Ako uđete na internet stranicu Ministarstva kulture Republike Srbije, uz malo truda lako ćete pronaći rezultate Konkursa za sufinansiranje projekata/programa u oblasti informisanja srpskog naroda u zemljama regiona. Prema odluci nadležne komisije, ni jedno glasilo Srba iz Mađarske, pa tako ni Srpske nedeljne novine, nije se našlo na listi onih medija iz regiona čiji projekti

Ne znam kako se alkoholizam leči, ali pretpostavljam da ima načina. Međutim, možda je od samog izbora metode mnogo veći problem činjenica da vam alkoholičar gotovo nikada neće priznati da je pijan. Neće ni sebi, pa zašto bi vama.

To nepriznavanje samo po sebi i ne bi bilo neki preveliki problem kada bi se dotični zakatančio među svoja četiri zida dok

Da li je jedan kriminalac upucao drugog zbog žene ili zbog toga što zna da „mrtva usta ne govore"? Koje je marke bila mašina za mlevenje mesa u kojoj je jedan od njih samleo svoju žrtvu? Ko je naručio ubistvo zaštićenog svedoka u postupku za ubistvo ubice jednog od ranije ubijenih? Da li je žena ubice poznatog kriminalca koji je verovatno ubio poznatog političara prenosila novac preko

Sretnem Jovudokrova jesenas u našem rodnom gradu i čovek mi ispriča kako je preko neke naše turističke agencije za debele pare dobio posao u Španiji. Fizički doduše, ali Jovadokrova u tom trenutku nije imao mogućnost da bira.

Lepo se tamo snašao i htede, kaže, posle da im se zahvali u medijima što su mu to omogućili, ali niko nije hteo da objavi njegovu priču, pa čak ni fotografiju. Kažu, žalimo slučaj, jer se dotična turistička agencija već reklamira kod nas i jedan je od stalnih komintenata, tako da joj vaša reklama nije potrebna.

He, pa nisam ni ja

Svakih šest sekundi od posledica gladi umre jedno dete, kažu oni koji su zaduženi ili samoprijavljeni da nam kvrcaju po savesti. „Kako je to strašno... I kako daleko!" - pomisliće prosečni konzument ovakve vesti, pre nego što se, šćućuren među sopstvena ramena, preda svom omiljenom TV programu, uzgred lažno pateći kako on tu (ionako) „ne može ništa". A i to samo nakratko, dok

Dani za nama, spakovani u prvu junsku sedmicu, obilovali su bujicom nekih slatkih i opasnih snova. A opasni su upravo zato što su slatki i što su kolektivni. Mnogo je mojih sugrađana u Mađarskoj ovih dana sanjalo isti san: svoju domovinu raspojasanu i razbaškarenu, nadošlu kao testo kad  iskipi iz vangle, pa krene nekud. Tako je i Mađarska u tim slatkim snovima krenula na sve četiri strane,

Znam da vam je ova priča već poznata, i sa ovih stranica, ali ja prosto MORAM o njoj. Zato što je neko nekome ponovo osakatio život. Nekome ko je bio tako bespomoćan i drag, ko je bio tu da nas uveseli kad smo tužni, da nas sačuva kad zatreba, pa i da nas pouči, mnogo čemu. I njegov život je, kao i naš, bio jedini ovozemaljski. Taj NEKO nije imao ništa osim svog malog života, njemu

U Budimpešti je sve više naselja čijim se stanarima neko gadno sveti. Taj neko je hiljade svojih sugrađana svojevremeno smestio u tzv. panele, one od kojih je na celom svetu teško naći sivlje i tužnije, i ostavio ih da zajedno sa tom panelnom smesom lagano trule i mru.

A to „lagano" podrazumeva vrlo bliske susrete s vatrom zbog propalih aluminijumskih instalacija; bubašvabama

Dugo sam mislio da od mađarske birokratije nema gore, jer ovde gde živim postoji jedan soj ljudi koji prosto obožava da se bavi papirologijom. To što su kompjuteri izmišljeni da bi se skratilo vreme provedeno među registratorima, prsti odmorili od mastiljavih olovaka, a stranke od cupkanja s noge na nogu i obijanja opštinskih pragova, ne menja stvar. Ako je za „to i to" predviđeno

Ni dva dana nije proslo otkad sam vam preneo informaciju da mađarski neonacisti (Jobbik) i vladajući socijalisti trenutno po popularnosti dele drugo i treće mesto na političkoj lestvici ove zemlje, a stvarnost je već danas drugacija. Više niko ni sa kim ništa ne deli, jer je Jobbik izbio na drugo mesto.

Najnoviji rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo