Davne 1997 godine, negde u kasnu jesen, može biti baš oktobra meseca, otišao sam do stana mojih roditelja. Jesenje večeri u Nišu znaju da budu prohladno prijatne. Uvek kad parkiram kola ispred zgrade, obuzme me onaj osećaj blage nostalgije za minulim danima mladosti koja traži ćutanje i budi sećanja samo na lepe trenutke. U toj samotnoj tišini sećanja, koja traje par desetina koraka između automobila i ulaznih vrata zgrade, uvek sam nalazio svoj mir. Te večeri, taj mir je izremetila, jedva čujna rečenica, koja je dopirala iz mraka pored stepeništa zgrade. „Ajde mali da nam ga lepo ti sada ispušiš“.

Ono što se ne može naučiti u školi, već predstavlja profesionalnu deformaciju, jeste brzina kojom se reaguje na opasnost za sebe ili druge kada se čuju „ključne“ reči. Dva poznata lokalna dripca, nalaktivši se na zgradu, držala su za mišice  komšiju iz zgrade.

Mnogo nepoznanica, mnogo stereotipa, a najviše nepostojanje želje da se spozna istina.

Borio sam se protiv ovog načina komuniciranja aliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii................................

Shvatajući težinu istorijskog trenutka, narodni poslanik Nenad Čanak je dao rešenje za sve naše probleme.

Mene je mnogo sramota zbog ovoga i morao sam ovo da napišem.

Duboko sam uvređen ali nimalo iznenađen. Naslovi u novinama, elektronskim medijima a bogami i na malim ekranima naših čarobnih kutija počinju besomučnu hajku na policajce koji su „brutalno pretukli urednika NIN-a“. Odmah je pronađen i video zapis bezbednosne kamere koja treba da dočara taj „vandalski“ čin „neobuzdane horde nasilnika“ koja „nevinašce“ prebijaju na očigled zgroženih građana.

Nazivate nas braćo Srbi i sestre Srpkinje: Džukelama, Pubovima, Skotovima, Glupacima, Drotovima. I u pravu ste.

Vi nama možete sve a mi vama ne smemo ništa.

Gost autor "sremcica"

Gospodine Šešelj, ako iko ponižava Srbiju, onda ste to Vi.

Moram da vam pojansim svoja razmišljanja, a verovatno i saznanja o strukturi Vaše ličnosti.

Na sugestiju uredništva bloga B92 ovaj deo teksta je obrisan. Zbog veoma interesantnih postova, uz odobrenje uredništva, blog je ostao sa ovom izmenom.

Da Vam pojasnim, reč agresivnost vodi poreklo od reči ad-prema i gradior-kretati se, što bi u širem kontekstu značilo

Odmah da razjasnimo - ja sam gospodinu Azdejkoviću na prethodnom blogu ponudio da organizujemo „paradu ponosa" u Nišu i da svi budu zadovoljni. Gospodin Azdejković je odogovorio da on nije u organizacionom odboru i da nema uticaj na organizatore skupa. Samim tim, njegova zainteresovanost za probleme organizacije ne postoji, što dalje implicira (kako bi rek'o Čorba iz Složne braće) da je njegov blog njegov lični stav.

Ali pođimo redom.

Gospodine Azdejkoviću,

Specijalni sud u Beogradu ukinuo je pritvor petorici bivših pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO) kojima se sudi zbog oružane pobune u novembru 2001. godine, rekao je danas Tanjugu advokat Božo Prelević koji brani optuženog u tom postupku Veselina Lečića. Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović i Dušan Maričić ostaju u zatvoru u kom izdržavaju

Upečatljiva tišina. Velikani srpskog analitičkog piskaranja, profesori s pedigreom, kolumnisti sa fobijama, nevladini zavisnici od sponzora i druga grebatorska bagra, ćute. Evo četredeset osam sati od događanja na severu AP Kosovo i Metohije( moram da se držim Ustava ko pijan plota)  pali se, bije se, urla se, a naše sveznalice i tumači naših misli, nisu napisali niti jedan redak o prelomnim trenucima Srpske istorije. Naravno ovo je jedan od milion prelomnih trenutaka pa nam zato istorija srpskog naroda liči na razbijenu šoferšajbnu kvalitetnijih automobila posle sudara. Možda

Kad sam se god susretao sa problemima ekstremizma, kako u ponašanju pojedinaca, tako i aktivnostima političkih organizacija,