Nebo se otvorilo….kako rece jedan od mnogih "doajena" tadasnje srednje generacije YU sportskih novinara/komentatora, jedne fenomenalne i tople aprilske veceri u Beogradu (prethodnici teme ovog teksta) u godini posle koje vise nista nije bilo isto u nasim zivotima….kako nas koji smo godinama sa radoscu isli na nikada zavrseni stadion sa lepse strane Topciderskog brda, tako i za miione sirom pristojno velike zemlje koja ce uskoro prestati da postoji. Nista nije bilo vise isto…Taj trk uvek nasmejanog i jednog od najproduktivnijih fudbalera koji su ikada igrali na beogradskoj Marakani

Broj…kvantitet…kvalitet…vreme…duzina…jacina…velicina…ocena…bilo sta…

Nevazno je sta osam predstavlja, kao sto je i nevazno da li je osam godina od ubistva najboljeg medju nama ikada dovoljno dug period da se slucaj arhivira. Nevazno je, ali je bitno znati da bi pola Srbije volelo da se to desi i da vise nikada ne cuje ime koje im toliko para usi. To bi otvorilo

Genova, Italia, grad u kome zivi i radi Renzo Piano; grad u kome je rodjen Kristofer Kolumbo; grad u kome se rodio Guiseppe Mazzini, Anima d'Italia i mesto gde je upoznao Garibaldija; mesto rodjenja Ligurijske skole koja je dala neke od najboljih radova Rubensa i Van Dajka; vazna i prelepa luka na severu Italije...grad u kome su poceli da se ruse snovi o ponavljanju najveceg uspeha u istoriji fudbala na Ex-YU prostorima 1991 godine, zahvaljujuci

( ...su nosili Zico, Maradona, Dejo, Pele,  Piksi, Zidane, Platini...)

...godina kasnije...

Zvanicno: na pet-sest godina od Evropske Unije; Evro je preko 100.00 dinara; najbolji medju nama vec sedam godina lezi na groblju u Ruzveltovoj, cekajuci da se sretne sa paradigmom onog radnika iz fabrike u kojoj sat na ulazu nije mogao nikako da se popravi; demokratska vlast je stabilna i determinisana ka reformama,

Otisao je Rahm, vratiti se nece…bar ne skoro…

Politika u Americi ponovo postaje dosadna i nezanimljiva, pogotovo imajuci u vidu nadolazece neinventivne tea party junose i njihove sledbenike. Dobro, Obama je tu bar jos dve godine, te se necemo bas dosadjivati…pogotovo jer pripreme za (re)izbore 2012 godine uskoro pocinju (vec 03. Novembra, dan posle rezultata midterm-a), ali ipak….

Ko ce da vice, vuce,

Skoro nesto imbeciilnije nisam cuo i video…i to u moru svakodnevnih imbecilnosti kojima smo zatrpani. Ova je svakako mnogo benignija od svih crnih hronika, zlostavljanja dece, korumpiranih lekara koji truju pacijente neumernim dozama citostatika, majstorima pranja novca i…tako dalje, tako dalje…

Upravo ta, uslovno receno, benignost me je naterala da je pomenem, da cisto ne ostane nezapazena.

Uopste nisam imao nameru da pisem o fudbalu….bar ne neko vreme…Ne bih svakako cekao otvaranje sledeceg Mundijala na Marakani u Riju, ali se ne bih bas ni oglasavao neko vreme…

Prvo, fudbala je bilo dosta ovog leta…kakvog takvog po kvalitetu, ali kolicinski sasvim dovoljno. Zatim manje vise je sve receno…a mnogima sam na blogu i dosadio (za sta me bas briga), pisuci o fudbalu i side stories oko istog dok Kosovo neumitno odlazi…dakle, prilicno sam nemoralnu poziciju zauzeo…al dobro…licni izbor…

Sve u svemu, verovatno bih se oglasio cim kompletna lepinja dobije

Dani prvi bez fudbala ili prvi u istoriji tog istog sporta od kako je zlatnu bogiju dotakla spanska ruka su iza nas. Mirni i burni istovremeno. Mirni i tihi jer nakon mesec dana, dani se zavrsavaju a da fudbal gledali nismo, a burni  i veseli jer su Madrid i Spanija ponedeljak proveli na nogama, proslavljajuci istorijski i vanserijski uspeh.

 

Potpuni spektakl u Madridu...potpuni...lepo je biti u Spaniji ovih dana, ja nisam, na zalost....verujem

Jos malo pa gotovo…par dilema su ostale da budu resene: da li ce Lev ponoviti Klinsmanov (ne)uspeh od pre cetiri godine, da li ce Miroslav biti #1 ever- bolji od Zube (nadajmo se da istorija nece biti bas toliko okrutna), da li ce Forlan sa Suarezom imati snage da ipak totalno prizemlji u jednom trenutku poleteli Manshaft i time njihovo ucesce svede na razumnu meru i na kraju sta ce se prvenstveno vikati: Hop hop Holland ili E Viva Espana…iza tih pitanja, ostaje i otvoreno da se vidi da li ce Vesli Sneijdera sreca i odbici pratiti do samog (k)raja, da li ce Villa biti spanski Paolo Rossi

Prvi deo drugog poluvremena Mundijala je iza nas…sa manje vise ocekivanim ishodom…tacnije potpuno ocekivanim. Iako je Chile igrao jedan od atraktivanijih fudbala tokom prvog dela turnira to je bilo manje nego potrebno da se cak i rezultatski tesko oprosti od Mundijala, na kome je sasvim finu epizodu imao. Meksiko takodje, s tim da je prilicno ostecen/pokraden. Slovaci i Japanci idu kuci kao heroji (za sebe); u Americi se fudbal ponovo (i dalje) smatra dosadnim sportom i tako ce biti do 2014 kada ce promene uslediti na dve nedelje dok se ponovo ne vrate kuci; Korejci se pridruzuju sunarodnicima