Pre nego što sam počeo ovo da vam pišem, pomislio sam kako je možda previše baviti se fenomenom zvanim garda u roku od samo nekoliko dana. Ali kada sam pažljivije osmotrio sled događaja, ispostavilo se da za tako nešto ima razloga, i to ne malih. Oblak medijske prašine koji se ovih dana u Mađarskoj podigao ne oko jedne, nego više gardi, zahteva da osvrt od pre nekoliko

Moj saputnik ISAIJA, koga vam spomenuh pre nekoliko nedelja, nekako je uspeo da se otme i sada vas, dragi moji, ceka u zasedi, izmedju dve korice mog novog romana. Uzivajte, ali se ponekad i osvrnite. Svuda taj stigne...

(...) - Ах, да, родбина! - узвикно је говорник на сахранама Исаија Ускоковић, ударивши десном

Мађарска је, као што вероватно већ знате, драги моји, једна од првих земаља којима се догодио СВЕФИК (некако ми је ова скраћеница за светску финансијску кризу мало мање језива од већ отрцаног и испразног назива ове страшне

Ladolež na mojoj nevelikoj terasi okrenutoj ulici, tih je dana veoma brzo osvajao naš zajednički životni prostor i štitio ga od prolaznika, koliko je mogao. Gotovo svakoga jutra, na terasi bih zaticao mnoštvo novih, širokih listova, koji su je za svega par nedelja pretvorili u iznenađujuće bujni, zeleni paravan. Tako sam mogao da provodim vreme na terasi, a da to sa druge

Ko ste zapravo vi, dragi moji? Druzim se sa vama vec neko vreme, a opet, nemam utisak da vasi glasovi, oliceni u kratkim, mudrim komentarima ili duzim tekstovima (katkad tako razigranim i socnim, a katkad tako plitkim i dosadnim - sto i za mene vazi!), pripadaju nekome ko isto tako kao ja hoda, pere zube, kupuje hleb i novine, trci na posao, uci za neki ispit, vodi ljubav ili usamljen

Seli smo ispod ladoleža i priča je sama potekla. Prema kazivanju gospođe Juhas, rođena Zemunka Bela Rohel Frajnd je još od detinjstva bila drugačija, naviknuta da joj život više uzima nego što daje. Tokom Velikog rata austrougarske vlasti deportovale su njihovu porodicu u Bačku Palanku, rodno mesto Belinog oca.

– Jednom mi je pričala kako su se sve njene dečje igre

Zorica Jurković i Tibor Ember u briljantnoj predstavi na novoj sceni budimpeštanskog Srpskog pozorišta u Mađarskoj 

Колико пута су се свакоме од нас догодиле неке лепе ствари, које су уједно биле, или могле биди и опасне?

 

Dragi moji,

Evo nekoliko odlomaka iz mog novog romana ISAIJA, na koji sam ovih dana definitivno stavio tačku i koji će vas u knjižarama čekati od oktobra. Ili bar one koji još uvek svraćaju na takva mesta - u Grand zemlji tako retka.

 

 

Као и сваког јутра, стражар

Nije Marina bila loša pesnikinja. Moglo se u njenim stihovima pronaći i ponešto literarno vredno. Zbog toga je i nisu smatrali samo ljubiteljkom poezije i autorkom u pokušaju, već stvaraocem, premda su kritičari tek u ponekoj njenoj pesmi uspevali da prepoznaju umetnički zaokruženu celinu. U njenom opusu je mnogo više bilo stihova u kojima su se tek mestimično mogle prepoznati iskre