Prognoze su sastavni deo nasih zivota. Skoro sve sto u zivotu radimo je povezano sa ovom ili onom vrstom prognoze. Pocevsi od "kakvo ce vreme sutra biti" i "sta da se danas obuce", pa preko planiranja mesecnog budzeta i "hoce li me zvati veceras?", pitanja koja skola da se upisuje, do toga s kim, gde i kako ziveti, kako i koliko stedeti za neku starost (koja se, opet, ne mora doziveti), sve je, na neki nacin, povezano sa prognozom bilo vremenskih prilika, bilo prilika u svetu, bilo nasih bilo ponasanja ljudi oko nas.

S obzirom na vaznost prognoza za nasu egzistenciju, ocekivalo bi se

Pošto iz opravdanih razloga ne mogu da komentarišem kod Krstića, samo da kažem da, ma koliko da je on problematičan kao lik (sa svojom kombinacijom ničim opravdane arogancije, prenapuhanosti i mestimične gluposti), ovo su stvarno potpuno legitimna i na mestu pitanja:

"...Ko proverava da je ogromna svota novca data tamo gde treba i ko proverava da je dete (bilo koje, dakle, dete) dobilo najbolje moguće lečenje? Postoji li komisija koja roditeljima savetuje u koju svetsku medicinsku ustanovu treba da odu ili oni to rade sami, savetovani od laika, odnosno Gugla? Ko, znači, štiti

Povela se kod bocvene zanimljiva rasprava o progresu i regresu društava, pa sam mislio da će vam biti zanimljiva pričica o Zheng Heu (bar onako kako ju je ispričao Niall Ferguson u jednoj od svojih knjižica).

Elem, kao što svi znaju, Kina je dominirala svetskim razvojem, tj ekonomijom većim delom proteklih 25 vekova. Kinezi su izmislili mnoga tehnološka čuda za koja su nama, na Zapadu, bili potrebni vekovi pa, boga mi, i čitavi milenijumi. Na primer, kad je merenje vremena u pitanju, iako nije izvesno da li su vodeni sat smislili Egipćani, Vavilonci ili Kinezi, sa priličnom

Novac je nešto s čim se susrećemo u svakodnevnom životu, nešto što upravlja našim sudbinama, sudbinama naših roditelja, dece, unuka... Novac je, ponekad, ono što nam određuje sudbine, što nas nagoni da napustimo grad u kome smo odrasli, prijatelje, rodbinu, porodicu, novac je ponekad ono što ljude održava u lošim i disfunkcionalnim brakovima, a ponekad i jedina stvar koja ženu ili čoveka čini srećnim: stvar koja kupuje kozmetičke tretmane, ulepšavanja, cipelice, tašnice, ogrlice, seksualne igračkice, a ponekad, boga mi, i čitave partnere... U Srbiji se često za previše

Gledam ovog Trumpa, i ovo ubrzano pretvaranje USA iz kakve takve demokratije u proper diktaturu Trećeg sveta (fali im samo Tito, da im uruči specijalni prijateljski poziv na neki Samit nesvrstanih) i nešto se mislim: Farage, Le Pen, Berlusconi, Trump, Šešelj, ne znam ko u Hrvatskoj, Bosni, Austriji, Holandiji... ispada da je svakom ludaku potrebno samo da bude dovoljno dugo na političkoj sceni i pre ili kasnije će sigurno doći na vlast. Zašto je to tako?

Razmišljao sam o tome i mislim da imam kao neki odgovor. On se nalazi u dubokoj asimetriji nezadovoljstva. Naime, kad

Ko kaže da su blogovska prepucavanja i neprijateljstva for life? Bloger Martin Krpan mi je pre neki dan ljubazno ponudio gostovanje na mom blogu što sam sa zadovoljstvom prihvatio. Tekst je o revolucijama u poljoprivrednom sektoru, vrlo interesantna tema, sa zanimanjem ću je pročitati. Kako je ovo Martinov tekst, njemu ću prepustiti ulogu voditelja i konfenransijea, a svoje učešće ću ograničiti na komentare onoga što mi nije jasno u tekstu. Svi typosi, svi misplaced dijagrami, sve greške nastale pri kucanju su moje, možete naznačiti, i gledaću da ih ispravim u skladu sa svojim

Poslednji iz ove serije tekstova posvećujem velikoj i neopevanoj ikoni socijalizma, Mary Burns (ovo je ujedno i neka vrsta ličnog hommagea mom jednogodišnjem boravku u Londonu).

Elem, vatrena i borbena Mary je mladog i neiskusnog Fridriha Engelsa privela mančesterskim užarenim fabrikama, viktorijanskoj (ili dikensijanskoj) eksploataciji dece, užasnim životnim uslovima koji su vladali u 19. vekovnom radničkom Mančesteru i, šire, Lankaširu (uzgred, okolina samog Mančestera je prava pastorala pravljena za ljude sa viškom vremena). Nije izvesno da li je Fridriha privela

A sum of $1,000 invested in bitcoins in 2010 would now be worth nearly $36m. 36, 000 puta za 7 godina.  Pri tome, je dolar daleko od worst performing currency u istom periodu (u prevodu, prinosi u eurima ili funtama su za 10ak % veći). Neka dobra duša će proračunati koliko je to dnevno. I, naravno, to se sve odvijalo pred očima vajnih finansijskih i ekonomskih strućnjaka (koji su plaćeni da pišu izveštaje o tome kako je rudnik zlata u PNG sledeća velika stvar!)...

Znam da vrapci imaju veliki simbolički značaj na ovom blogu još od onog čuvenog bloga Nebojše Krstića, the bloggera, ali skoro sam naleteo na jednu neuporedivo fascinantniju epizodu iz kineske skorije istorije u kojoj su vrapci igrali vrlo važnu ulogu.

Naime, u sklopu velike kampanje Veliki Skok Napred, Mao Ce Dung je 1958. naložio svim Kinezima da krenu u masovno uništavanje- vrabaca. Logika velikog Maa je bila da vrapci, kao veliki tamanitelji zrnevlja, predstavljaju opasnost i napast za pirinač, pšenicu i ostale useve i da ih se, stoga, ima uništiti u sklopu velike higijenske

naša. Reakcije u zemlji i inozemstvu?

Ovaaaj... Piranski zaljev.