog režima".

Takva argumentacija je tačna, ali je licemerna i nema nikakvu efektivnu vrednost kada dolazi iz usta Borisa Tadića, jer njemu, dok je do juče bio alfa i omega tzv. demokratske vlasti, nije smetalo da se miri, ljubi i najbliže sarađuje sa najodgovornijim delatnicima zločinačke propagande mašinerije diktatora Slobodana Miloševića.

-

Na ovim izborima se istovremeno mogu naći isti kandidati na listama za predsedničke, parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore. To predstavlja izigravanje zdravog razuma. Ako se od birača traži da izađu na glasanje i iskoriste svoje pravo glasa, što podržavam, onda bi birači trebalo da znaju za koji nivo vlasti su ponuđeni kandidati zapravo kandidovani. Bez toga, birači ne znaju kuda će njihov glas zaista da ode. Malo je verovatno da je isti kandidat sposoban da kvalitetno obavlja funkcije različite zahtevnosti (na različitim nivoima vlasti).

Navešću samo neke primere, na osnovu kojih nije jasno za koju funkciju je dotična osoba zaista kandidovana, a siguran sam da ih ima još poprilično po sakrivenim i zabašurenim linkovima na kojima se nalaze te informacije od javnog značaja:

Čedomir Jovanović (LDP) i Zoran Stanković (URS-G17) su istovremeno kandidati za:
- predsednika republike,
- narodnog poslanika,
- gradskog odbornika u Beogradu.