Pre nego što krenete da čitate i komentarišete, znajte da mi nije namera da se bavim politikom i suočavanjem sa prošlošću na ovom blogu. Dakle, striktno bih da se bavim temom medija u Srbiji. Konkretno - ogoljenim vidovima medijske manipulacije u Srbiji.

I ja sam gledao onu spornu TV emisiju na B92 u ponedeljak uveče i da vam pravo kažem već bih je i zaboravio da se oko nje nije digla onolika halabuka. A ta halbuka se digla uveren sam radi stvaranja frke oko "ponovnog" ukidanja Peščanika jer setite se prošle godine je već kolala glasina da je Peščanik ukinut:

These four defiant authors are sceptical about the future – particularly since the opposition radio programme Pecanik(hourglass) broadcast by the independent radio station B 92 stopped airing in July 2010. 

 http://www.signandsight.com/features/2128.html

Znači Peščanik možda bre nije ni postojao u proteklih gdoinu dana! 

"It's now very common to hear people say, 'I'm rather offended by that.' As if that gives them certain rights. It's actually nothing more... than a whine. 'I find that offensive.' It has no meaning; it has no purpose; it has no reason to be respected as a phrase. 'I am offended by that.' Well, so fucking what."

Stephen Fry

  ____________

Ban

Zaista je malo toga novog jos moguce reci o desavanjima vezanim za gej paradu, ali Antonicev tekst me je bas razocarao pre neki dan. Problem je u tome sto Antonic u svojoj analizi i u nekoj vrsti pravednickog zgrazavanja nad izjavom drzavnog sekretara Homena (o tome kako ce drzava ostro reagovati na huligansko nasilje), polazi od toga da su huligani zastupnici demokratije i cuvari nacionalnih interesa (koji se kao takvi bore protiv politicara na vlasti koji zastupaju neke tudje interese - u

Kako se osecam ovih dana?

RTS pretplata

"Procenat naplate u periodu od 2007. do 2009. za područje Beograda kreće od 74 do 72 odsto, u Vojvodini od 74 do 64 odsto, a na jugu Srbije svega od 27 do 20 odsto."

Ja placam RTS pretplatu, uprkos tome sto imam kablovsku televiziju, i uprkos tome sto RTS gledam mozda par sati godisnje. A dobro

Koncert je počeo na vreme (20:35) što me je prilično iznenadilo, ali ja sam bar bio na svom mestu dok su neki ljudi ulazili na svirku kod treće-četvrte pesme... Scena je bila jednostavna i bez nekih rekvizita, sav scenski efekat na koncertu je postizan predivnom upotrebom svetla i senki. Na sceni je bilo desetoro ljudi sa Koenom. Koen je u zadivljujućoj formi, svaki njegov dolazak i odlazak sa bine je bio izveden poletno i plesno, po bini se kretao umereno i dostojanstveno. Prateći bend više nego uhodan, skoro pa savršen: Bob Metzger na gitari,

Kažeš nema dokaza?! 

Pa evo, samo za oblast obrazovanja:

1) Predsednik naše države ima veoma spornu diplomu fakulteta. Da nema cenzure, bila bi to prava poslastica za svakog novinara - da istraži studentski život našeg predsednika, koji je bio u najmanju ruku čudan . Podsetimo se, predsednik je upisao fakultet u šestoj deceniji svog života, studirao je nešto što nema veze sa srednjom školom koju je završio i poslom koji je radio. Studirao je nešto čime se nikada nije bavio niti smo mogli videti da je u prošlosti pokazivao interes za to što je studirao. Navodno je polagao neke ispite nedeljom, a kada je upitan, nije umeo da kaže na kom odseku je diplomirao. Nakon završetka studija, nikada nije pokazao ikakvu kompetentnost u oblasti za koju je nakon studija navodno stručan ... List koji bi objavio detaljan ekpoze o studentskom životu našeg predsednika bi bio prodat u desetinama ako ne i stotinama hiljada primeraka!

Šta je to što razdvaja Vojislava Koštunicu ili Zorana Đinđića od Aleksandra Vučića ili Čedomira Jovanovića. Pa, jedna presudna činjenica: prva dvojica su ostvareni ljudi, dok su druga dvojica neostvareni ljudi.

Prvoj dvojici je politika (bila) mesto na kojem će delovati nakon što su se već  dokazali u svojoj primarnoj karijeri, drugoj dvojici je politika mesto na kojem tek treba da se dokažu, politika je njihova primarna delatnost i ona je njihova karijera.

Jedanest je godina od NATO bombardovanja Srbije (to jest - tadasnje SRJ). U Srbiji se ova godisnjica više skoro ni ne obeležava. Da nije medija da (kako koji) podsete ovaj narod na 24. mart 1999. - malo ko bi se setio da su te večeri na Novi Sad, Beograd, Niš, Prištinu i sve ostale gradove po Srbiji počele padati prve bombe. Prve od nekoliko hiljada tona bombi...

To što

Konačno je došao i taj šesti jun kada je Beograd posetio jedan od najvećih umetnika dvadesetog veka – Bob Dilan. Bio je to predivan letnji dan i bilo je milina putovati na koncert. Oko arene Dilanovi fanovi svih mogućih generacija u majicama iz svih mogućih Dilanovih perioda. Iako sam mislio da ću sa svojih 30 godina biti među najmlađima ipak nije bilo tako. Sasvim sam siguran da Dilanova muzika nema previše kontakta sa mlađim ljudima, da verovatno moraš biti veliki freak da bi danas sa 17-18 slušao Dilana (ja sam ga "otkrio" tek pre neku godinu!)

...  the ghost in you.

   I

Kraj je osamdesetih, pozna je jesen, imam oko 9 godina. U toploj sobi sam i Iz kasetofona mi trešte ili Iron Maiden ili Helloween.  Znam da sam obožavao Seventh son of a seventh son koji sam imao na originalnoj kaseti (Jugotonova?) ali mi je u to vreme puno značio i Walls of Jericho snimljen sa neke Džetove emisije na 202-ci na (iz ko zna kog razloga) mono snimku. Bilo kako bilo, slučajno sam bacio pogled kroz prozor, kad ono na par metara ispred moje kuće ulicom prolazi neka pankerka sa crveno-crnom čirokanom i velikom leđnom DEATH TO METAL prišivkom na jakni. A imala je i onu jebačku kombinaciju crnog kožnjaka sa izblajhanom teksas jaknom bez rukava preko. Klinac sam bio i čudno mi je bilo to što vidim pankera kako je (ko zna zbog čega?) protiv metalaca, ali opet nekako mi se dopala ta devojka, dakle malo je reći da mi je ostala u sećanju, da sam je  zapamtio ...