Dragi moji,

Želim da vas obavestim da sam definitivno podlegao nagovorima svojih prijatelja i mnogobrojnih fanova na Fejsbuku: sledeće godine JA pevam na Eurosongu!

Kako brada i brkovi ovogodišnje pobednice nisu ni lepši ni bujniji od mojih, a i glas me, hvala na pitanju, odlično služi, mislim da mi šanse nisu male. Prevedeno na evrovizijski rečnik: 12 POINTS!!!

Упутим се у недељу на чувену пештанску пијацу Ечери. На том великом вашару старудије, први и последњи пут сам био пре три или четири године и сећам се да су ме тада импресионирали и понуда и цене. Неки моји пријатељи све

 

Mesta u pesku koja su utisnule naše stope, sada se sjedinjuju sa svojim obalama. Leto se bliži zalasku. Skida pozlatu sa osunčanih dana i, čvrsto držeći za repove svoje žar ptice, odleće tamo gde mu se već nadaju.

Ostajemo sa sobom, na raskršću čiji severni puteljci već uveliko računaju na našu teskobu i sve što ona donosi.

NISI - pesma sa DVD-a u pripremi

 

 

Pozdrav :)

D.

Nije Marina bila loša pesnikinja. Moglo se u njenim stihovima pronaći i ponešto literarno vredno. Zbog toga je i nisu smatrali samo ljubiteljkom poezije i autorkom u pokušaju, već stvaraocem, premda su kritičari tek u ponekoj njenoj pesmi uspevali da prepoznaju umetnički zaokruženu celinu. U njenom opusu je mnogo više bilo stihova u kojima su se tek mestimično mogle prepoznati iskre

Palačinka ili palačinak? Žagor ili žamor? Štiklirati ili štriklirati? Skalpel ili skalper? Oftamolog ili oftalmolog? Hidratantna ili hidrantna (krema)?

Ako ste u dilemi, pogledajte novi nastavak Svetionika - kliknite OVDE. Za pregled ostalih video zapisa iz ovog serijala, kliknite OVDE.

 

 

Blazenstvo se nalazi u ukusu, a ne u stvarima.

Covek je iskreno srecan kada se izbori za ono sto voli, a ne kada dobije ono sto drugi smatraju da treba voleti.

 

Hristos se rodi!

Ne ulazeći u rasprave o (bes)korisnosti Fejsbuka, o njegovim upotrebama i zloupotrebama, ova tehnološka novotarija je pokazala da je u stanju da u mnogome utiče na menjanje društvene svesti u pravcu ispravljanja, ili barem ukazivanja na neke devijantne pojave u našem okruženju.
Da nije bilo Fejsbuka, možda bi i samoubistvo dečaka Alekse

 

Milozvučne reči su ordenje kojim islužena vojska gubitnika samu sebe nagrađuje, dok još ne želi da zna za ishod svoga vojevanja.

Vojskovođe i redovi, kraljevi i podanici, oni prerano izbrisani iz knjige živih i oni tek upisani – svi bi da barem jednom osete slast tog znamenja koje prija, ali i navodi na stranputicu.

Za cenu se ne pita. Dok iz dana u dan ritualno prinose po jedan deo sebe na žrtvenik, veruju kako čine pravu stvar. Blještavilo tog znamenja ume da zavede, nahrani i opije čula nebrojenim vazdušastim oblicima.

I sada pokatkad, jedan davnašnji san kao tamna kiša siđe na polja senki.

Slušam taj romor, zev prošlosti na rubu dugih noći. Pomera vazduh koji se ruši i pretvara u svetlucave čestice, suve od lišća topole i plamena voštanice.

Daleke obale bivaju još dalje, ali vidljivije. One bliske – poslednja čistilišta pred svanuće.

Svet ovaj uzmi