Ovaj razgovor sa samim sobom je nastao kao spontana reakcija na izraženu želju uvažene osobe da, u skladu sa raspoloživim vremenom i inspiracijom, napišem tekst za blog.

Šta misliš?
- Trenutno ništa. Baš ništa.

O čemu bi mogao da misliš, ako bih te zamolio?
- O raznim stvarima, kao i o tome zašto, recimo, puno svega i svačega nazivamo stvarima. Evo, sada sam rekao da bih mogao da mislim o raznim stvarima, iz čega valjda proizilazi da su stvari i nematerijalne prirode, jer mi se čini da kao i mnogi drugi ljudi i ja najčešće kažem »razne stvari«, a mislim na nešto što, po definiciji, nije stvar. Međutim, ne mora da znači da je pogrešno ako se misli da su »stvari«, u stvari i emocije, prijateljstvo, posao, rodbina i slično. Očigledno je da mnogi ljudi imaju takav odnos do svega. Eto, mogao bih na primer da mislim o tome ali nešto me mrzi ili jednostavno nemam motiv.

Predobar (poslednji) intervju Milana Mladenovića iz 1993. Treba ga ponovo pročitati. Prošlo je 20 godina od onoga o čemu je Milan pričao i razmišljao, a što i danas stoji, kao da je u kamen uklesano. Intervju je napravio Rastko Šejić i objavljen je u nedeljniku "Intervju" 26. 11. 1993. pod naslovom "Ima još normalnih". Milan Mladenović govori o getu, ratu, granicama, razočarenjima i nadama... Milan je umro pre 19 godina, 5. novembra 1994, u 36. godini.

Da je živ, danas bi Zoran Đinđić napunio 61 godinu. U proteklih deset godina naslušali smo se svakakvih priča o ubistvu prvog demokratskog premijera Srbije. Iako najvažnije pitanje - ko je naručilac tog zločina - još uvek nije rešeno, mene fascinira i činjenica da do danas još uvek nije postavljeno i istraženo jedno drugo, sasvim normalno i logično pitanje: kakva je i da li postoji odgovornost najbližih Đinđićevih saradnika?

Kako je moguće da u Japanu ministar saobraćaja momentalno podnese ostavku kada voz zakasni nekoliko minuta, a u Srbiji ne postoji ni pitanje o moralnoj odgovornosti najbližih saradnika Zorana Đinđića i posle deset godina od njegovog ubistva?!

Napomena: Uz dozvolu autorke Jelene Vasić, prenosim integralni tekst koji je objavio CINS (Centar za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije).

Veoma unosan posao vođenja BusPlus sistema Grad Beograd dodelio je kompaniji koja je, nakon polu-javnog konkursa čiji su uslovi iz takmičenja izbacili sve ostale firme, bila jedini mogući izbor

Piše: Jelena Vasić

Konkurs za veoma unosan, i istovremeno skup, posao naplate karata u javnom gradskom prevozu, Grad Beograd održao je po pravilima koje je sam doneo, ne poštujući Zakon o javnim nabavkama.

Svi koji su protiv dolaska radikala na vlast i koji žele demokratsku budućnost Srbije treba da izađu na Trg Republike u četvrtak na završnu konvenciju Borisa Tadića!

Ponesite budilnike, sirene, pištaljke, sve što može da probudi Srbiju. Pokažimo da nas ima više i da pobeđujemo mrak bez obzira na razlike među nama.

Krenimo u šetnju, i po kiši ako bude padala, da poručimo građanima da svojim glasom ne smeju da dozvole povampirenom vremenu ponovni dolazak na vlast. Ne izaći na izbore ili glasati za Nikolića je isto što i glasati za Miloševića i Šešelja.

DA SE NIKADA VIŠE NE PONOVE DEVEDESETE!

Srbijo na noge! Ko je protiv dolaska radikala na vlast taj će doći na Trg, ko nije neka mu je na čast i savest.

Tomislav Nikolić, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić imaju dužnost i obavezu da prihvate i plate ceh koji su napravili sa svojim dojučerašnjim šefovima Slobodanom Miloševićem i Vojislavom Šešeljem.
Eventualni pokušaj da se ne plati ili odgodi plaćanje tih krvavih računa napraviće Srbiji još veći dug koji može da je košta i gubitka drugih delova teritorije i državnosti.
Zato Srbija mora da izabere jedinu moguću perspektivu - Evropu. Nune

Na tu aktuelnu temu prenosim tekst Jovana Despotovića "Šta se može, a šta ne?"

Zašto je toliko teško da se mnogo više od desetak među nekoliko stotina najpametinijih Srba danas odluči da jasno kaže ono što je suština današnje državne politike Srbije? Zapravo da formuliše odgovor na najnovije istorijsko pitanje koje se nalazi pred aktuelnim državnim i političkim vođama - Nikolićem, Dačićem i Vučićem?

-

(Utorak, 23.02.2010. u 19:10) Nakon mukotrpne borbe da se ispoštuje osnovni red i pravo građana da se projekat rekonstrukcije Bulevara u celosti učini dostupnim javnosti, u poslednjih nekoliko sati (u kasnim popopdnevnim satima) na sajtu Grada Beograda objavljena je sledeća informacija: »Prema nalogu Gradonačelnika Beograda, Javno komunalno preduzeće „Zelenilo Beograd" na svoj sajt www.zelenilo.rs postavilo je dva elaborata iz 2006. i 2008. o stanju drvoreda na Bulevaru kralja Aleksandra. Elaborate možete preuzeti ovde."

Na ponuđenom linku u uvodu je napisano: "O svim detaljima vezanim za zamenu drvoreda u ulici Bulevar kralja Aleksandra, zainteresovani građani mogu se raspitati u prostorijama JKP Zelenilo Beograd, Mali Kalemegdan br. 8, dana 24.02.2010. od 10-14 časova, gde će se pored stručnjaka JKP Zelenilo Beograd, nalaziti i autori studija."

To znači da građani (s obzirom na iskazano zanimanje i revolt) imaju nedopustivo malo vremena da dobiju tražene informacije, naravno pod preduslovom da za tu mogućnost uopšte i saznaju.

Smatram da je to nova nekorektnost i pravljenje alibija u poslednjem trenutku za gradonačelnika, jer:

Danas, deset godina posle svrgavanja Slobodana Miloševića sa vlasti, odnosi i pozicije u našem društvu nisu jasni ni definisani. Na sve strane su iznuđene okolnosti i tzv. politička realnost s kojom niko normalan ne može da se pomiri. Zajedno su i dželati i žrtve. Nisu neosnovane pomisli da bi Milošević, da je kojim slučajem živ, verovatno na neki način ponovo participirao u vlasti. Zbog takvog nelogičnog i zbunjujućeg stanja stvari, mnogo ljudi nezadovoljno živi, teško podnosi loše ekonomske prilike, gubi veru u pozitivne društvene promene i progresivno se razočarava u demokratiju za koju su se borili i koju simboliše 5. oktobar. Pri tome, demokratija u Srbiji se još uvek nije dovoljno „zapatila", vrlo je krhka i nestabilna.

Danas sam primio e-mail od predsednika Baraka Obame, u kome mi, između ostalog, piše:

Nune,

... You have been there through victories and setbacks. You have given of yourselves beyond measure. You have enabled all that we have accomplished -- and you have had the courage to dream yet bigger dreams for what we can still achieve.

So in this season of thanks giving, I want to take a moment to express my gratitude to you, and my anticipation of the brighter future we are creating together.

With warmest wishes for a happy holiday season from my family to yours,

President Barack Obama

Barače,

hvala ti.

Premda me ti i tvoji saradnici redovno obaveštavete o projektima na kojima se radi, to da si me se setio, i u sveopštoj gužvi koja prati sutrašnji američki praznik Thanksgiving Day, zaista me je prijatno iznenadilo i duboko dirnulo.