Da prvo postavimo osnovne premise: da je pljačkanje prodavnica ujedno revolucija i borba za socijalnu pravdu, tada bi miting Kosovo je Srbija trebalo širom sveta još dugo pominjati kao događaj ranga novog pada Bastilje. Dokle ću ovako nagrđivati domaći patriotski zanos ? Pa, dokle god VK i njegova mala mala grupa budu imali snage da preteći otkazima nekom i inače jadnom svetu iste isteruju na barikade i tako uklanjaju mogućnost da se onaj problem ne baš reši, ali ipak pacifikuje i smiri, i time Srbija otvori za mogućnost modernizacije. Spominjaću sve to i posle, mada ređe, jer ko ne pamti iznova preživljava.

Ali danas više neću: ovaj post je u vezi Engleske, a samo sam usput (zlo)upotrebio priliku da spomenem šta mislim o još uvek aktuelnim lokalnim dešavanjima. Da kažem takođe i da mi nije želja da se povodom londonskih i inih dešavanja međusobno ubeđujem sa ovdašnjim simpatizerima svakovrsne revolucije, mada sam svestan da moj pogled na stvari ima određeni potencijal da ih iznervira;

Fejs svakome daje drugačiji pogled na razmišljanja ljudi sa kojima deli virtuelno prijateljstvo na istom. A ono što ja vidim na njemu, u ovom trenutku (sreda, sat i po nakon onoga u Beogradu), je sledeće (imena izostavljena, da se bar malo privatnosti sačuva...):

Onomad, velika tuča na tererenu je najavila veliku tuču u zemlji. A danas... 

Uživajte u onome što je došlo, na način kako to od spolja vidi prestareli amater. A moju zaboravnost i/ili neobaveštenost slobodno ispravljajte i dopunite ako treba - a znam da treba.

(ili hejtujem mrzce, svejedno)

Mrzim ih zato što mrze.

Mrze zato što je to najlakša loša stvar na svetu, dostupna svakoj individui koja liči na čoveka.

Kad mrze to je uvek u tuđu korist, a ta je korist uvek sa one strane dobra.

Mrze zato što je to potpuno lišeno rizika razočaranja.

Mrze, jer ih je tako najlakše zloupotrebiti, a kada se to desi osećaju da su sa punim pravom mrzeli.

Očekujem čistku po Radio-televiziji Vojvodine posle ovog.

I to bržu i efikasniju nego kad je onomad Sloba preko srbijanskog DB-a i carinika Bracike pravio diferencijaciju autonomaša.

Ako se ovo dogodilo namerno, u pitanju je ona vrsta pojedinačne lične hrabrosti koja nije viđena još od tihog otpora dolasku gore navedenog Slobe na vlast. I, bez obzira na uzaludnost, tako nešto ne može a da nema moju simpatiju.

Zašto ovakav naslov ?

Zato što je On mnogo preuzeo na svoja pleća. Mnogo više nego što je dozvoljeno, i mnogo više nego što je u stanju da iznese. U tom paketu je bila i odgovornost za uspeh projekta. Kada projekat škripi, red je da se biračima uputi potpuno pitanje; a potpuno pitanje uključuje i onaj deo o poverenju šefu od parade.

Zato što je On jasno signalizirao da se ne plaši, ako ne baš slova, a onda duha Ustava i Zakona. Koji spominju cifru od dva mandata. Pa ako ga već nije strah, hajde da vidimo šta oni koji biraju misle o toj hrabrosti.

Zadovoljstvo puta je veliko. Zato i jeste toliko teško ne zastraniti; u nekom trenutku, neodlučnost ume da pokopa nameru da se stigne na kraj. Neodlučnost nas nagoni da ne ostvarimo svoj cilj, da se vrtimo u krug, verujući da je bitno samo da se krećemo, da smo i dalje na putu i šta sve ne, a sve to zbog lenjosti, trenutnog osećaja zadovoljstva i straha. To takođe ima mnogo veze sa činjenicom da postoje ciljevi čije je ostvarenje neuklopivo sa:
Željom za onakvim životom u kojem je izvestan način na koji će se odvijati sutrašnji dan.