Мислио сам да ћу тај 31. децембар упамтити само по јакој прехлади, која ме је баш тога дана приковала за кревет и угасила наде да ћу Нову годину дочекати у друштву пријатеља, у пештанском кафеу “Бони и Kлајд”. Тај локал

Istorijska postavka u Arhivu Budimpešte

 Subotičke gradske kuće, ova današnja i one bivše, tema su izložbe koju je u gradskom Arhivu Budimpešte priredio Istorijski arhiv grada sa severa Bačke

Postavka obuhvata tekstualne, grafičke i digitalne prikaze tri gradske kuće po kojima je Subotica i danas poznata. Prilikom svečanog

Неки комуниколози сматрају да је својевремено, један од најважнијих разлога за велику почетну популарност Слободана Милошевића био врло једноставан: после много деценија, пред народом се појавио политичар чије

Naravno da znam da nije pristojno prisluškivati tuđe razgovore. Ali, priznaću vam da danas nisam odoleo. Prisluškivao sam ih, i to ne jednom.

Да ли знате шта је заједничко селектору фудбалске репрезентације, музичком сараднику у радио станици и уреднику новина? Повезује их то што су готово сви који прате резултате њиховог рада убеђени да им посао и не иде баш од руке (ублажена верзија квалификације) и да су баш они као створени за те послове.

Свако ко воли фудбал одувек је знао како треба саставити национални тим; нема пасионираног љубитеља музике који није сигуран да би његов музички укус подигао слушаност радио станице до неслућених размера; међу површним читаоцима новина мало је коме јасно чему уопште служи уредник, када би они о'час посла саставили новине, а већина је у стању да их сама и напише.

Ових дана су мисли и изјаве покојног Габријела Гарсије Маркеса веома експлоатисано средство у рукама оних који се боре да представу о себи, којом никако нису задовољни, улепшају колико год могу. Поучени искуством, знају да се то привремено може постићи преко лешева, али не било чијих, већ лешева писаца, песника, филозофа...

Kao i sve drugo što se dugo iščekuje, i novogodišnja noć je stigla glamurozno, u liku dragog eteričnog gosta. Glamur smo valjda hteli, a ono o etru... ostavimo. Ta vazdušasta obličja uvek smo rado prizivali i voleli ih, sve do trenutka kada bismo shvatili da se daju mirisati, ali ne i dodirnuti.

Svojski smo se potrudili da izgleda kako će u toj novogodišnjoj kočiji,

 Činjenica da je novinarstvo u našim podnebljima dotaklo najniže grane na krošnji zvanoj društvo, nije ni tajna, a ni novost. Dovoljno je otvoriti prve u nizu tzv. šarenih dnevnih novina, čijim se klonovima ni broja ne zna, ili uključiti najgledaniju televizijsku emisiju i – svi argumenti su tu, na jednom mestu.

Od naslovne do poslednje strane, od političke pa do crne hronike - parada neproverenih i poluinformacija, nagađanja, tračeva, izjava izvučenih iz konteksta, izmišljenih priča i događaja, olako izrečenih optužbi za najteža dela... Ove tekstualne nakaze naizmenično se smenjuju sa scenama otkrivenih i često unakaženih tela stradalih ljudi, nezatamnjenim licima dece koju je neko napastvovao, fotografijama hapšenja ljudi koji su u tom trenutku samo osumnjičeni...