Šta je to što razdvaja Vojislava Koštunicu ili Zorana Đinđića od Aleksandra Vučića ili Čedomira Jovanovića. Pa, jedna presudna činjenica: prva dvojica su ostvareni ljudi, dok su druga dvojica neostvareni ljudi.

Prvoj dvojici je politika (bila) mesto na kojem će delovati nakon što su se već  dokazali u svojoj primarnoj karijeri, drugoj dvojici je politika mesto na kojem tek treba da se dokažu, politika je njihova primarna delatnost i ona je njihova karijera.

Danas je SNS konačno preuzeo vlast u Kovačici.

I da, sve je bilo kao u scenariju za Game of Thrones.

Lokalni SNS koji je u skupštini opštine imao samo 7 od 39 odbornika je u borbu pošao od najmanjeg - od korisnih idiota iz LDP-a i nekih manje važnih lokalnih GG, Ostaci ostataka propalog LDP-a uhvatili su poslednji voz za ikakvu relevantnost na srpskoj političkoj sceni i svesni da im je ovo poslednja prilika za ozbiljno bavljenje politikom - jer već sada je jasno da ih na sledećim izborima neće biti ni na nivou statističke greške - rešili su da se kako god mogu okoriste i naplate svoje dosadašnje uspehe (uvek su prolazili cenzus i imali članstvo) iako su uvek bili deo vlasti u Kovačici i mogli su da rade ako su imali ideje.  

Grupe građana su i ovde takve da dođu i prođu i ne ostave većeg traga. Tako je i sada nekoliko odbornika u skupštini predstavljalo neke opskurne grupe građana, koje je kao takve bilo veoma lako izmanipulisati i naterati u novu većinu. S time što je iz redova GG nađen pogodan kandidat za novog predsednika opštine - ali je ovaj evo već u danu glasanja prešao u SNS, nemoćan da sam ozbiljnije vodi svoju politiku. 

... jer u principu život u Srbiji je uvek bio život življen kao neposredno pred neku katastrofu. I život u Srbiji nikada, ali nikada, nje bilo dovoljno dobar da bi to ljudi i priznali.

Sta je to sto srpske snove, ideje, interese i stremljenja cini beznadezno zastarelim, devetnaestovekovnim, unapred propalim, antievropskim, vec pomalo i dosadnim?

Ima onaj govor koji je odrzao Milosevic u ono vreme kada je postao potpuno svestan svoje propasti u kojem kaze nesto tipa "Ne mrze Srbiju zbog Milosevica, vec Milosevica zbog Srbije". Mozda je to bilo samo pateticno palamudjenje, ali posle Milosevica je dosao Kostunica (iza kojeg je one jeseni stalo sve sto je moglo da hoda i zaokruzuje listice) i nije proslo dugo, nije proslo ni godinu dana, pa je i Kostunica postao

Sve ili ništa!

Pokazalo se (opet, tvrdim) da je srpsko (liberalno) gradjanstvo samo sebi najveci i najpogubniji neprijatelj.

Pre izbora smo imali tu neku filozofiju - Ili ce biti onako kako ja hocu ili se svi bre jeˇite što se mene tiče!

Znači opet parada ponosa u Beogradu. I opet iste priče. Muka mi je ...

Mada neke stvari bi vec trebalo da smo apsolvirali:

Postoje li više UNS i NUNS?! Mada, mislim da bi - sa ovakvom medijskom scenom - bilo bolje da ni ne postoje. Beskorisni su!!!

Zaista mi je muka od opšteg haosa koji imamo u medijima. Ima li više novina koje nisu tabloidi? Ima li televizije ili radija koji neće sve dati za rejting?  Ima li medija koji će PRVO tražiti da imaju kulturne i odmerene ljude a tek posle novinare, kolumniste, analitičare?!

U principu nisam imao neki poseban stav oko rehabilitacije Dragoljuba Draže Mihailovića. Smatram da je to jedna politička odluka i da ce odredjene političke okolnosti pre ili kasnije dovesti do odluke za (ili vec protiv) rehabilitacije pripadnika JVuO.

Ono što se mora shvatiti je da ovo nije pitanje samo istorijske nauke (iako bi naravno trebalo da bude). Ovo je pre svega politička odluka i stvar postojanja ili nepostojanja političkog konsenzusa za takvo nešto.

... kad vas lepo molim!

Svestan sam da su tu deceniju obelezili ratovi, ekonomska kriza i izolacija, ali ja sam najveci deo odrastanja i mladosti "odradio" u toj deceniji. Moje najdraze uspomene, koje cu pamtiti celog zivota, poticu iz te decenije. Mozda je vama bilo lose, zao mi je zbog toga, ali meni je bilo sasvim OK, najverovatnije